Očevi — zašto nestaju

„Ne sećam se da su se mama i tata tukli ili svađali. Ono čega se sećam jeste da je tata bio tu, a zatim — bum! — jednog dana više ga nema. Do dan-danas ne znam gde mi je tata. Znam samo da ne osećam ništa prema njemu“ (Brus).

„Bila sam jedino dete u školi koje nije imalo oba roditelja i koje nije živelo u kući... Uvek sam se osećala kao da štrčim. Stalno sam se osećala puno drugačijom od svih mojih vršnjaka“ (Patriša).

KRIZA porodice bez očeva seže još do vremena Industrijske revolucije. Kako je rad u fabrikama počeo da odvlači muškarce od svojih domova, uticaj oca u porodici je počeo da slabi, a majke su preuzimale vodeću ulogu u odgajanju dece. a Međutim, većina očeva je ostajala sa svojom porodicom. Ali, sredinom 1960-ih, stopa razvoda u Sjedinjenim Državama počela je drastično da raste. Rušile su se religiozne, ekonomske i društvene barijere koje su sprečavale razvod. Zahvaljujući savetima samozvanih stručnjaka koji su tvrdili da razvod roditelja ne samo što nije škodljiv po decu već da je čak i koristan, bračni parovi su se u rekordnom broju odlučivali za razvod. U knjizi Frenka F. Furstenberga ml., i Endrua Dž. Čerlina Divided Families — What Happens to Children When Parents Part, stoji: „U Belgiji, Francuskoj i Švajcarskoj, stopa [razvoda] se [od 1960-ih] udvostručila, dok se u Kanadi, Engleskoj i Holandiji utrostručila.“

Iako deca nakon razvoda obično ostaju kod svoje majke, većina očeva koji odlaze žele da održavaju kontakt s decom. Zajedničko starateljstvo je jedno od popularnih rešenja. Ipak, većina razvedenih očeva održava iznenađujuće slab kontakt sa svojom decom. Jedna anketa je otkrila da sedmično samo svako šesto dete vidi svog razvedenog oca. Skoro polovina  dece nije videla svog oca celu jednu godinu!

Neuspeh zajedničkog starateljstva

Razvedenim parovima su potrebni ogromna saradnja i poverenje da bi se zajedno starali — a to su osobine koje često nedostaju. Istraživači Furstenberg i Čerlin ovako govore o tome: „Glavni razlog zbog čega očevi prestaju da posećuju svoju decu jeste taj što ne žele da imaju bilo šta sa svojim bivšim ženama. Mnoge žene usvajaju isti stav prema bivšim muževima.“

Istina, mnogi razvedeni očevi redovno viđaju svoju decu. Ali pošto nisu više uključeni u svakodnevni život svoje dece, za neke od njih je teško da se ponašaju kao očevi kada su s decom. Mnogi se prihvataju uloge drugara u igri, provodeći praktično sve zajedničko vreme u rekreaciji i kupovini. Četrnaestogodišnji Ari ovako opisuje posete svog oca tokom vikenda: „Ne postoji neki obavezan raspored vremena, nema ni ’budi kući u pola šest‘. Sve se može, sve je slobodno. I otac mi stalno kupuje poklone“ (How It Feels When Parents Divorce, knjiga Džila Krementsa).

Otac koji voli trebalo bi da ’zna svojoj deci da daje dobre darove‘ (Matej 7:11). Ali darovi ne mogu zameniti neophodno vođstvo i disciplinu (Poslovice 3:12; 13:1). Kada neko ulogu oca zameni za ulogu drugara u igri ili za ulogu posetioca, tada će se odnos između oca i deteta sigurno narušiti. Jedna studija je došla do ovog zaključka: „Razvod može zauvek da prekine odnos između oca i deteta“ (Journal of Marriage and the Family, časopis od maja 1994).

Povređeni i besni što više nisu deo života svoje dece — ili su možda deca hladno indiferentna — neki muškarci napuštaju svoju porodicu, i ne pružaju potrebnu finansijsku podršku (1. Timoteju 5:8). „Ništa mi lepo ne dolazi na um kad razmišljam o svom ocu“, kaže jedan ogorčeni tinejdžer. „On zaista nije deo nas, ne podržava nas niti radi bilo šta, i mislim da je to zaista odvratno.“

Prema istraživačima Sari Maklanahan i Gariju Sandefuru, u Sjedinjenim Državama za „oko 40 posto dece koja teoretski ispunjavaju uslove za izdržavanje, nije [dodeljena] alimentacija, a četvrtina dece kojoj je to dodeljeno ne dobija ništa. Puni iznos koji im sledi prima manje od trećine dece“.

Nevenčani roditelji

Rekordni broj vanbračnih porođaja najviše je doprineo porastu broja dece bez očeva. „Do otprilike jedne trećine svih porođaja u [Sjedinjenim Državama] sada dolazi izvan bračne zajednice“, kaže knjiga Fatherless America. Od otprilike 500 000 beba koje se svake godine rode mladima od 15 do 19 godina, 78 posto njih pripada roditeljima koji su nevenčani tinejdžeri. Međutim, tinejdžerska trudnoća je globalni problem. A programi koji poučavaju o kontracepciji ili koji govore o uzdržavanju od seksa, malo su doprineli promeni seksualnog ponašanja kod tinejdžera.

Knjiga Brajana E. Robinsona Teenage Fathers, objašnjava: „Vanbračna trudnoća više nije sramna ili ponižavajuća kao što je bila tokom 1960-ih, zahvaljujući  liberalizovanijim društvenim stavovima prema seksu i vanbračnoj trudnoći... Pored toga mladi su neprestano bombardovani seksualnošću putem reklama, muzike, filmova i televizije. Američki mediji govore adolescentima da je seks romantična, uzbudljiva i škakljiva stvar, a pri tome nikada ne prikazuju stvarne posledice spontanog i neodgovornog seksualnog ponašanja.“

Izgleda da su mnogi mladi lakomisleni i da nisu svesni posledica nedozvoljenog seksa. Zapazite neke od komentara koje je pisac Robinson čuo: „’Nije ličila na takvu osobu [koja bi mogla da zatrudni]‘; ’Imali smo odnose samo jednom nedeljno‘; ili ’Nisam mislio da možeš odmah da zatrudniš‘.“ Naravno, neki mladići sasvim dobro znaju da seks može dovesti do trudnoće. Knjiga Young Unwed Fathers zapaža: „Za mnoge dečake [u sirotinjskoj četvrti], seks je važan simbol lokalnog društvenog statusa, a koliko je neko imao seksualnih odnosa postaje stvar stavljanja recki na kaiš. Mnoge devojke nude seks na dar da bi privukle pažnju nekog mladića.“ U nekim sirotinjskim četvrtima dečake koji nisu postali očevi podrugljivo nazivaju „čednima“!

Situacija postaje još crnja kad osmotrite rezultate jedne studije sprovedene u Kaliforniji 1993, o majkama koje su još uvek u školi. Ispada da dve trećine devojčica nije zatrudnelo od svojih momaka tinejdžera, već od muškaraca iznad 20 godina starosti! U stvari, neke studije pokazuju da su mnoge nevenčane majke tinejdžerke žrtve silovanja ili čak zlostavljanja. Takvo rašireno iskorišćavanje pokazuje koliko je ovo današnje društvo postalo bolesno i izopačeno (2. Timoteju 3:13).

Zašto mladići odlaze

Tinejdžeri koji postaju očevi retko prihvataju dugoročne odgovornosti prema svom potomstvu. Jedan dečak čija je devojka zatrudnela, rekao je: „Samo sam joj rekao, ’ajd, zdravo‘.“ Međutim, kao što to jedan članak u časopisu Family Life Educator ističe, „većina mladih očeva izražava jaku želju da budu u tesnoj vezi sa svojom decom“. Prema jednoj studiji o mladim neoženjenim očevima, 70 posto njih je jednom sedmično posećivalo svoje dete. „Međutim“, upozorava ovaj članak, „kako deca odrastaju, posete bivaju sve ređe.“

Jedan 17-godišnji otac je to ovako obrazložio: „Da sam samo znao koliko će to biti teško, nikada ne bih dozvolio da dođe do toga.“ Samo mali broj mladih poseduje emocionalnu zrelost i iskustvo da bi udovoljili odgovornostima roditeljstva. Mnogi nemaju ni potrebno obrazovanje a ni radne veštine da bi zarađivali za život. Umesto da se bore s ponižavajućim neuspehom, mnogi mladići radije jednostavno napuste svoju decu. „Moj život je prepun problema“, priznaje jedan mladi otac. Drugi se žali: „Jedva se brinem i o sebi; ne znam šta bih radio da se moram brinuti još i o svom sinu.“

Kiselo grožđe

U biblijska vremena Jevreji su imali jednu izreku: „Oci jedoše kiselo grožđe, a sinovima zubi trnu“ (Jezekilj 18:2). Bog je rekao Jevrejima da ne mora biti tako, greške iz prošlosti ne moraju se više ponavljati u budućnosti (Jezekilj 18:3). Ipak, izgleda da danas milionima dece trnu zubi zbog ’kiselog grožđa‘ koje su jeli njihovi roditelji — to jest, plaćaju kaznu zbog nezrelosti, neodgovornosti i neuspeha u braku svojih roditelja. Ovo istraživanje na poražavajuć način pokazuje da su deca koja su odrasla bez oca izložena mnoštvu fizičkih i emocionalnih opasnosti. (Vidite okvir na 7. strani.) Naročito zabrinjava činjenica da se ova pojava često prenosi s kolena na koleno — što predstavlja nastavak ciklusa jada i bede.

Da li su porodice bez očeva osuđene na neuspeh? Ne uopšte. U stvari, dobra vest glasi da se ovakav ciklus porodica bez očeva može prekinuti. Naš sledeći članak će osmotriti na koji način.

[Fusnota]

 [Okvir/Slika na 7. strani]

OPASNOSTI ODRASTANJA BEZ OCA

Odrastanje bez oca izlaže decu ozbiljnim opasnostima. Iako osmatranje sledećih informacija može da bude bolno za neke, biti svestan opasnosti predstavlja prvi korak ka sprečavanju ili u najmanju ruku, smanjenju štete. Takođe treba razumeti i to da se statističke studije primenjuju na grupu ljudi, a ne na pojedince. Mnoga deca odrastaju u porodici bez oca ne doživljavajući nijedan od ovih problema. Kao što će to i naš zaključni članak pokazati, intervencija roditelja i primena biblijskih načela može mnogo učiniti da se ublaže ove potencijalne poteškoće. Onda, osmotrite neke od opasnosti s kojima se deca bez očeva mogu suočavati.

◼ Povećana opasnost od seksualnog zlostavljanja

Istraživanje jasno pokazuje da detetu bez oca preti veća opasnost od seksualnog zlostavljanja. Jedna studija je otkrila da je od 52 000 slučajeva zlostavljanja dece, „72 posto uključivalo decu koja su živela u domaćinstvu bez jednog ili oba prirodna roditelja“. Knjiga Fatherless America izjavljuje: „Rastuća opasnost od seksualnog zlostavljanja u detinjstvu u našem društvu potiče prvenstveno od sve većeg odsustva očeva i sve veće prisutnosti očuha, mladića, ljubavnika ili drugih muškaraca koji nisu u srodstvu.“

◼ Veća zastupljenost rane seksualne aktivnosti

Pošto je u porodici s jednim roditeljem verovatno slabiji roditeljski nadzor, mladi često imaju više prilika da se upuste u nemoralno ponašanje. Nedostatak roditeljskog vaspitanja takođe može biti jedan od faktora. „Kod devojčica bez očeva je dva i po puta veća verovatnoća da će zatrudneti“, kaže Ministarstvo zdravlja i socijalne pomoći SAD.

◼ Siromaštvo

Pomoću jedne studije o crnkinjama tinejdžerkama iz Južne Afrike, došlo se do zaključka da je siromaštvo uobičajena posledica nevenčanog roditeljstva. „U otprilike 50 posto slučajeva tinejdžerke se neće vratiti u školu“, kažu autori ove studije, a mnoge nevenčane majke žive od prostitucije i preprodaje droge. Situacija nije mnogo bolja ni u Zapadnim zemljama. U Sjedinjenim Državama je „50 posto dece iz porodica sa samohranom majkom živelo u siromaštvu [1995. godine] u odnosu na 10 posto dece iz porodica sa oba roditelja“ (America’s Children: Key National Indicators of Well-Being 1997).

◼ Zapuštenost

Prepušteni sami sebi, neki samohrani roditelji su pretrpani svojim odgovornostima i nisu u stanju da provode dovoljno vremena sa svojom decom. Jedna razvedena žena se priseća: „Radila sam iz dana u dan, a uveče odlazila u školu — uništavala sam samu sebe. Bez sumnje sam i decu zapustila.“

◼ Emocionalna šteta

Suprotno tvrdnjama nekih stručnjaka da se deca nakon razvoda brzo oporave, istraživači poput dr Džudit Valerštajn, otkrili su da razvod ostavlja duboke emocionalne ožiljke. „Više od jedne trećine mladih muškaraca i žena između devetnaest i dvadeset devet godina, imaju malo ili uopšte i nemaju ambicija prvih deset godina nakon razvoda svojih roditelja. Oni kroz život tumaraju bez određenih ciljeva... i sa osećajem da su bespomoćni“ (knjiga Second Chances od dr Džudit Valerštajn i Sandre Blejksli). Nisko samopoštovanje, depresija, delinkventno ponašanje i stalni gnev, izraženi su kod mnoge dece razvedenih roditelja.

Knjiga The Single-Parent Family kaže: „Brojne studije pokazuju da dečaci koji su odgajani bez snažnog uticaja muške osobe, u svom životu pokazuju nesigurnost u vezi sa svojim muškim identitetom, nisko samopoštovanje, a kasnije u životu imaju poteškoće prilikom sklapanja prisnih odnosa. Problemi s kojima se devojčice suočavaju kada žive bez nekog muškog uzora obično ne dolaze do izražaja sve do adolescentnog doba ili još kasnije, kada imaju teškoće u postizanju uspešnih muško-ženskih odnosa tokom zrelih godina.“