Samoubistvo — pritajena pošast

DŽON I MERI a su u poznim pedesetim godinama i žive u jednoj kućici na selu u Sjedinjenim Državama. Džon lagano umire od emfizema i kongestivnog srčanog oboljenja. Meri jednostavno ne može da zamisli život bez Džona, niti da podnese bol koji oseća gledajući ga kako polako vene i kako se nekad bori da dođe do vazduha. I sama ima problema sa zdravljem i godinama pati od depresije. Džon je u poslednje vreme uznemiren jer Meri priča o samoubistvu. Njeno razmišljanje postaje sve konfuznije usled depresije i svih lekova koje uzima. Kaže da ne može da podnese ni pomisao na to da će ostati sama.

Kuća je puna lekova — pilula za srce, antidepresiva, sedativa. Jednog ranog jutra, Meri je ušla u kuhinju i jednostavno počela da guta lekove. Nije prestajala sve dok je Džon nije našao i oteo joj ih. Pošto je pala u komu, pozvao je hitnu pomoć. Molio se da ne bude prekasno.

Šta otkrivaju statistički podaci

Poslednjih godina se mnogo pisalo o sve većem broju samoubistava među mladima — i to s pravom, jer koja je veća tragedija od prerane smrti jedne mlade osobe koja je puna života i puno obećava? Ali ti naslovi previđaju činjenicu da u većini zemalja stopa samoubistava raste uporedo s godinama života. I to je tako bez obzira da li je u celini stopa samoubistava u nekoj zemlji visoka ili niska, kao što pokazuje okvir na prethodnoj strani. Takođe, ako pogledamo te podatke otkrićemo da je ta pritajena pošast globalne prirode.

 Američki centar za kontrolu bolesti je 1996. izvestio da je broj samoubistava među Amerikancima starijim od 65 godina skočio za 36 procenata u odnosu na 1980. godinu. Toliki porast je donekle zbog sve većeg broja ostarelih Amerikanaca — ali to nije i glavni razlog. Godine 1996, prvi put u zadnjih 40 godina, stopa samoubistava među osobama starijim od 65 godina povećala se za 9 procenata. Od smrti usled povreda, jedino prilikom padova i u sudarima motornih vozila nastrada više ostarelih Amerikanaca. U stvari, čak i ova zastrašujuća procena može biti prilično niska. „Sumnja se u to da je broj samoubistava izuzetno smanjen u statističkim podacima temeljenim na potvrdama o uzroku smrti“, primećuje knjiga A Handbook for the Study of Suicide. U ovoj knjizi se kaže još i to da su prema nekim procenama stvarne brojke dva puta veće nego što izveštava statistika.

Koje su posledice? Sjedinjene Države, kao i mnoge druge zemlje, pogođene su ovom pritajenom globalnom epidemijom samoubistava starih ljudi. Dr Herbert Hendin, stručnjak na tom području, primećuje: „Uprkos činjenici da stopa samoubistava u Sjedinjenim Državama neprekidno i primetno raste s godinama života, samoubistvo među starijim ljudima privlači malo pažnje javnosti.“ Zašto je to tako? On ukazuje na to da je deo problema u tome što je stopa samoubistava kod starijih uvek bila visoka „pa to ne izaziva neku veliku uznemirenost u poređenju sa šokantnim porastom samoubistava kod mladih“.

Stravična efikasnost

Iako su šokantni, ovi statistički podaci su samo obične brojke. Oni ništa ne govore o usamljeničkom životu bez voljenog bračnog druga, o frustraciji usled zavisnosti od drugih, o očajanju zbog dugotrajne bolesti, o osećaju ispraznosti usled hronične depresije, o beznadežnosti zbog neke smrtonosne bolesti. Žalosna činjenica je ta da, dok mladi pokušaju da izvrše samoubistvo nepromišljeno reagujući na privremene probleme, stariji se obično suočavaju s problemima koji su trajni i nerešivi. Zbog toga samoubistvu pribegavaju mnogo odlučnije nego mladi i izvrše ga stravično efikasno.

„Ne samo što samoubistvo preovladava među starijima nego i sam čin samoubistva odražava bitnu razliku između starijih i mladih“, zapaža dr Hendin u svojoj knjizi Suicide in America. „Naročito se kod starijih osoba drastično menja odnos između pokušaja samoubistava i samoubistava. Procenjuje se da je odnos između pokušaja samoubistava i samoubistava među stanovništvom u celini 10 naprema 1; među mladima (15-24) 100 naprema 1; a među osobama koje imaju preko 55 godina 1 naprema 1.“

Kakvi otrežnjavajući podaci! Kako je samo obeshrabrujuće kad čovek stari, gubi snagu, pati i boluje! Nije ni čudo što tako mnogo njih izvrši samoubistvo. Pa ipak, postoji jak razlog da visoko cenimo život — čak i pod veoma teškim okolnostima. Pogledajmo šta se dogodilo s Meri pomenutom u uvodu.

[Fusnota]

[Tabela na 3. strani]

Prosek samoubistava na 100 000 ljudi, po starosti i polu

Od 15 do 24 godine 75 godina i više

Muškarci/Žene Zemlja Muškarci/Žene

8,0/2,5 Argentina 55,4/8,3

4,0/0,8 Grčka 17,4/1,6

10,1/4,4 Japan 51,8/37,0

19,2/3,8 Mađarska 168,9/60,0

7,6/2,0 Meksiko 18,8/1,0

53,7/9,8 Rusija 93,9/34,8

23,4/3,7 Sjedinjene Države 50,7/5,6