„Kraljevski dar“ Žoakima Baranda

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ ČEŠKE

„IVIŠE od kraljevskog dara; to je najplemenitije odavanje pošte češkom narodu!“ Ovim je rečima jedan novinar opisao zaostavštinu koju je češki Narodni muzej primio od Žoakima Baranda, slavnog paleontologa 19. veka. Barandov „kraljevski dar“ češkom narodu sastoji se od jedne značajne kolekcije s preko 1 200 sanduka punih fosila koje je on decenijama skupljao, proučavao i klasifikovao. Iako vas možda jedna kolekcija starih fosila ne oduševljava previše, Barandov dar je paleontolozima daleko dragoceniji nego da su pronašli blago!

Paleontolog je naučnik koji na temelju fosilnih ostataka izučava život u prošlim geološkim dobima. Paleontologija je relativno mlada nauka. Tokom srednjeg veka, fosili su odbacivani kao „hirovi prirode“ ili su smatrani ostacima zmajeva. Međutim, u 18. veku ljudi iz viših slojeva počeli su da se zanimaju za sakupljanje fosila. Takođe su i naučnici iz mnogih zemalja počeli da se zanimaju za proučavanje fosila. Žoakim Barand je bio jedan od njih. Šta znamo o Barandu i kakav je on doprinos dao na polju paleontologije? Pošto je bio savremenik Čarlsa Darvina, kakvi su bili Barandovi pogledi na Darvinovu teoriju evolucije?

 Barand menja profesiju

Žoakim Barand je rođen 1799. u Sogu, gradiću na jugu Francuske. U Parizu se školovao za inženjera specijalizujući se za izgradnju puteva i mostova. U isto vreme, išao je na predavanja iz prirodnih nauka. Uskoro je postalo očigledno da ima dara za tu oblast. Nakon diplomiranja Barand je počeo da radi kao inženjer, ali kada je svojim talentom privukao pažnju francuske kraljevske porodice, bio je pozvan da podučava unuka kralja Šarla X. Predmet — prirodne nauke. Godine 1830, zbog revolucije u Francuskoj, kraljevska porodica je bila izgnana i na kraju otišla u Bohemiju. Barand im se tamo pridružio. U Pragu, u Bohemiji, Barand se ponovo latio inženjerstva.

Pošto je bio stručnjak za izgradnju puteva i mostova, Barandu je bilo dodeljeno da ispita predeo oko Praga radi planova oko železnice s konjskom vučom. Dok je obavljao svoj posao, Barand je zapazio da se na tom području nalazilo obilje fosila. Dok je pobliže osmatrao, bio je zapanjen otkrićem da između slojeva u Bohemiji i slojeva u Britaniji postoji upadljiva sličnost. Njegova pasija prema prirodnim naukama se raspalila; Barand je konačno prekinuo sa inženjerstvom i sledeće 44 godine svog života posvetio izučavanju paleontologije i geologije.

Barandova učionica bio je jedan predeo bogat fosilima u centralnoj Bohemiji. Svaki dan je donosio sa sobom nova otkrića izuzetne lepote i raznolikosti. Do 1846. bio je spreman da objavi prve rezultate svog istraživačkog rada. U ovom delu on je opisao i klasifikovao nove vrste trilobita koji su nekada živeli na dnu mora.

Barand je i dalje sakupljao i izučavao fosile. Zatim je 1852. objavio prvu monografiju, to jest studiju, pod naslovom Silurski sastav centralne Bohemije. a Prva knjiga pretresa temu o trilobitima. Zatim su usledile knjige posvećene ljuskarima, hrskavičavim ribama, glavonošcima, mekušcima i drugim okamenjenim organizmima. Za života je objavio 22 knjige u kojima je detaljno opisao više od 3 500 vrsta. Ovo delo je jedna od najvećih monografija na polju paleontologije.

Pedantan i disciplinovan

Metode koje je Barand primenjivao izdvojile su ga od drugih istraživača. Svoj rad kao prirodnjaka sjedinio je s disciplinom jednog inženjera. Kao projektant,  on nije tolerisao netačne proračune ili prikaze. Kao paleontolog, trudio se da postigne veliku preciznost u svojim crtežima, ulažući dosta truda da bi zasigurao da su oni do u detalje tačni. Sam je retuširao mnoge prikaze koji su bili uključeni u njegovu monografiju, mada su originale skicirali profesionalni umetnici.

Međutim, Barandova pedantnost nije bila ograničena samo na njegove crteže. Nakon što bi svaki tom monografije bio odštampan on bi lično proverio tekst. Ako nije bio zadovoljan, delove koji mu se nisu sviđali poslao bi ponovo na štampanje. Barandov cilj je bio da zasigura da je svako delo koje objavi tačno koliko god je to moguće. Neverovatno koliko je uspeo u tome. Danas, skoro 150 godina kasnije, istraživači još uvek koriste Silurski sastav kao referalno delo.

Šta je sa evolucijom?

Kada je knjiga Čarlsa Darvina, Poreklo vrsta, izašla 1859, mnogi naučnici su se priključili većini koja je bila za evoluciju. Barand, međutim, nije. Od samog početka je odbijao teoriju o evoluciji jer u fosilnom zapisu nije našao ništa što bi ga ubedilo da je ta teorija istinita. Barand je rekao da je svrha njegovog rada da „otkrije činjenice, a ne da sastavlja privremene teorije“ (kurziv naš). Zaista, na strani izdavača svake knjige Silurski sastav on je napisao epigraf: „C’est ce que j’ai vu“ (Ovo je ono što sam video).

Barand je zapažao da su tela mnogih životinja bila u različitim fazama razvitka. Međutim, on je ispravno zaključio da su ona pripadala istoj vrsti, ali različitim uzrastima. On nije opazio nikakav dokaz koji bi išao u prilog tome da je jedna vrsta životinje evoluirala u drugu vrstu. Rezimirajući Barandovu životnu filozofiju, knjiga A Petrified World kaže: „Barandovo celokupno delo je... poduprto činjenicama, i to je njegova najdragocenija odlika. Na ovom stepenu osnovnog istraživanja, nema mesta za teoretisanja ili nagađanja, kao ni za opšte teorije.“

Ponizan čovek poklanja „kraljevski dar“

Uprkos svom velikom uspehu Barand nije postao žrtva zamke ponosa ili nepoštenja. Iako se lako uklapao u evropsku inteligenciju i govorio nekoliko jezika, nikada nije prestao da bude narodski čovek. Naučio je češki da bi bio bliži narodu. To mu je pomoglo u poslu, jer je mogao da razgovara s radnicima u kamenolomu koji su mu pomagali da prikupi nove uzorke za svoju kolekciju.

Barand je bio religiozan čovek, i ono što je otkrio u prirodi jačalo je njegovu veru u Boga. Fosile je nazvao „medaljonima prvog stvaranja“. Štaviše, u uvodu svog dela, on ukazuje na osećanja koja su ga pokrenula da i dalje izučava: „To je osećaj divljenja, zadovoljstva i raspoznavanja koji prožima i očarava onoga koji otkriva ili razmišlja o delima Stvoritelja.“

Žoakim Barand je umro 1883. ostavljajući iza sebe naučni materijal od neprocenjive vrednosti. Njegovu pedantnost u poslu cene naučnici širom sveta. Zbog realističnog, činjeničnog pristupa koji je imao, pažljivo dokumentovana otkrića Žoakima Baranda još uvek služe današnjim istraživačima. S naučnog aspekta, nije bilo preterivanja u opisu Barandove zaostavštine kao nešto više od „kraljevskog dara“.

[Fusnota]

[Slike na stranama 12, 13]

Barandovi prikazi trilobita iz 1852. godine

[Izvor]

Skice: S laskavým svolením Národní knihovny v Praze

[Izvor slike na 12. strani]

Portret: Z knihy Vývoj české přírodovědy, 1931