Sve veći jaz između bogatih i siromašnih

„U poslednjih pet decenija, postignut je veći napredak u smanjenju sveopšteg siromaštva nego u poslednjih pet vekova“, navodi UNDP Today, publikacija koju izdaje Program UN za razvoj. „Zemlje u razvoju su od 1960. prepolovile stopu smrtnosti dece, smanjile neishranjenost za jednu trećinu i povećale školovanost za jednu četvrtinu.“ Ipak, isti izvor priznaje da uprkos tom napretku, sveopšte siromaštvo „ostaje rasprostranjeno“.

Što je još gore, raste i nejednakost unutar i između društava. „U odnosu na prethodnu godinu“, prema rečima Ketrin Bertini, izvršnog direktora Svetskog programa UN za ishranu, „mnogo više ljudi u svetu pati od neishranjenosti i gladi.“ U stvari, danas oko 840 miliona ljudi iz zemalja u razvoju stalno gladuje, preko milijardu nema pristup pijaćoj vodi, i skoro 1,5 milijardi ljudi životari s manje od jednog dolara dnevno. Meri Robinson, Visoki komesar UN za ljudska prava, upozorava da smo „u opasnosti da dostignemo tačku kada se svet neće deliti na zemlje u razvoju i razvijene zemlje, već na prerazvijene zemlje i zemlje koje nikada neće biti razvijene“.

Koliko bi današnje stanovništvo od šest milijardi ljudi koštalo da smanji jaz između bogatih i siromašnih? Manje nego što mnogi misle. UN procenjuju da bi bilo potrebno dodatnih 9 milijardi dolara godišnje (1,5 dolara po osobi) da se obezbede sanitarne mere i čista voda širom sveta, i još 13 milijardi dolara godišnje (2 dolara po osobi) da se osigura osnovna zdravstvena nega i hrana za svakoga. Iako su to prilični izdaci, oni nisu ništa kad se uporede sa onim što svet troši na druge stvari. Ilustracije radi, u jednoj od nedavnih godina, svet je potrošio 435 milijardi dolara (preko 70 dolara po osobi) na reklame, i 780 milijardi dolara (130 po osobi) za vojne stvari. Jasno je da smanjivanje jaza između onih koji imaju i onih koji nemaju nije toliko stvar pronalaženja dovoljno sredstava, koliko je to stvar postavljanja ispravnih prioriteta.