„Čipka nalik paukovoj mreži“ — fascinantni paragvajski ručni rad

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ PARAGVAJA

ASUNSION, PARAGVAJ. Istovaruje se prtljag, tako da imamo par minuta da razgledamo okolo. Moja žena me iznenada odvlači do slike na zidu. „Zar nije divan!“, uzvikuje, pokazujući na prelepi čipkani stolnjak s mnoštvom detalja. Odmah se pitala kako je napravljen.

„Čipka nalik paukovoj mreži“ potiče iz Arabije. Prema knjizi Paraguay, Informaciones generales y Turísticas, „donesena je na Kanarska ostrva i u Španiju, a između 17. i 18. veka u Paragvaj, gde je takozvana sunčana čipka s Tenerifa dobila ime paragvajska čipka ili njanduti“. U Paragvaju, ova fina čipka poprimila je crtu domaćih majstora i obeležja tipična za tamošnju vegetaciju i životinje. Iako čipka nije izum Paragvajaca, oni su svoju čipku ukrasili drugačijim vezovima. Vezenje čipki postalo je sredstvo za izdržavanje mnogih starosedelaca.

Kako oni prave ovu komplikovanu čipku koja podseća na paukovu mrežu? Da bi nam pomogao da dobijemo odgovor, naš vodič nas je odveo 30 kilometara istočno od Asunsiona, u mali grad Itaugua. Rekao nam je da se većina paragvajske čipke nalik paukovoj mreži proizvodi u toj oblasti. Naravno, mnogi izvezeni predmeti izloženi su u radnjama duž glavne ulice.

Vlasnica jedne radnje nas je srdačno pozdravila i pokazala nam nekoliko lepih primeraka. Objasnila nam je: „Čipke ručne izrade razvrstane su po načinu na koji su rađene. Čipka nalik paukovoj mreži je čipka izrađena pomoću mustre na papiru. Većina paragvajskih čipkara pamti svoje mustre, dok drugi koriste šeme. Svi oni koriste parče pamučnog platna na drvenom ramu i čipke prave iglom i koncem. Oni još kao deca uče ovaj zanat od svojih majki i prenose ga na svoju decu.“

Pauku tkalcu potrebno je samo dva do tri sata da isplete mrežu. Naša domaćica je rekla „da je za izradu stolnjaka za osam osoba, od običnog konca, potrebno dva do tri meseca. Da bi se isti stolnjak napravio od finog konca potrebno je šest do osam meseci“. „Što je konac finiji, to je proizvod lepši.“

Držeći jedan beli čipkani podmetač, ona objašnjava: „U sredini ima mustru cveta guavinog drveta i ove bodove morate da brojite dok ga pravite. Ovu mustru je najteže napraviti, jer su potrebne dve nedelje da bi se napravila od finog konca. Prvi čipkari su koristili isključivo fin konac i sve čipke su bile veoma skupe. Zbog toga su mnogi čipkari počeli da koriste običan konac, da bi brže pravili predmete i da bi bili jeftiniji.“

U izlogu su se nalazili višebojni i beli podmetači, stolnjaci, i druge stvari za kuću. Kada smo je upitali za odeću, naša domaćica je brzo iznela jednu tipičnu haljinu, koja pripada njenoj ćerki, haljinu kojom se ona očigledno ponosi. To je bila lepa svečana haljina u duginim bojama. U drugim radnjama smo našli lepe razglednice s finim čipkama. Nije čudo što se čipka nalik paukovoj mreži smatra najčuvenijim paragvajskim ručnim radom.

 [Slika na celoj 18. strani]