Gledište Biblije

Laganje — da li je ikada opravdano?

„S MALO NETAČNOSTI PONEKAD SE IZBEGNE PUNO OBJAŠNJAVANJA.“

OVA izjava pruža uvid u to šta mnogi ljudi misle o laganju. Oni obrazlažu da laganje nije neispravno ako nikome ne škodi. Takvo razmišljanje ima čak i svoj akademski naziv — etika situacije, prema kojoj je jedini zakon koji treba slediti takozvani zakon ljubavi. Drugim rečima, objašnjava pisac Dajana Komp, „ako su vam poticaji i srce ispravni (tada će) činjenica da ste slagali... postati nebitna stvar“.

Takvo gledište je u današnjem svetu uobičajeno. Skandali u koje spadaju i laži koje izgovaraju istaknuti političari i druge svetske vođe, potresaju društvo. Pod uticajem ovakve klime, mnogi ljudi su sve manje odlučni da govore istinu. U izvesnim oblastima, laganje je postalo čak službeno pravilo. „Ja sam plaćena da lažem. Ako lažem pobeđujem na licitacijama i svake godine dobijam odlične kritike... Izgleda da je to skoro svugde suština obuke u maloprodaji“, žali se jedna prodavačica. Mnogi veruju da ne postoji prava opasnost u takozvanim sitnim, bezazlenim lažima. Da li je to tačno? Postoje li prilike kada hrišćani mogu opravdano da lažu?

Uzvišeno merilo Biblije

Biblija snažno osuđuje svaku vrstu laganja. ’[Bog] će potrti lažljivce‘, objavljuje psalmista (Psalam 5:6, DK; vidi Otkrivenje 22:15). U Poslovicama 6:16-19 Biblija navodi sedam stvari koje Jehova mrzi. „Lažljivi jezik“ i „krivi svedok koji laž govori“ uključeni su u ovaj spisak na istaknut način. Zašto? Zato što Jehova mrzi štetu koju nanose laži. To je jedan od razloga zbog čega je Isus nazvao Satanu lažovom i ubicom ljudi. Njegove laži su uvalile čovečanstvo u bedu i smrt (Postanje 3:4, 5; Jovan 8:44; Rimljanima 5:12).

Koliko ozbiljno Jehova gleda na laganje istaknuto je u onome što se dogodilo Ananiji i Sapfiri. Njih dvoje su namerno lagali apostole očigledno pokušavajući da ostave utisak kako su velikodušniji nego što su zaista bili. Uradili  su to namerno i smišljeno. Apostol Petar je stoga izjavio: „Nisi slagao ljudima, nego Bogu.“ Zbog toga, oboje su poginuli od Božje ruke (Dela apostolska 5:1-10).

Godinama kasnije, apostol Pavle je opomenuo hrišćane: „Ne lažite jedan drugoga“ (Kološanima 3:9). Ova opomena je naročito važna u hrišćanskoj skupštini. Isus je rekao da će načelna ljubav biti oznaka njegovih pravih sledbenika (Jovan 13:34, 35). Takva nelicemerna ljubav može da raste i cveta samo u sredini potpunog poštenja i poverenja. Teško je voleti nekoga za koga ne možemo biti sigurni da će nam uvek reći istinu.

Iako je laganje stvar vredna prekora, postoje laži koje su mnogo ozbiljnije od drugih. Na primer, neka osoba može slagati zato što je zbunjena ili uplašena. Druga možda zlobno laže s namerom da naudi ili povredi nekoga. Zbog svoje zlobne motivacije, takav namerni lažov predstavlja opasnost po druge i biće isključen iz skupštine ukoliko se ne pokaje. Pošto nisu sve laži nadahnute zloćom, moramo biti oprezni da ne bismo nepotrebno osuđivali, već da budemo sigurni da poznajemo sve činioce koji su uključeni kada neko izusti neku laž. Treba uzeti u obzir poticaje i olakšavajuće okolnosti (Jakov 2:13).

„Oprezni kao zmije“

Naravno, biti iskren ne znači da smo obavezni da otkrijemo sve informacije bilo kome ko od nas to zatraži. „Ne dajte psima ono što je sveto, i ne bacajte svoje bisere pred svinje, da... se [ne] okrenu i rastrgnu vas“, upozoravao je Isus u Mateju 7:6. Na primer, osobe sa zlom namerom ne moraju imati prava da znaju izvesne stvari. Hrišćani su svesni da žive u neprijateljski nastrojenom svetu. Stoga, Isus je savetovao svoje učenike da budu „oprezni kao zmije“ a u isto vreme i „bezazleni kao golubovi“ (Matej 10:16; Jovan 15:19). Isus nije uvek otkrivao istinu u celosti, pogotovo kada bi otkrivanje svih činjenica moglo nepotrebno da naškodi njemu ili njegovim učenicima. Pa ipak, čak ni tada nije lagao. Umesto toga, on je izabrao ili da ne kaže ništa ili da razgovor preusmeri u drugom pravcu (Matej 15:1-6; 21:23-27; Jovan 7:3-10).

Verni ljudi i žene spomenuti u Bibliji, kao što su Avraham, Isak, Rahava i David, takođe su bili mudri i oprezni u ophođenju s potencijalnim neprijateljima (Postanje 20:11-13; 26:9; Isus Navin 2:1-6; 1. Samuilova 21:10-14). Biblija o takvim ljudima i ženama govori kao o vernim obožavaocima koji su se odlikovali poslušnošću. To je ono što ih čini vrednima oponašanja (Rimljanima 15:4; Jevrejima 11:8-10, 20, 31, 32-39).

Postoje prilike u kojima laganje izgleda kao dobro rešenje. Međutim, današnji hrišćani dobro čine ako oponašaju Isusov način ophođenja i slede svoju biblijski školovanu savest kada se suočavaju s veoma teškim situacijama (Jevrejima 5:14).

Biblija nas podstiče da budemo iskreni i pošteni. Laganje je neispravno i treba da sledimo biblijski savet: „Govorite istinu svaki sa svojim bližnjim“ (Efešanima 4:25). Postupajući tako, sačuvaćemo čistu savest, unapređivaćemo mir i ljubav u skupštini i zadržaćemo poštovanje prema ’Bogu istine‘ (Psalam 31:6; Jevrejima 13:18).

[Slika na 20. strani]

Ananija i Sapfira su izgubili život zbog laganja