Rusi visoko cene slobodu obožavanja

OD RASPADA SOVJETSKOG SAVEZA 1991, LJUDI KOJI TAMO ŽIVE IMAJU VEĆU SLOBODU DA OBOŽAVAJU BOGA. TU SLOBODU TAKOĐE CENE I ONI KOJI SU EMIGRIRALI U DRUGE ZEMLJE.

ZA MNOGE koji žive u bivšem Sovjetskom Savezu, sloboda da se otvoreno okupljaju radi obožavanja Boga predstavlja nešto vrlo dragoceno — nešto čega su mnoge decenije bili lišeni.

Posle Boljševičke revolucije 1917, u Rusiji je postalo opasno čitati Bibliju, i malo ljudi je zbog toga htelo da rizikuje svoju slobodu. Jehovini svedoci su bili izuzetak. U stvari, časopis Newsweek od 16. aprila 1956. — pre skoro 44 godine — citirao je jednog mladića iz Istočne Nemačke kako kaže: „Niko sem Jehovinih svedoka ne čita Bibliju.“ A ipak, zbog održavanja sastanaka za proučavanje Biblije i zbog propovedanja biblijske poruke, Svedoci su bili slati u zatvore i radne logore. Međutim, kud god išli, oni su pažnju usmeravali na svoju biblijski zasnovanu nadu, kao što pokazuje propratni okvir.

Kada je 1991. Sovjetski Savez počeo da se raspada, tamošnji Svedoci su održali sedam kongresa s programom biblijske pouke. Sve ukupno je prisustvovalo 74 252 osobe. Samo dve godine kasnije, 1993, na osam takvih kongresa u 4 od 15 bivših republika Sovjetskog Saveza sakupilo se 112 326 osoba. a Mnogi od tih hiljada proveli su godine i godine u sovjetskim zatvorima i radnim logorima. Ti verni hrišćani su bili krajnje zahvalni za svoju slobodu da obožavaju Boga bez smetnji.

Ljudi iz bivših sovjetskih republika visoko cene što od 1993. imaju prednost da se u svojoj domovini slobodno sastaju na hrišćanskim skupovima. Prošle godine, na primer, ukupno 282 333 Jehovinih svedoka i njihovih prijatelja bilo je oduševljeno što su mogli da se okupe radi obožavanja na 80 oblasnih kongresa  „Božja proročanska reč“, održanih u nekadašnjim sovjetskim republikama. A 13 452 njih bilo je kršteno.

Ma kako iznenađujuće izgledalo, prošle godine je bilo kongresa na ruskom jeziku i u drugim zemljama sveta. U zemljama izvan bivšeg Sovjetskog Saveza, na četiri takva skupa prisustvovalo je ukupno 6 336 osoba! Gde su bili održani? I zašto toliko onih koji govore ruski pokazuje tako veliki interes za Bibliju? Najpre ukratko osmotrimo ovo drugo pitanje.

Oni su svesni duhovnih potreba

Rusija ima bogatu religioznu istoriju. Njene kitnjaste saborne crkve, sagrađene pre mnogo vekova, među najčuvenijima su u hrišćanskom svetu. Međutim, ruska pravoslavna crkva, kao i rimokatolička crkva, držala je ljude u neznanju o Bibliji.

„Biblija“, objašnjava nedavno izdata knjiga The Russian Tragedy — The Burden of History, „nikada nije bila najvažniji deo ruskog pravoslavlja.“ Prema ruskom teologu Sergeju Ivanjenku, posledica je ta da je „nedostatak biblijskog spoznanja kod pravoslavnih vernika doveo do toga da su mnogi parohijani pravoslavnih crkava skloniji praznoverju, okultizmu i magiji nego oni koji nisu vernici“.

Čuveni ruski pisac Tolstoj izneo je slično zapažanje. Pisao je: „Uverio sam se da je doktrina [Ruske pravoslavne] crkve u teoriji bila lukava i štetna prevara, a u praksi zbirka najvećih praznoverja i vračanja, koji potpuno skrivaju celi smisao hrišćanskog učenja.“

Ta situacija se pokazala kao plodno tlo za uspon sovjetskog komunizma s njegovom ateističkom propagandom i dobro poznatim sloganom: „Religija je opijum za narod.“ Međutim, i sam komunizam je uskoro postao jedan oblik religije, često nazivane Crvenom religijom. Ali Crvena religija nije potrajala. Kada se 1991. Sovjetski Savez raspao, milioni ljudi su ostali zbunjeni pitajući se čemu da se okrenu. Na podsticaj Jehovinih svedoka, mnoge hiljade Rusa potražilo je odgovore u Bibliji.

Zahvaljujući izvrsnom obrazovnom sistemu, Rusi su se našli među najpismenijim ljudima na svetu. Tako su mnogi Rusi postali ne samo čitači Biblije nego i ljubitelji njenih učenja. U isto vreme, naročito tokom 1990-ih, stotine hiljada ljudi iz bivšeg Sovjetskog Saveza migriralo je u druge zemlje, kao što su Nemačka, Grčka i Sjedinjene Države. S kakvim rezultatom?

 Slobodni da obožavaju u Nemačkoj

U 18. i 19. veku, mnogi Nemci su se preselili u Rusiju. Najpoznatija je bila 15-godišnja Sofija, koja je 1762. nasledila svog muža na mestu vladara Rusije. Tokom svoje duge vladavine, Sofija, kasnije poznata kao Katarina Velika, pozvala je nemačke zemljoradnike da žive u Rusiji. Zatim, kada je tokom Drugog svetskog rata Nemačka napala Sovjetski Savez, većina tih nemačkih potomaka bila je prebačena u Sibir i u sovjetske republike kao što su Kazahstan, Kirgistan i Uzbekistan. Nedavno su se mnogi Nemci koji govore ruski, kao i drugi iz bivšeg Sovjetskog Saveza, preselili u Nemačku da bi živeli u boljim ekonomskim uslovima.

Decembra 1992, u Nemačkoj, u Berlinu, osnovana je prva ruska skupština. Do prošle godine, u tri ruske pokrajine u Nemačkoj, osnovane su 52 skupštine i 43 manje grupe. Na oblasnom kongresu „Božja proročanska reč“, održanom na ruskom od 30. jula do 1. avgusta u Kelnu, najveći broj prisutnih je bio 4 920, a 164 osobe su se krstile kako bi simbolizovale svoje predanje Jehovi. Ranije te godine, 1. aprila, u ruskim skupštinama u Nemačkoj, na proslavi Memorijala Hristove smrti bilo je prisutno 6 175 osoba.

Rusi u Sjedinjenim Državama

I u Sjedinjenim Državama je došlo do priliva ljudi iz bivšeg Sovjetskog Saveza koji govore ruski. The New York Times je izvestio: „Između 1991. i 1996, Rusi su u Bruklinu bili imigraciona grupa koja je najbrže rasla. Tokom tog istog perioda, Služba za imigraciju i naturalizaciju u Sjedinjenim Državama, prihvatila je više od 339 000 imigranata iz bivšeg Sovjetskog Saveza.“

Kasnije je Times od januara 1999. izvestio da je tokom prethodne decenije oko 400 000 Jevreja iz bivšeg Sovjetskog Saveza imigriralo u grad Njujork i okolna područja. Osim toga, nedavnih godina se na hiljade Rusa nastanilo u drugim delovima Sjedinjenih Država. Na primer, severna Kalifornija je imala priliv od oko 35 000 novih ruskih imigranata, čime je ona postala treći po veličini centar imigranata iz bivšeg Sovjetskog Saveza, odmah posle Njujorka i Los Anđelesa. Ti ljudi koji govore ruski takođe su se odazvali na priliku da proučavaju  Bibliju, i stotine njih su postali obožavaoci pravog Boga, Jehove.

Prva skupština na ruskom jeziku koja je u Sjedinjenim Državama osnovana u skorije vreme, bila je osnovana 1. aprila 1994, u Bruklinu, u Njujorku. Zatim su ruske skupštine otvorene u Pensilvaniji, Kaliforniji i Vašingtonu. U mnogim drugim delovima zemlje, osnovane su grupe.

Prvi u Sjedinjenim Državama

Prošlog avgusta, od 20. do 22, ukupno 670 osoba iz čitavih Sjedinjenih Država i Kanade bilo je uzbuđeno što je prisustvovalo prvom oblasnom kongresu na ruskom jeziku, koji je bio održan u Njujorku. Svi govori su bili održani na ruskom, a kostimiranu dramu, koja je prikazala izveštaj o Jakovu i Isavu, izveli su članovi ruske skupštine Los Anđeles, Kalifornija. Ona je zaista bila vrhunac kongresa.

Još jedan vrhunac kongresa bilo je krštenje 14 osoba, koje su na propratnoj fotografiji. Neki su da bi se krstili na kongresu u Njujorku putovali oko 4 000 kilometara iz Portlanda, u Oregonu, i iz Los Anđelesa i San Fransiska, u Kaliforniji. Pre toga oni su živeli u bivšim sovjetskim republikama Jermeniji, Azerbejdžanu, Belorusiji, Moldaviji, Rusiji i Ukrajini. Njihova iskustva pokazuju koliko oni cene spoznanje Boga i slobodu da ga obožavaju.

Svetlana, (prednji red, treća sleva) odrasla je u Moskvi. Sa 17 godina se udala za jednog čuvenog pevača koji je dosta stariji od nje, a 1989. oni su sa svojim sinčićem došli u Sjedinjene Države. Njen muž je mnogo putovao, i pet godina kasnije oni su se razveli.

Kada je Svetlana upoznala jednu koleginicu Svedokinju, njeni prijatelji su je upozoravali da se ne upušta u ono za šta su joj rekli da je „neka sekta koja će zagospodariti [njenim] životom i uzeti [joj] sav novac“. Ona je ipak želela da sazna šta naučava Biblija. O tome što joj je pokazano Božje ime u Bibliji, ona kaže: „Jako me je impresioniralo to što su Svedoci jedini koji obznanjuju to ime.“

Kao mladić, Andrej (zadnji red, treći sleva) ostavio je svoj dom u Sibiru radi daljnjeg usavršavanja kao atletičar u današnjem Sankt Peterburgu. Uskoro se Sovjetski Savez raspao, a 1993, Andrej, sa 22 godine, imigrirao je u Sjedinjene Države. On objašnjava: „Počeo sam da razmišljam o Bogu i da idem u rusku  pravoslavnu crkvu. Jednom, tokom proslave ruskog Uskrsa, ostao sam u crkvi čitave noći u nastojanju da se približim Bogu.“

Negde u to vreme, Svetlana je upoznala Andreja, i pričala mu o onome što je naučila na svom biblijskom studiju. On je pristao da pođe s njom na sastanak Jehovinih svedoka, i nakon toga je prihvatio biblijski studij. Januara 1999. oni su se venčali. Posle svog krštenja na kongresu, zračili su od sreće.

Pavel, (zadnji red, četvrti sleva) rođen je blizu Karagande u Kazahstanu, ali se kasnije preselio u Naljčik, u Rusiji. Taj veliki grad je blizu Čečenije i Dagestana, gde se vodilo toliko borbi. Pavel je prvi put tamo sreo Svedoke u avgustu 1996, ali je sledećeg meseca migrirao za San Fransisko. Petljao je s drogom i imao je kćerkicu, koju je ostavio u Rusiji s njenom majkom.

Odmah nakon što je stigao u Sjedinjene Države, Pavel je kontaktirao s Jehovinim svedocima i prihvatio biblijski studij. Popravio je svoj život i pisao majci svoje kćerke o svojim novopronađenim verovanjima. Ona sada proučava sa Svedocima, i postoje planovi da dođe u Sjedinjene Države kako bi se ona i Pavel mogli venčati i služiti Jehovi u Kaliforniji zajedno s njihovom kćerkom.

Georgij (zadnji red, drugi sleva) rodio se i odrastao u Moskvi. Došao je u Sjedinjene Države 1996, a sledeće godine se oženio Florom, koja je poreklom iz Azerbejdžana. Georgij je posećivao rusku pravoslavnu crkvu, ali nakon što je pročitao primerak časopisa Kula stražara, pojavila su mu se neka pitanja u vezi s doktrinom o Trojstvu. Kao odgovor na njegovo pismo Watch Tower Societyju, dobio je brošuru Da li treba verovati u Trojstvo? Godine 1998. i on i Flora su počeli da proučavaju Bibliju. Sada i ona planira da se krsti.

Još jedan vrhunac kongresa bili su pozdravi iz Moskve, gde se 15 108 osoba okupilo na svom kongresu tokom tog istog vikenda. Kako su samo delegati u  Njujorku bili uzbuđeni kada su čuli obaveštenje da se tamo krstilo 600 osoba! I to naročito zbog zloslutnih novinskih i televizijskih izveštaja koji su nedelju dana pre kongresa počeli da se pojavljuju u Sjedinjenim Državama i drugde.

Šta se dešavalo u Moskvi

Dana 21. jula 1999, Svedoci su potpisali ugovor o korišćenju Olimpijskog stadiona koji je smešten blizu centra Moskve, odmah do jedne velike ruske pravoslavne crkve. Ali nedelju dana pre početka kongresa, postalo je jasno da će biti protivljenja. Do srede, 18. avgusta, dozvola za korišćenje stadiona još nije bila dobijena, iako je zakupnina već bila plaćena. Službenicima je bilo naglašeno, kao što pokazuje okvir na 28. strani, da su Jehovini svedoci zakonski priznata religiozna organizacija u Rusiji.

Zbog toga što se oko 15 000 kongresnih delegata spremalo da dođe u petak ujutro, predstavnici Svedoka su počeli da se brinu. Neki delegati su putovali za Moskvu iz gradova i sela udaljenih mnoge kilometre. Na kraju, posle nekoliko sati razgovora, negde oko 8.00 sati, u četvrtak 19. avgusta, uprava stadiona je sa zadovoljstvom obavestila predstavnike Svedoka da kongres može da se održi. Gradska uprava je obavestila da oni nemaju prigovora na održavanje kongresa.

Sledećeg jutra, hiljade su se sjatile na stadion. Svedoci dobrovoljci radili su čitave noći kako bi pripremili stvari za njihov dolazak. Tog prvog jutra su bili prisutni i predstavnici štampe, koji su ranije informisani o protivljenju održavanju kongresa. „Čestitam!“ uzviknuo je jedan od njih. „Drago nam je što čujemo da će se vaš kongres ipak održati.“

Primer urednog ponašanja

Uprava stadiona je smatrala da je mudro preduzeti mere bezbednosti. Tako su ljudi iz obezbeđenja sa opremom za detekciju metala, kakva se koristi za pregledanje putnika na aerodromima, bili postavljeni na svakom ulazu. Takođe su i po  čitavom stadionu bili razmešteni policajci. Kongres se nastavio na uredan način uprkos jednoj ozbiljnoj pretnji.

U subotu po podne, neko je pozvao telefonom i rekao da je na stadionu postavljena bomba. Ta pretnja je bila primljena kratko pre kraja pretposlednjeg govora tog dana. Zato je na zahtev uprave stadiona dato jedno kratko obaveštenje kako bi se stadion odmah evakuisao. Kada su svi to učinili na jedan uredan način, službenici stadiona i policija bili su zadivljeni. Nikada nisu videli tako nešto! Pitali su da li je to bilo uvežbavano.

Nikakva bomba nije pronađena, a sledećeg dana je program bio produžen kako bi se održalo ono što nije bilo izneseno u subotu. Uprava stadiona je bila veoma zadovoljna kongresom.

U Grčkoj i drugde

Tokom poslednje nedelje avgusta i prve nedelje septembra, oblasni kongresi na ruskom jeziku bili su održani i u Grčkoj — najpre u Atini a zatim i u Solunu. Prisustvovalo je ukupno 746 osoba, a 34 je kršteno. U Grčkoj postoji 8 ruskih skupština, i 17 manjih grupa sastavljenih od imigranata iz južnih republika bivšeg Sovjetskog Saveza. Oni svoje sastanke održavaju na ruskom i na drugim jezicima kojima govore ti imigranti.

Jedan od onih koji su se krstili u Atini bio je Viktor. On je bio ateista, ali avgusta 1998, u Atini je prisustvovao međunarodnom kongresu Jehovinih svedoka na kome se krstila njegova žena. Rekao je da je bio toliko impresioniran ljubavlju koju su pokazali delegati da je bio podstaknut da proučava Bibliju.

Jedan čovek po imenu Igor, dobio je primerak knjige Ti možeš zauvek da živiš u Raju na zemlji, i nakon što ju je pročitao, bacio je svoje ikone. Čak je počeo i da se predstavlja kao Jehovin svedok. Nakon što je pisao kancelariji podružnice u Atini, i nakon što su ga novembra 1998. posetili Svedoci, odmah je posetio prvi skupštinski sastanak i od tada ne propušta nijedan. Sada, nakon krštenja, Igor ima cilj da bude punovremeni propovednik Jehovinih svedoka.

Ljudi koji govore ruski imigrirali su i u veliki broj drugih zemalja koje nismo spomenuli. Mnogi od njih se isto tako raduju svojoj slobodi da proučavaju Bibliju i da se javno sastaju radi obožavanja Boga. Za njih je ta prednost nešto vrlo dragoceno!

[Fusnota]

[Okvir na 22. strani]

Rusi koji vole Bibliju

Profesor Sergej Ivanjenko, jedan ugledni ruski teolog, opisao je Jehovine svedoke kao ljude koji su zaista predani proučavanju Biblije. U svojoj nedavno izdatoj knjizi na ruskom, О людях, никогда не расстающихся с Библией (Ljudi koji se ne odvajaju od Biblije), on je o njihovim počecima u Sovjetskom Savezu pisao: „Čak i kada bi završili u zatvoru zbog odanosti svojim verovanjima, Jehovini svedoci bi nalazili načina da koriste Bibliju.“ Da bi to ilustrovao, ispričao je sledeće iskustvo.

„Zatvorenicima je bilo zabranjeno da imaju Bibliju. Biblije su tokom pretresa bile konfiskovane. U jednom logoru na severu, jedan Jehovin svedok je bio električar i držao je biblijske knjige u jednom transformatoru s visokim naponom. Svaki deo Biblije bio je strunom povezan s određenom žicom, i samo taj čovek je znao koju strunu treba povući da bi izašao određeni deo — na primer, Matejevo jevanđelje — a da on ne doživi smrtonosan strujni udar. Naravno, nikakav pretres, ma kako strogi stražari bili, nije uspeo, i tako je ta jedinstvena Biblija ostala neotkrivena.“

[Okvir na 28. strani]

Jehovini svedoci ponovo registrovani u Rusiji

Jehovini svedoci aktivno propovedaju Božje kraljevstvo u Rusiji već više od jednog veka. Međutim, zbog vladinih ograničenja, Svedoci nisu dobili zakonsko priznanje sve do 27. marta 1991. U to vreme su bili registrovani pod imenom Administrativni centar religiozne organizacije Jehovinih svedoka u SSSR.

Dana 26. septembra 1997, donet je jedan zakon pod nazivom „O slobodi savesti i religioznim zajednicama“. Taj novi zakon je širom sveta dobio ogroman publicitet u štampi. Zašto? Zato što su mnogi na donošenje tog zakona gledali kao na pokušaj da se ograniče religiozne aktivnosti manjih religija u Rusiji.

Tako je uprkos teško stečenoj registraciji Jehovinih svedoka 1991, ruski novi Zakon o slobodi savesti zahtevao od njih, kao i od svih drugih religioznih organizacija, da se ponovo registruju. To je pokrenulo izvestan broj pitanja. Da li je to ukazivalo na činjenicu da se ruske vlasti vraćaju politici tlačenja Jehovinih svedoka? Ili će biti podržana religiozna tolerancija i sloboda obožavanja koje su zagarantovane Ustavom Ruske Federacije?

Odgovor je konačno stigao. Kako su Svedoci bili srećni kada su 29. aprila 1999. ponovo dobili zakonsko priznanje kada je Rusko ministarstvo pravde izdalo potvrdu o registraciji „Administrativnog centra za Jehovine svedoke u Rusiji“!

[Slika na 23. strani]

Prvi oblasni kongres na ruskom jeziku u Sjedinjenim Državama

[Slika na 24. strani]

Biblijska drama koju je u Njujorku izvela ruska skupština iz Los Anđelesa

[Slika na 25. strani]

Ovih 14 krštenih u Njujorku potiču iz šest bivših republika Sovjetskog Saveza

[Slika na stranama 26, 27]

Preko 15 000 delegata sastalo se na moskovskom Olimpijskom stadionu