Pogled u svet

Otkriveno još mumija

„Arheolozi su objavili da su na jednom ogromnom groblju u Zapadnoj pustinji u Egiptu otkrili barem 200 mumija, od kojih neke imaju zlatne maske“, navodi se u jednom saopštenju BBC-ja. To groblje je blizu jedne pustinjske oaze u okrugu Bavitija, jednog grada oko 300 kilometara jugozapadno od Kaira. Prema Egipatskoj novinskoj agenciji Srednji istok, u tom groblju možda se nalazi i preko 10 000 mumija. Ime mu je promenjeno u Dolina mumija. Groblje dugačko 10 kilometara datira unazad 2 000 godina, do rane grčko-rimske ere. Neke od dosad iskopanih mumija bile su umotane u laneno platno ili obložene malterom, a priličan broj je imao zlatne maske „s veličanstvenim prikazima bisti drevnih egipatskih božanstava“, kaže direktor antikviteta Zehi Haves.

Epidemije haraju Afrikom

U Africi su propali pokušaji Svetske zdravstvene organizacije da do kraja godine potpuno iskoreni dečju paralizu, izveštava Cape Times. Rat u Angoli je imao za posledicu epidemijske razmere dečje paralize u toj zemlji. Prema Nilu Kameronu, direktoru za kontrolu prenosivih bolesti pri Zdravstvenom odseku južne Afrike, može proći još deset godina dok se u Angoli ne iskoreni dečja paraliza. Pored toga, obližnja Namibija nastoji da izađe na kraj s izbijanjem hemoragične groznice slične eboli, a susedna Demokratska Republika Kongo se bori s kugom. Lepra je još uvek problem u Etiopiji, Kongu, Mozambiku, Nigeru i Nigeriji. Sve ovo, uzimajući u obzir i činjenicu da malarija hara gotovo celim kontinentom, dovodi do ozbiljne zabrinutosti jer, kao što je Kameron zapazio, „bolesti ne znaju za granice“.

„Najbitnija materija za život“

„Voda je najbitnija materija za život, zato što je telo uglavnom sastavljeno od tečnosti“, izveštavaju novine Toronto Star. „Čak i pad nivoa tečnosti u telu od 20 posto može biti fatalan.“ Voda ne samo što reguliše našu telesnu temperaturu već i „putem krvotoka i telesnih sistema prenosi hranljive materije i otpadne tvari do organa i od njih. Takođe podmazuje zglobove i debelo crevo te tako umanjuje mogućnost zatvora“. Prosečnoj odrasloj osobi je potrebno dva do tri litra vode dnevno. Piti kafu, gazirano piće ili alkohol, u stvari može da poveća potrebu za čistom vodom zato što ovi napici mogu da doprinesu dehidraciji. Prema jednoj dijetetičarki, žeđ ne treba da bude podsetnik da pijete vodu, zato što ste, kad osetite žeđ, verovatno već dehidrirali. U gore navedenim novinama stoji da će „pijenje čaše vode svaki sat tokom dana, zadovoljiti potrebe za vodom kod većine ljudi“.

Odremati na poslu

„Neka preduzeća u Kanadi postaju svesna koliko je korisno da čovek malo odrema na poslu“, navode novine Toronto Star. Poslodavci su, za radnike u noćnim smenama, napravili „sobe za povratak budnosti“. „Sobe su zatamnjene, hladne, tihe i imaju budilnike, kauče ili fotelje na razvlačenje“, kaže Star. Ali, „stara shvatanja se teško iskorenjuju. Kompanije koje imaju prostorije za spavanje ne žele to da publikuju“. Gospođa Meri Peruđini, lekar u Kraljevskom zdravstvenom centru Otave za poremećaje sna, navodi: „Radimo više sati, sve više smo izloženi stresu, a bićemo još i više. Bilo bi korisno da čovek dnevno odspava 20 minuta. To bi u svakom slučaju povećalo produktivnost (i) zadržalo nizak nivo stresa.“

Opasnost od otapanja glečera

Ukoliko najveći svetski lednik koji se nalazi van polarnog područja, nastavi da se otapa dosadašnjom brzinom, nestaće u roku od 40 godina, izveštava londonski The Sunday Telegraph. Sve veća temperatura u svetu i relativno mala geografska širina Himalaja, nagoveštava opasnost za 15 000 glečera u toj oblasti. Glečer Gangotri, koji je jedan od izvora reke Gang, u zadnjih 50 godina smanjio se skoro za trećinu. Said Hasnain, jedan naučnik koji motri glečere, upozorava da ukoliko se dosadašnja brzina nastavi, „presušiće reke kao što su Gang, Ind i Bramaputra, čijih 70 do 80 posto voda potiče od snega i glečera koji se tope“. Posledica će biti  „ekološka katastrofa“, upozorava on. U međuvremenu, opasnost od ozbiljnih poplava raste. Kada se glečeri smanjuju, formiraju se jezera okružena slabim zidovima od leda, stena i peska. Dok se otapanje nastavlja, zidovi pucaju i razorne vode se izlivaju u udoline.

Duvan ugrožava decu

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da je zdravlje 50 procenata dece u svetu ugroženo zbog izloženosti duvanskom dimu, izveštavaju londonske novine Guardian. U bolesti vezane za pasivno pušenje spadaju astma i drugi disajni problemi, sindrom iznenadne dečje smrti, zapaljenje srednjeg uha i rak. Istraživanja takođe pokazuju da deca pušača imaju više problema sa učenjem i ponašanjem. Ukoliko puše oba roditelja, verovatnoća da će njihova deca imati zdravstvenih problema veća je za 70 posto, a čak i samo jedan pušač u porodici može da poveća tu verovatnoću za 30 posto. SZO se zalaže za zdravstveno obrazovanje roditelja kako bi im se pomoglo da uvide koliko štete duvan nanosi njihovoj porodici, kao i da se pušenje zabrani u školama i na drugim mestima gde ima dece.

Trijumf turizma

Prema prognozama Svetske turističke organizacije (WTO), „međunarodni polasci i dolasci turista do 2020. godine porašće sa sadašnjih 625 miliona u godini na 1,6 milijardi“, izveštava The UNESCO Courier. Očekuje se da će ti turisti trošiti preko dva biliona američkih dolara, „te tako turizam učiniti vodećom industrijom u svetu“. Evropa je dosada najpopularnije odredište. Najposećenija zemlja je Francuska, koja je 1998. imala 70 miliona posetilaca. Međutim, očekuje se da će do 2020. prvo mesto zauzeti Kina. Pa ipak, putovanja po svetu ostaju povlastica samo malog broja privilegovanih. U 1996, samo 3,5 procenata svetskog stanovišta putovalo je u inostranstvo. WTO predviđa da će ih do 2020. biti 7 posto.

Da li su mali predasi opasni?

Mali predah, kao što je odlazak na odmor tokom vikenda, a što evropska turistička industrija trenutno promoviše kao brz i jednostavan način opuštanja od svakodnevnog stresa, u stvari može „doneti više zla negoli dobra“, izveštavaju londonske novine Guardian. Prema kardiologu dr Volteru Pasiniju iz Svetske zdravstvene organizacije, pakovanje, jurnjava na aerodrom, let, zajedno s temperaturnim razlikama, promenom ishrane i različitim vremenskim zonama, doprinose iscrpljenosti i potencijalno su opasni. Telu je potrebno nekoliko dana da se opusti i navikne na drugačiju klimu i način života, i kada se to ne ostvari, na udaru su cirkulacija i normalno spavanje. Istraživanje dr Pasinija „otkrilo je da je verovatnoća od srčanog napada kod onih koji pobegnu na nekoliko dana veća za 17 posto, a 12 posto je verovatnije da će imati saobraćajnu nesreću nego oni koji na odmor odu na nedelju ili više dana“, navodi ovaj list. „Moja poruka nije da su kratki odmori obavezno i opasni, već da ljudi moraju da pripaze i da se odgovarajuće pripreme“, rekao je dr Pasini, citiran u londonskom listu Daily Telegraph. „Ljudi sada idu na sve kraće i kraće odmore i žure unaokolo nastojeći da sve što je potrebno strpaju u nekoliko dana, ali to nije dobar način za opuštanje. U stvari, to je veoma stresno.“

Zvečarkina osveta

„Zvečarka vas može napasti i nakon svoje smrti — a ovaj bizarni oblik posmrtne osvete iznenađujuće je uobičajen“, izveštava New Scientist. Tokom 11-mesečnog perioda, od 34 pacijenta koji su se u Arizoni (SAD) oporavljali od ujeda zvečarke, 5 njih je reklo da ih je ta zmija napala nakon što je bila ubijena, navode dva doktora koja izučavaju ovaj fenomen. Jedna žrtva je ubila zmiju, odsekla joj glavu, sačekala da telo prestane da se mrda i onda dohvatila glavu. Glava se trgla i ujela je u obe ruke. Ranija izučavanja pokazuju da će odsečena glava zvečarke „pokušati da napadne stvari koje se miču ispred nje skoro sat vremena nakon smrti“, stoji u tom časopisu. Herpetolozi veruju da je to „refleksna radnja, izazvana infracrvenim senzorima u delu između nozdrva i očiju, takozvanim ’jamicama‘ koje registruju telesnu toplotu“. Dr Džefri Sušard upozorava da zvečarku odsečene glave treba smatrati jednom „veoma malom zmijom“. „Ako stvarno morate da je dirate“, kaže on, „predlažem da koristite veoma dugačak prut.“