Povratiti želju za životom

MERI je patila od kliničke depresije, kao i od nekih drugih zdravstvenih problema. Međutim, nije se izolovala od svoje porodice, nije zloupotrebljavala alkohol, niti drogu. Merin slučaj dobro pokazuje da ne moraju postojati svi faktori rizika koji ukazuju da bi neko mogao pokušati da izvrši samoubistvo.

Jedno vreme se činilo da će Merin slučaj biti samo još jedan statistički podatak koji će svedočiti o tome s kolikom efikasnošću starije osobe okončaju svoj život. Nakon što je danima bila u komi, bez ikakvih reakcija, na odeljenju za intenzivnu negu u lokalnoj bolnici, počela je da daje znake života. Njen izbezumljeni suprug, Džon, skoro da se nije odvajao od nje. Lekari su rekli Džonu i članovima porodice da Meri možda neće preživeti, a čak i ako se izvuče mogu očekivati da će pretrpeti trajno oštećenje mozga.

Meri je svakodnevno posećivala jedna komšinica po imenu Sali, koja je Jehovin svedok. „Bodrila sam članove porodice da ne gube nadu“, kaže Sali. „Moja majka, koja je dijabetičar, pre par godina je provela nekoliko nedelja u komi. Lekari su nam rekli da neće preživeti, ali preživela je. Držala bih Meri za ruku i pričala joj, kao što sam to radila majci, i činilo mi se kao da malčice reaguje.“ Trećeg dana je jače reagovala, i izgledalo je da prepoznaje ljude iako nije mogla da govori.

’Da li sam to mogao sprečiti?‘

„Džona je užasno proganjao osećaj krivice“, kaže Sali. „Bio je uveren da je za sve on kriv.“ To je uobičajena reakcija na samoubistvo ili pokušaj samoubistva voljene osobe. „Podsetila sam ga na to da se Meri lečila od kliničke depresije. Bila je bolesna i nije mogla sprečiti depresiju isto kao što ni on nije mogao sprečiti da bude fizički bolestan.“

Osobe kojima je neko od voljenih izvršio samoubistvo često su uznemirene pitanjem: ’Šta sam mogao da uradim da to sprečim?‘ Ako se budno pazi na upozoravajuće znake i faktore rizika pokušaj samoubistva se može sprečiti. Ali ako se i ne spreči, upamtite da vi niste krivi za to što je neko sebi oduzeo život (Galatima 6:5). To je naročito važno upamtiti u onim  slučajevima kada član porodice koji naginje ka samoubistvu namerno nastoji da drugima nametne osećaj krivice. Dr Hendin, prethodno citiran, piše: „Trebalo bi zadržati na umu da koban pokušaj samoubistva često izvrše ljudi koji se nadaju da će time uticati na osećanja drugih ili manipulisati njima, čak iako neće biti tu da vide da li su u tome uspeli ili nisu.“

Dr Hendin još ističe: „Kad je reč o starijim ljudima koji naginju ka samoubistvu, često su odrasla deca, braća i sestre ili supružnici ti na koje bolesnici žele da utiču, da ih nadziru ili ih prisile da preuzmu zaštitničku ulogu. Obično je nemoguće udovoljiti tim zahtevima bolesnika, a on je najčešće nepopustljiv u tome, pa često posle pokušaja samoubistava koji nisu tako ozbiljni slede ozbiljniji.“

Članovi porodice u takvim okolnostima mogu osećati da su stvarno pod prevelikim pritiskom, koji prevazilazi njihovu snagu. Ipak, nikad ne zaboravite da Jehova Bog podiže mrtve, među  kojima mogu biti i naši voljeni koji su usled depresije, duševne bolesti ili očajanja oduzeli sebi život. (Vidite članak „Gledište Biblije: Samoubistvo — uskrsenje?“ u Probudite se! od 8. septembra 1990, na stranama 22-3/engl./.)

Premda se samoubistvo ne može opravdati, utešno je setiti se da budući izgledi naših voljenih zavise od Boga koji u potpunosti razume slabosti i nedostatke koji nekog mogu naterati na takav očajnički postupak. Biblija o Jehovi kaže: „Koliko je nebo od zemlje visoko, tolika je milost njegova k onima koji ga se boje; koliko je istok daleko od zapada, toliko on udaljuje prestupe naše od nas. Kao što otac sinove svoje žali, tako žali Jehova one koji ga se boje; jer on zna za građu našu, pamti da smo prah“ (Psalam 103:11-14).

Srećan ishod

Meri je dva dana bila na granici između života i smrti, ali preživela je. Postepeno joj se razbistrila svest i Džon ju je odveo kući, a sve lekove u kući čuvao je na sigurnom, pod ključem. Meri sada redovno, radi kontrole, posećuju socijalni radnici na polju mentalnog zdravlja, i ona kaže da ne može da objasni pa čak ni da se seti kakav je to mračni poriv koji ju je skoro koštao života.

Sada Sali, komšinica Džona i Meri, svake nedelje vodi biblijski studij s njima. Oni su iz Biblije saznali da će baš te probleme koji izgledaju tako nerešivi, naročito starijim osobama, Bog veoma brzo rešiti. „Svakako, biblijski studij sam po sebi nije lek za sve probleme“, objašnjava Sali. „Morate se sami iz Pisma uveriti da su ta obećanja stvarna, a zatim primenjivati ono što učite. Mislim da Džon i Meri stiču istinsku nadu za budućnost.“

Ako vam budućnost izgleda sumorno i ako želite da steknete jednu pouzdanu nadu, zašto ne stupite u kontakt s Jehovinim svedocima? Dopustite im da vam dokažu, kao što su to Džonu i Meri, da ne postoje problemi koje Bog ne može i neće rešiti u bliskoj budućnosti. Ma kako sada stvari izgledale crno, postoji rešenje. Molimo vas, razmotrite s nama tu pouzdanu nadu u budućnost koja je mnogima povratila želju za životom.

[Okvir na 6. strani]

Faktori rizika i znaci upozorenja

„Faktori rizika koji dovode do samoubistva kod starijih razlikuju se od onih koji dovode do samoubistva kod mladih“, primećuje The Journal of the American Medical Association. U te faktore rizika spadaju „učestalija zloupotreba alkohola, depresija, češće korišćenje vrlo efikasnih načina za izvršenje samoubistva i izolovanost od društva. Osim toga, starije osobe... imaju više fizičkih oboljenja i emocionalnih poremećaja“. Knjiga Samoubistvo (Suicide), od Stivena Flandersa, navodi sledeće faktore rizika, od kojih svaki zaslužuje posebnu pažnju.

Hronična depresija:

„Istraživači iznose da su 50% pa i više onih koji su izvršili samoubistvo patili u životu od teških depresija.“

Beznađe:

Prema nekim studijama, čak i ljudi koji nisu izgledali depresivno bili su daleko skloniji samoubistvu kad nisu imali nikakvu nadu za budućnost.

Alkoholizam i zloupotreba droge:

„Procenjuje se da se ubije od 7% do 21% [alkoholičara] u poređenju s manje od 1% ukupnog stanovništva.“

Uticaj porodice:

„Istraživanja pokazuju da su članovi porodice u kojoj je neko izvršio samoubistvo u većoj opasnosti da i sami izvrše samoubistvo.“

Bolest:

„Bojazan zbog fizičkog propadanja i mogućnost odvođenja u starački dom, mogu biti dovoljni razlozi da neke starije osobe izvrše samoubistvo.“

Gubici:

„Može biti u pitanju očigledan gubitak, kao što je gubitak supružnika ili prijatelja, posla ili zdravlja. Ali takođe može biti i nešto što nije tako očigledno. Na primer, gubitak samopoštovanja, ugleda ili osećaja sigurnosti.“

Osim ovih faktora rizika, Flanders u svojoj knjizi navodi sledeće znakove upozorenja koje ne treba shvatati olako.

Pokušaj samoubistva:

„To je najbolji pokazatelj mogućeg samoubistva.“

Često pominjanje samoubistva:

„Izjave kao što su: ’Oni više ne žele da brinu o meni‘ ili ’Bilo bi im bolje bez mene‘ predstavljaju očiglednu opasnost.“

Završne pripreme:

„Takvo ponašanje obuhvata pravljenje testamenta, poklanjanje vrednih stvari i poveravanje na brigu kućnih ljubimaca.“

Promene u ličnosti ili u ponašanju:

Kad je sve ovo „propraćeno izražavanjem bezvrednosti i beznadežnosti“, to je „znak depresije koja je dovoljno jaka da navede nekog da sebi oduzme život“.

[Slika na 7. strani]

Osobama čiji je bračni drug izvršio samoubistvo potrebna je pomoć da bi se borile s tim