Hoće li biti dozvoljena veća sloboda savesti u Meksiku?

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ MEKSIKA

RELIGIOZNA sloboda je u Meksiku zakonom zagarantovana. Međutim, taj zakon ipak sadrži i neka ograničenja u pogledu slobode obožavanja. Na primer, koncept o prigovoru savesti na vojnu službu relativno je nepoznat u toj zemlji. Zbog toga je Institut za pravna istraživanja, pri Narodnom autonomnom univerzitetu Meksika (NAUM), odlučio da održi jedan međunarodni simpozijum s temom „Prigovor savesti u Meksiku i u svetu“. NAUM-ov Institut za pravna istraživanja odgovoran je vladi, ali njegova svrha jeste da istraži utvrđene zakone i njihovu primenu. Jehovini svedoci u Meksiku bili su pozvani da pošalju predstavnika koji bi održao govor na temu „Jehovini svedoci i prigovor savesti“.

Profesori govore

Izlaganje pod naslovom „Prigovor savesti u međunarodnom zakonu“, koje je izneo dr Havijer Martinez Toron, profesor na Granadskom pravnom univerzitetu u Španiji, pokazalo je da je sloboda savesti i pravo prigovora na primenu nekih zakona ili obaveza zbog savesti već priznata širom sveta. Spomenuo je situaciju Jehovinih svedoka u Španiji i slučaj Kokinakis u Grčkoj. a

Dr Hose Luis Soberanes Fernandez, profesor na NAUM-ovom Institutu za pravna istraživanja, govorio je na temu „Meksičko iskustvo u ovoj sferi“. „Moramo istaći da meksički Zakon o religioznim zajednicama i javnom obožavanju praktično zabranjuje prigovor savesti“, rekao je on, ukazujući na prvi član, koji kaže: „Verska ubeđenja ni u kom slučaju nikog ne oslobađaju poslušnosti zakonima ove zemlje. Niko neće moći da se pozove na religiozne razloge kako bi izbegao odgovornosti i dužnosti koje su propisane zakonima.“ Dr Soberanes je u zaključku rekao: „Smatramo da je u Meksiku hitno potrebno doneti zakone o prigovoru savesti.“

Ukazao je na činjenicu da se svake godine stotine dece Svedoka u Meksiku suočava s problemima vezanim za obrazovanje zbog toga što, na temelju Biblije, odbijaju da pozdrave zastavu. Nekoj deci Svedoka čak nije dozvoljeno ni da se upišu u školu. Međutim, putem apela preko Komisije za ljudska prava, mnogima od njih je vraćeno pravo na obrazovanje. Neki službenici iz oblasti prosvete preduzeli su korake kako deca ne bi bila izbačena iz škole, ali neki učitelji ignorišu takve napore. Vlasti su tolerantne prema stavu Svedoka, ali ne postoji neki standard koji bi škole u Meksiku mogle da slede.

Simpozijum je takođe obuhvatio prigovore savesti koje su iznele druge religije, kao što je primoravanje na rad u danima koji se smatraju svetima, zahtev da se na poslu odevaju na način koji povređuje njihova religiozna verovanja i tako dalje. Obuhvaćeni su i prigovori na vojnu službu i na izvesna medicinska lečenja.

 Jehovini svedoci i cezar

Jedan član osoblja podružnice Jehovinih svedoka u Meksiku, izneo je sažetak osnovnih verovanja Jehovinih svedoka. On je objasnio da se oni drže biblijskih načela kao što je načelo izraženo u Luki 20:25, koje govori hrišćanima da ’daju cezaru cezarevo‘. Takođe je ukazao na Rimljanima 13:1, gde se kaže da hrišćani treba da poštuju svetovne vlasti. Naglasio je da su Jehovini svedoci normalni, zakonima poslušni građani koji se trude da plaćaju poreze, da žive urednim životom, da održavaju čistoću svojih domova i da školuju svoju decu.

Zatim je istakao biblijski temelj za to što Svedoci odbijaju da pozdrave zastavu, temelj koji se može naći u Deset zapovesti, u Izlasku 20:3-5: „Nećeš imati drugih bogova pred licem mojim. Nećeš graditi sebi kipa rezana niti slike od onoga što je gore na nebu, ili dole na zemlji, ili u vodi ispod zemlje. Nećeš im se klanjati niti im služiti.“

Jehovini svedoci obožavaju jedino Boga, i nikako neće obožavati neki predmet. Međutim, oni nikada neće nekim postupkom pokazati nepoštovanje prema nekom nacionalnom amblemu niti će o njemu govoriti s nipodaštavanjem.

Kako bi se naglasilo gledište Jehovinih svedoka u vezi s ovim pitanjem, prikazana je video-kaseta Ljubičasti trouglovi. Ta video-kaseta pokazuje čvrst stav koji su Jehovini svedoci zauzeli u nacističkoj Nemačkoj (1933-45). Ona iznosi priču Kuserovih, jedne porodice koja je tokom nacističkog režima čvrsto stajala u svojim verovanjima. b

Zatim je pružen biblijski temelj za odbijanje Jehovinih svedoka da prihvate transfuzije krvi (Postanje 9:3, 4; Dela apostolska 15:28, 29). Objašnjeno je kako su širom sveta organizovani Odbori za odnose s bolnicama. Osim toga, naglašena su dostignuća doktora koji su spremni da operišu Jehovine svedoke bez krvi.

Simpozijumu je svakodnevno prisustvovalo oko 100 ljudi, od kojih su mnogi bili pravnici. Takođe su bili prisutni i predstavnici Službe za verska pitanja u Meksiku. Svi prisutni mogli su da čuju gledišta stručnjaka o poštovanju prigovora savesti. Za zakonodavce u Meksiku taj koncept je nov, premda je široko prihvaćen u mnogim demokratskim zemljama, kao što su Francuska, Portugal, Španija i Sjedinjene Države, kao i u bivšim komunističkim zemljama, kao što su Češka i Slovačka.

[Fusnote]

[Slika na 21. strani]

Jehovini svedoci u Meksiku visoko cene svoju slobodu propovedanja