Šta je El Ninjo?
Šta je El Ninjo?
Kada je Apurimak, reka koja je mahom isušena, zbrisala maltene sve što je Karmen posedovala, ona je ovako izrazila svoju tugu: „Mnogo ih je poput mene, mnogo. Ja nisam jedina.“ Nešto severnije, provale oblaka su jedan deo priobalne pustinje Sečura privremeno pretvorile u drugo po veličini jezero u Peruu, površine od oko 5 000 kvadratnih kilometara. Svuda na planeti zabeležene su poplave, snažni cikloni i velike suše, a sve je to dovelo do gladi, pomora, velikih požara, uništenih useva, imovine i životne sredine. Šta je bio uzrok svega ovoga? Mnogi ukazuju na El Ninjo, koji je krajem 1997. krenuo s tropskog, odnosno ekvatorijalnog Tihog okeana i trajao oko osam meseci.
Šta je u stvari El Ninjo? Kako nastaje? Zašto je njegovo dejstvo toliko rasprostranjeno? Može li se tačno predvideti kada će se sledeći put pojaviti, te da se na taj način umanji šteta koju nanosi ljudima i imetku?
Sve počinje zagrevanjem vode
„El Ninjo, ako želimo da budemo precizni, jeste samo topla morska struja koja se javlja uz obalu Perua svake dve godine do sedam godina“, iznosi časopis Newsweek. Moreplovci su duž obala Perua zapazili to zagrevanje još pre više od sto godina. Pošto se te tople struje uglavnom javljaju o Božiću, dobile su naziv El Ninjo, što na španskom znači mali Isus.
Zagrevanje vode u priobalnom delu Perua znači više padavina na tom području. Kiše dovode do toga da pustinje cvetaju, a stoka napreduje. Kada su obilne, kiše mogu preplaviti tu regiju. Pored toga, gornji topliji vodeni pojas sprečava hladnije vode pune hranljivih sastojaka da dopru do površine. Zato mnoga morska bića, čak i neke ptice, odlaze s tog područja u potrazi za hranom. Zato se posledice dejstva El Ninja osećaju i na drugim mestima daleko od peruanskog primorja. a
Nastaje od vetra i vode
Šta dovodi do tog neobičnog porasta temperature okeana duž priobalnog pojasa Perua? Da bismo to razumeli, osmotrimo najpre ogromni cirkulacioni proces, poznat kao Vokerov ciklus, koji se javlja u atmosferi između istočnog i zapadnog tropskog Pacifika. b Dok sunce zagreva gornji sloj vode, na zapadu u blizini Indonezije i Australije, stvara se topao, vlažan vazduh koji se diže u atmosferu stvarajući nizak pritisak pri površini vode. Taj vazduh se onda hladi i gubi vlažnost donoseći kišu tom regionu. Sada vetrovi iz gornjih atmosferskih slojeva teraju ovaj suvi vazduh na istok. Dok putuje prema istoku, vazduh se hladi, postaje teži i pošto dođe do Perua i Ekvadora počinje da tone u niže slojeve. To dovodi do stvaranja visokog pritiska pri površini okeana. A pri maloj nadmorskoj visini, vazdušne struje poznate kao pasatni vetrovi, kreću nazad na zapad prema Indoneziji i tako okončavaju ovaj ciklus.
Na koji način pasatni vetrovi utiču na temperaturu površinske vode tropskog Pacifika? „Ovi vetrovi koji su pri normalnim uslovima poput povetarca nad kakvim jezercetom“, iznosi Newsweek, „potiskuju toplu vodu do zapadnog Pacifika tako da nivo okeana postaje čak i za 60 centimetara viši i za oko 8 stepeni Celzijusovih topliji nego recimo u Ekvadoru.“ U istočnom delu Pacifika, hladne dubinske vode pune hranljivih sastojaka mešaju se s površinskom vodom i dovode do bujanja morskog života. Zbog toga je u ostalim godinama, kada nema El Ninja, temperatura površinskog sloja mora niža na istočnom nego na zapadnom delu.
Do kakvih atmosferskih promena dovodi El Ninjo? „Naučnici još uvek ne shvataju iz kojih se razloga“, navodi National Geographic, „svakih nekoliko godina pasatni vetrovi stišavaju ili čak nestaju.“ Kako ti vetrovi jenjavaju, topla voda akumulirana blizu Indonezije, otiče prema istoku povećavajući temperaturu površine mora u Peruu i na drugim mestima na istoku. To kretanje onda opet utiče na atmosferu. „Zagrevanje istočnog tropskog Tihog okeana slabi Vokerov ciklus i prouzrokuje da se konvektivna zona obilnih kiša kreće na istok, od zapada prema centralnom i istočnom tropskom Pacifiku“, navodi jedno referalno delo. Stoga je zahvaćena klima celog ekvatorijalnog Pacifika.
Poput neke stene u vodenom toku
Zahvaljujući vodenim strujama tropskog Pacifika, El Ninjo može da promeni klimu i na veoma udaljenim područjima. Na koji način? Posredstvom atmosferske cirkulacije. Dalekosežni efekti nekog lokalnog poremećaja u atmosferskoj cirkulaciji mogu se uporediti s načinom na koji jedna stena može da stvori talase duž celog vodenog toka. Gusti kišni oblaci koji se izdižu iznad voda toplog tropskog dela okeana obrazuju u atmosferi jednu prepreku sličnu steni, koja utiče na klimu na područjima udaljenim hiljade kilometara.
El Ninjo se na većim geografskim širinama pojačava i zamenjuje brzu istočnu vazdušnu struju poznatu kao visinsko vazdušno strujanje. To vazdušno strujanje usmerava većinu olujnih sistema na tim geografskim širinama. Pojačavanje i promena smera visinskih vazdušnih strujanja može da intenzivira ili ublaži sezonske klimatske uslove. Primera radi, zime na severu Sjedinjenih Država su u vreme El Ninja, uopšte uzev, blaže nego obično, dok su u nekim južnijim zemljama vlažnije i hladnije.
Koliko je predvidiv?
Efekti pojedinačnih oluja mogu da se predvide samo nekoliko dana unapred. Da li je tako i s nastojanjima da se predvidi neki El Ninjo? Nije. Za razliku od kratkotrajnih vremenskih pojava, prognoziranje El Ninja obuhvata mesecima duge abnormalne klimatske uslove koji zahvataju velika područja. Klimatolozi su donekle imali uspeha u predviđanju El Ninja.
Primera radi, El Ninjo koji se pojavio 1997-98, prognoziran je u maju 1997. — oko šest meseci ranije. Širom tropskog Pacifika sada je usidreno preko 70 bova koje mere stanje vetrova na površini okeana kao i temperaturu vode čak i do 500 metara dubine. Kada se ti podaci unesu u kompjuterizovani model klime, nastaje vremenska prognoza.
Pravovremena upozorenja na El Ninjo, stvarno pomažu ljudima da se pripreme na očekivane promene. Od 1983, na primer, prognoziranje El Ninja u Peruu podstaklo je mnoge farmere da uzgajaju stoku i useve kojima ne smetaju vlažniji uslovi, dok su se ribari preorijentisali na hvatanje račića koji dolaze s toplijom vodom. Da, pripreme u skladu s tačnom prognozom mogu da smanje štete koje El Ninjo nanosi ljudima i privredi.
Naučna istraživanja o procesima koji upravljaju klimom na Zemlji svedoče o tačnosti nadahnutih reči koje je pre oko 3 000 godina zapisao drevni izraelski kralj Solomon: „Vetar se na jug kreće, na sever okreće, pa se opet obrće i obrtanja svoja večito ponavlja“ (Propovednik 1:6). Izučavanjem vazdušnih i okeanskih struja, savremeni čovek je mnogo toga naučio o klimatskim modelima. Izvucimo korist iz tog znanja time što ćemo poslušati upozorenja o pojavama kao što je El Ninjo.
[Fusnote]
a Nasuprot tome, la ninja (na španskom „devojčica“) jeste periodično hlađenje vode na zapadnoj obali Južne Amerike. I La Ninja ima dalekometni uticaj na vreme.
b Ciklus je dobio ime po ser Žilberu Vokeru, engleskom naučniku koji je 1920-ih izučavao ovaj proces.
[Okvir na 27. strani]
TRAGOVI RAZARANJA EL NINJA
■ 1525: Najraniji zapis o El Ninju u Peruu.
■ 1789-93: El Ninjo je usmrtio 600 000 ljudi u Indiji i izazvao veliku glad na jugu Afrike.
■ 1982-83: Ovaj događaj je uglavnom u tropskim regijama prouzrokovao preko 2 000 smrtnih slučajeva i naneo štetu u iznosu od preko 13 milijardi dolara.
■ 1990-95: Kombinacija tri uzastopna događaja dovela je do najduže ikada zabeležene pojave El Ninja.
■ 1997-98: Uprkos prvoj velikoj regionalnoj prognozi koja je bila uspešna, u poplavama i sušama usled El Ninja nastradalo je oko 2 100 ljudi, a širom sveta naneta je šteta od 33 milijarde dolara.
[Dijagrami/Mape na stranama 24, 25]
(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)
NORMALNO STANJE
Obrazac Vokerovog ciklusa
Jaki pasatni vetrovi
Topla okeanska voda
Hladna okeanska voda
EL NINJO
Premeštanje visokih vazdušnih struja
Slabi pasatni vetrovi
Topla voda struji ka istoku
Toplije ili suvlje nego obično
Hladnije ili vlažnije nego obično
[Dijagrami/Slike na 26. strani]
(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)
EL NINJO
Crvena boja na globusu predstavlja temperaturu vode koja je mnogo viša nego što je to normalno
NORMALNO STANJE
Topla voda se sakuplja na zapadnom Pacifiku, tako da se na istoku penje hladnija voda puna hranljivih sastojaka
EL NINJO
Slabi pasatni vetrovi omogućuju da se topla voda kreće ka istoku, blokirajući tako prodor hladnijih voda na površinu
[Slike na stranama 24, 25]
PERU
Potopljena pustinja Sečura
MEKSIKO
Uragan Linda
KALIFORNIJA
Klizanje mulja
[Izvori]
Strane 24-5 sleva na desno: Fotografía por Beatrice Velarde; Image produced by Laboratory for Atmospheres, NASA Goddard Space Flight Center; FEMA photo by Dave Gatley