Ko su današnji robovi?

SAMO razmislite o brojkama. Procenjuje se da između 200 i 250 miliona dece ispod 15 godina najveći deo dana provodi na poslu. Samo tokom 1995. i 1996. godine, četvrt miliona dece, neka čak sa sedam godina, bilo je uvučeno u oružane sukobe, pa su tako neka postala ratni robovi. Procenjuje se da broj žena i dece koji se svake godine prodaju kao robovi premašuje milion.

Ali bezlične brojke ne mogu nikako da obelodane očaj ovih osoba. Na primer, u jednoj severnoafričkoj zemlji, književnica Elinor Berket srela je Fatmu, jednu mladu ženu koja je uspela da pobegne od svog okrutnog gospodara. Međutim, nakon što je razgovarala s njom, Berket je shvatila da će Fatma „uvek biti rob, u svom umu“. Može li Fatma uopšte zamisliti bolju budućnost? „Ona ne može da se prenese u mislima ni iza zore“, kaže Berketova. „Budućnost je jedan od mnogih apstraktnih pojmova koje ona ne poseduje.“

Da, baš u ovom trenu, milioni naših bližnjih su robovi bez nade. Zašto i kako su svi ovi ljudi postali robovi? U kakve su oblike ropstva pali?

Trgovci robljem

Turistički prospekt koji cirkuliše Sjedinjenim Državama ne može biti otvoreniji: „Seks-ture do Tajlanda. Prave devojke. Pravi seks. Stvarno jeftino... Da li ste znali da zapravo možete kupiti devicu za samo 200 dolara?“ Ono što ovaj prospekt ne kaže jeste to da su ove „device“ najverovatnije kidnapovane ili silom prodate u bordele, u kojima imaju 10 do 20 mušterija dnevno. Ako ne pružaju seksualne usluge, onda ih tuku. Kada je izbio požar u jednom bordelu na ostrvu Puket, često posećivanom mestu na južnom Tajlandu, pet prostitutki je izgorelo. Zašto? Jer su ih njihovi vlasnici vezali lancima za krevete da ne bi pobegle.

Odakle su ove mlade žene? Kako se izveštava, ovaj sektor seks-industrije se puni milionima devojaka i  žena iz svih krajeva sveta koje su kidnapovane, prodate i primorane na prostituciju. Međunarodni seksualni zanat uzima maha zahvaljujući vezi između siromaštva u zemljama u razvoju, izobilja u bogatim zemljama i zakona koji kroz prste gledaju na međunarodno trgovanje i pogodbeno ropstvo.

Organizacije žena u jugoistočnoj Aziji procenjuju da je od sredine 1970-ih do ranih 1990-ih, širom sveta prodato oko 30 miliona žena. Cincari glavama tumaraju železničkim stanicama, siromašnim selima i gradskim ulicama tražeći mlade žene i devojke koje izgledaju ranjivo. Obično siročad, neobrazovane, napuštene ili siromašne osobe postanu žrtve. Obmanjuju ih obećavajući im posao, prebacuju ih preko granica, a zatim prodaju u bordele.

Od sloma komunističkog bloka 1991. stvorena je čitava nova populacija osiromašenih devojaka i žena. Deregulacija, privatizacija i rastuća klasna nejednakost doveli su do sve većeg kriminala, siromaštva i nezaposlenosti. Mnoge žene i devojke iz Rusije i Istočne Evrope sada su postale izvor profita za međunarodnu organizovanu prostituciju. „Ima manje rizika kada trgujete ljudima nego kada trgujete drogom“, rekla je Anita Gradin, bivši evropski komesar za pravna pitanja.

Upropašćeno detinjstvo

U jednoj maloj fabrici ćilima u Aziji, deca od samo pet godina rade od 4 sata ujutro do 11 časova uveče bez plate. U mnogim slučajevima deca radnici kao što su ova suočavaju se sa ozbiljnim opasnostima po zdravlje: nesigurne mašine, mnogo vremena provedeno u slabo osvetljenim i loše provetrenim prostorijama i izloženost opasnim hemikalijama koje se koriste tokom proizvodnje. a

Zašto se za radnike tako silno traže deca? Zato što je dečji rad jeftin i zato  što su deca po prirodi poslušna, lako se disciplinuju i previše su strašljiva da bi se žalila. Na njihove male i okretne prste beskrupulozni poslodavci gledaju kao na preimućstvo za takve vrste poslova kao što je tkanje ćilima. Često takva deca dobijaju poslove, dok njihovi roditelji sede kod kuće, nezaposleni.

Ono što njihov jad čini još većim jeste to što su deca koja rade po kućama naročito pogodna za seksualnu i fizičku zloupotrebu. Mnoga deca se kidnapuju, drže u osamljenim kampovima i preko noći vezuju lancima da ne bi pobegla. Tokom dana, možda grade puteve i prenose kamenje.

Još jedan način na koji se detinjstvo upropašćuje jeste servilan brak. Međunarodno udruženje Anti-Slavery obrazlaže tipičan slučaj: „Jednoj 12-godišnjoj devojčici se kaže da je njena porodica uredila njen brak s jednim 60-godišnjim čovekom. Ona tobože ima pravo da odbije, ali u praksi ona nema mogućnost da iskaže to pravo, niti je svesna da to može da uradi.“

Robovi duga

Stotine hiljada radnika su robovi svojim poslodavcima i svom mestu zaposlenja zbog zajmova koji su dati njima ili njihovim roditeljima. Već tradicionalno, ovakav rad pod obavezom postoji uglavnom u poljoprivrednim područjima, gde radnici rade kao sluge za sve poslove ili kao zemljoradnici. U nekim slučajevima, dugovi prelaze s jedne generacije na drugu, čime je zasigurano trajno ropstvo porodice. U drugim slučajevima, poslodavci koji su pozajmili novac prodaju dug novom poslodavcu. U ekstremnim slučajevima, obavezani radnici uopšte ne primaju platu za posao koji obavljaju. Ili mogu biti u ropstvu zbog relativno malih akontacija, koje se beskrajno ponavljaju, tako da oni ostaju obavezani svom poslodavcu.

Ritualno ropstvo

Binti, iz zapadne Afrike, ima 12 godina i samo je jedna od više hiljada devojčica koje služe kao trokosi, što na eve jeziku znači „robovi bogova“. Ona je prisiljena da živi životom roba i da se iskupljuje za zločin koji nije počinila — za silovanje koje je dovelo do njenog rođenja! Sada su njene odgovornosti ograničene na kućne poslove u domaćinstvu lokalnog sveštenika fetiša. Kasnije će  Bintine dužnosti uključivati i pružanje seksualnih usluga ovom svešteniku, koji je njen vlasnik. Zatim će Binti do svojih srednjih godina već biti zamenjena — sveštenik će naći drugu odgovarajuću devojku da mu služi kao trokosi.

Kao Binti, tako i na hiljade drugih postaju žrtve ritualnog ropstva, jer ih njihove porodice stavljaju na raspolaganje da rade kao doslovni robovi, pošto žele da se iskupe za postupak koji se tumači kao greh ili kao prekršaj protiv svetog propisa. U pojedinim delovima sveta, devojke i žene su obavezne da obavljaju religiozne dužnosti i da obezbeđuju seksualne usluge sveštenicima ili drugima — pod izgovorom da su takve žene udate za neko božanstvo. U mnogim slučajevima, žene obavljaju i druge besplatne usluge. One nisu slobodne da promene svoje mesto prebivališta ili posao i često ostaju u ropstvu godinama.

Tradicionalni tip ropstva

Iako mnoge zemlje tvrde da su zakonski ukinule ropstvo, u nekim područjima oživljava uobičajeni tip ropstva. To se obično odvija u oblastima koje su rastrzane građanskim ili oružanim sukobima. „U područjima gde su borbe, vladavina zakona se uspešno suspenduje“, izveštava međunarodno udruženje Anti-Slavery, „i vojnici ili oružana milicija su u mogućnosti da prisile ljude da rade za njih besplatno... ne strahujući da će to morati da plate; ovakvi postupci se prijavljuju uglavnom u područjima koja kontrolišu oružane grupe koje nisu postigle međunarodno priznanje.“ Međutim, prema ovoj istoj organizaciji, „bilo je i nedavnih izveštaja o vladinim vojnicima koji su prisiljavali civile da rade kao robovi, izvan svakog zakonskog okvira. Izvešteno je takođe da su vojnici i milicija upleteni u trgovinu robljem, jer su one koje su zarobili prodavali da rade za druge“.

Nažalost, prokletstvo ropstva još uvek pohodi čovečanstvo u mnogim oblicima i pod mnogim maskama. Zastanite i razmislite o brojkama koje su uključene — milioni ljudi širom sveta pate kao robovi. Zatim razmislite o nekim današnjim robovima čije ste priče pročitali na ovim stranicama — možda o Lin-Lin ili Binti. Da li želite da vidite kako zločin savremenog ropstva prestaje? Da li će ukidanje ropstva ikada postati stvarnost? Pre nego što se to desi, moraju se odigrati radikalne promene. Molimo vas, pročitajte o njima u sledećem članku.

[Fusnota]

[Okvir/Slika na 6. strani]

RAD NA REŠENJU

Različite službene agencije, kao što su Fond Ujedinjenih nacija za decu i Međunarodna organizacija rada marljivo uvode i sprovode strategije za eliminisanje današnjeg ropstva. Osim toga, bezbroj nevladinih organizacija, kao što je međunarodno udruženje Anti-Slavery i Human Rights Watch, ulažu napore da se kod javnosti podigne nivo svesti o današnjem ropstvu i da se njegove žrtve oslobode. Neke od ovih organizacija traže uvođenje posebnih etiketa koje će označavati da artikli nisu proizvedeni ropskim ili dečjim radom. Druge agencije apeluju na pravosudne sisteme zemalja odakle kreću „seks-ture“, tako da se ljudi koji se upuštaju u seksualne odnose s decom mogu sudski goniti nakon što se vrate u svoju zemlju. Neki aktivisti za ljudska prava otišli su tako daleko da su platili trgovcima robljem i gospodarima velike sume novca da bi otkupili što je moguće više robova. To je prouzrokovalo neke kontroverze, pošto ovakva praksa može da dovede do unosne prodaje robova i da poveća njihovu cenu.

[Slika na 7. strani]

Mnoge mlade devojke su prisiljene na brak

[Izvor]

UNITED NATIONS/J.P. LAFFONT

[Slika na 8. strani]

Obavezani robovi čekaju u redu za hranu

[Izvor]

Ricardo Funari

[Slika na 8. strani]

Ponekad su deca prisiljena na vojnu službu

[Izvor]

UNITED NATIONS/J.P. LAFFONT