Pogled u svet

Egzotično meso na prodaju

Uprkos međunarodnim zakonima koji u Evropi zabranjuju trgovinu kao i korišćenje mesa slepog miša u ishrani, ono se ipak ilegalno prodaje u britanskim prodavnicama i restoranima. „Ono što stvarno zabrinjava jeste to što se zaštićene vrste slepih miševa ubijaju i tajno uvoze, a da i ne spominjemo opasnost po zdravlje ljudi koja leži u jedenju nekontrolisanog mesa“, zapaža Ričard Barnvel iz Svetskog fonda za prirodu. U nekim delovima Afrike, slepi miševi koji se hrane voćem dugo su predstavljali važan izvor hrane, a u Maleziji i Indoneziji, broj nekih od najređih vrsta slepih miševa koji se hrane voćem drastično je opao zbog trgovine njihovim mesom. Isto tako, slepi miš s karijem na Sejšelima se smatra posebnim delikatesom. Međutim, londonski The Sunday Times izveštava da slepi miševi „nisu jedina ugrožena vrsta za kojom postoji potražnja u Evropi“. Restorani u Briselu, prestonici Belgije, služe meso šimpanze.

Da li se vrpoljite?

Oko 15 posto sveukupne populacije pokazuje manire nervoze, kažu kanadske novine Globe and Mail. Istraživači zapažaju da se neki vrpolje tako što „uvrću kosu, tapkaju nogama, cupkaju, grickaju nokte i tome slično“. Zbog čega se ljudi vrpolje? Pegi Ričter, psihijatar iz Centra za bolesti zavisnosti i mentalno zdravlje u Torontu, veruje da takvi ritualni pokreti pružaju osećaj olakšanja. S druge strane, klinički psiholog Pol Keli kaže da vrpoljenje nastaje zbog napetosti i da je to jedna automatska, nesvesna i spontana reakcija koja vas oslobađa napetosti. Prema stručnjacima, „možete naučiti da stanete na put ovoj navici i čak se odviknete od nje terapijom zamene — to jest, kada primetite da ste počeli da se vrpoljite, koncentrišite se na neku drugu stvar“, kaže Globe.

Zavisni od kole?

Svaki Meksikanac godišnje u proseku popije 160 litara napitaka od kole, izveštava Asociación Mexicana de Estudios para la Defensa del Consumidor. Godišnje se na napitke od kole potroši više novca nego što se potroši na deset najosnovnijih životnih namirnica zajedno. Neki kažu da je velika potrošnja ovih bezalkoholnih pića jedan od vodećih uzroka neishranjenosti u Meksiku. Neki od sastojaka kole mogu ometati apsorbovanje kalcijuma i gvožđa. Takođe se smatra da konzumiranje kole povećava mogućnost dobijanja kamena u bubregu, karijesa, pojavljivanja gojaznosti i hipertenzije, kao i nesanice, čira na želucu i uznemirenosti. ’Nekada smo bili „ljudi kukuruza“‘, kaže Consumer’s Guide Magazine, ’ali sada se može reći da smo ljudi „kole“.‘

„Pravedan rat“?

„Rat u Jugoslaviji je napravio prave podele unutar crkava, podele zasnovane na interpretaciji tradicionalnog gledišta o ’pravednom ratu‘“, zapažaju francuske novine Le Monde. Ideja o pravednom ratu (jus ad belum) seže do Avgustina, koji je živeo u petom veku. Prema Le Mondu, „moralna“ opravdanja za takav rat, koja je formulisao jedan kasniji katolički filozof, Toma Akvinski, uključuju sledeće: mora postojati „pravedan razlog“, rat mora biti „poslednje pribežište“, onaj ko vodi rat mora imati „legitimnu vlast“ i „upotreba oružja [ne sme] naneti više štete i nereda od zla koje treba otkloniti“. Još jedan uslov koji je dodat u 17. veku jesu „šanse za pobedu“. Iako većina crkava danas odbacuje ideju o „svetom ratu“, one nastavljaju da debatuju o tome šta bi se moglo smatrati „pravednim ratom“.

Seksualno aktivna brazilska mladež

U Brazilu, „33% devojaka i 64% mladića imalo je prvi seksualni odnos između svoje 14. i 19. godine“, izveštava O Estado de S. Paulo. Pored toga, broj brazilskih devojaka koje u uzrastu od 15 do 19 godina počinju sa seksualnom aktivnošću pre braka udvostručio se za samo deset godina. Prema demografu Elizabet Feraz, došlo je do „značajne promene u stavu o seksualnosti“. Na primer, jedna druga studija pokazuje da 18 posto brazilskih adolescenata već ima barem jedno dete ili ga očekuje.

 Koliko je sigurna vaša bolnica?

„Pacijenti u irskoj bolnici imaju šanse veće od 10 naprema 1 da dobiju infekciju“, izveštava The Irish Times. Infekcija dobijena u bolnici (HAI), kako je nazvana, zahteva dodatno lečenje i duži ostanak u bolnici. U proseku, samo jedan slučaj HAI-a može koštati 2 200 dolara po pacijentu, i ako je u pitanju infekcija krvotoka, potrebno je još 11 dana u bolnici. Ono što posebno zabrinjava jesu infekcije „superbakterijama“, koje su „sve otpornije na širok spektar antibiotika“, kažu novine. Najpodložniji HAI-u su „starije osobe, veoma mladi, oni koji su dugo u bolnici, [i] oni koji pate od hroničnih bolesti koje se ne vide na prvi pogled, kao što su bolesti srca ili hronični bronhitis“.

Više gena nego što se mislilo

Istraživači su nedavno revidirali procenjeni broj gena u svakoj ljudskoj ćeliji na 140 000, izveštava The New York Times. Ranije procene su varirale od 50 000 do 100 000 gena. To znači da je ljudski organizam znatno složeniji nego što se ranije mislilo. Geni podstiču ćelije tela da stave amino-kiseline u ispravan redosled kako bi gradile protein. Ova drastično povećana procena „pokazuje koliko još ima da se uči o genetskom programiranju ljudi“, kažu ove novine.

Drugačiji pogled na pakao

Katolička crkva vekovima naučava da je pakao mesto gde duše zlih ljudi podnose večno mučenje. To se očigledno promenilo. Pakao „nije kazna koju nameće Bog“, kaže papa Jovan Pavle II, „nego stanje do kojeg su ljudi sebe već doveli u ovom životu“. Tako izveštava L’Osservatore Romano. „Umesto na mesto“, kaže papa, „pakao ukazuje na stanje onih koji su se svojevoljno i definitivno odvojili od Boga, izvora svakog života i radosti.“ On dodaje da „večna kazna“ nije Božje delo; umesto toga, „biće samo sebe odstranjuje od [Božje] ljubavi“.

Hodanjem do zdravlja

Pored toga što vam pomaže da skinete kilograme i oslobodite se stresa, hodanje pomaže i u smanjivanju „krvnog pritiska i opasnosti od infarkta“, kaže The Globe and Mail iz Toronta. Da biste ostali zdravi, treba da imate jedan ustaljeni vremenski raspored. Koliko vam vremena treba? „Prema delu Canada’s Physical Activity Guide to Healthy Active Living, ako hodate umerenim tempom, treba da radite na tome da svaki dan hodate ukupno 60 minuta — hodajući u periodima od po najmanje 10 minuta.“ Brzo hodanje ili vožnja bicikla 30 do 60 minuta dnevno ili džogiranje 20 do 30 minuta, takođe vas mogu održati zdravim. Globe preporučuje nošenje lagane obuće koja diše, koja ima savitljive đonove, dobru potporu za tabane, uloške s jastučićima i dovoljno mesta za prste.

Rano upozorenje

„Svet može očekivati deceniju ’super-katastrofa‘“, izveštava World Press Review, na osnovu jednog članka u londonskom listu Financial Times. Navodeći prirodne katastrofe kao što su cikloni i zemljotresi, Međunarodna federacija Društava crvenog krsta i crvenog polumeseca upozorava da velikom delu populacije katastrofe mogu lako nauditi. Časopis kaže da „od 50 gradova u svetu koji se najbrže šire, 40 ih se nalazi u trusnim zonama, a polovina svetske populacije živi u priobalnim područjima, gde je izložena povećanom nivou mora“. Još jedan zloslutan znak je to što, iako se broj katastrofa sve više povećava, u mnogim zemljama opadaju vladini fondovi za pružanje pomoći u hitnim situacijama.

Duga noć

„Veličanstvena tama.“ Tako je norveški polarni istraživač, Fridtjof Nansen, opisao „Morketid“, to jest vreme kada na severu Norveške sunce uopšte ne izlazi. Dva meseca se na nekoliko sati u podne vidi samo sivo-crveni sjaj sutona. Ali, ovaj period mraka ne vole baš svi. Prema novinama Ibbenbürener Volkszeitung, 21,2 posto Norvežana koji žive iza polarnog kruga pati od zimske depresije. Uzrok može biti nedostatak melatonina, hormona koji se proizvodi u mozgu. Jedini lek je svetlost. Međutim, treperava polarna svetlost, svetlucanje snega na mesečini i topla svetla raštrkanih sela privlači sve veći broj turista.