Mladi pitaju . . .

Šta reći o „pirsingu“?

’Kada sam prvi put videla neke s minđušom na usnama i po drugim delovima tela, pomislila sam: „Au! To je nešto posebno“‘ (Lisa).

NE RAZMIŠLJA samo Lisa na ovakav način. Sve više mladih nosi minđuše na različitim delovima tela čak i na obrvama, jeziku, usnama i na pupku. To se postiže postupkom koji se zove „pirsing“, ili bušenje rupica po telu. a

Šesnaestogodišnja Heder jedva čeka da se uhvati u kolo s ovim mladima. Uverena je da će minđuša na njenom pupku izgledati baš „strava“. U međuvremenu, devetnaestogodišnji Džo se već pravi važan sa zlatnom minđušom u obliku tega na jeziku. Jedna druga devojka je uradila pirsing na obrvi zato što je želela nešto „izuzetno upadljivo“, nešto od čega će „ljudi ostati bez teksta“.

Ideja o kačenju nakita po telu nije nešto novo. Davno pre u biblijska vremena, jedna pobožna žena po imenu Rebeka nosila je alku na nosu (Postanje 24:22, 47, NW). Izraelci su nosili minđuše kada su izlazili iz Egipta (Izlazak 32:2). Ali, nije poznato da li su takav nakit nosili na ušima ili na nosu. Međutim, verni robovi su imali probušene uši kao znak lojalnosti njihovim gospodarima (Izlazak 21:6). Bušenje rupica za nakit je bilo istaknuto obeležje i u drugim drevnim kulturama. Asteci i Maje su iz spiritističkih razloga stavljali nakit na jezik. Bušenje usana je još uvek rasprostranjeno u Africi i među Indijancima Južne Amerike. Umetanje ukrasnih predmeta u nozdrve je praksa kod Melanezijaca i kod stanovnika Indije i Pakistana.

U Zapadnom svetu su do pre neku godinu minđuše nosile samo žene, i to na jagodici uha. Ali, sada tinejdžeri i oni malo stariji oba pola, nose nakit na skoro svim delovima tela, gde god mogu da ga zakače.

Zašto se radi pirsing

Mnogi daju da im se uradi pirsing zato što misle da je to moderno — nešto u trendu. Drugi misle da će to poboljšati njihov izgled. I zaista, ovu ludoriju potkrepljuju top modeli, sportske zvezde i popularni muzičari koji nose nakit po telu. Nekim omladincima pirsing  izgleda služi kao znak nezavisnosti, traganje za individualnošću, način da saopšte kako nisu kao svi ostali. Kolumnista Džon Leo primećuje: „Želja da se razdraže roditelji i šokira običan svet izgleda da je veliki motiv za bušenje mnogo rupica za minđuše.“ Nezadovoljstvo, nonkonformizam, prkos i buntovništvo izgleda da su pokretačka snaga ove potrebe za isticanjem vlastite ličnosti.

Postoje čak i oni koji daju da im se uradi pirsing da bi zadovoljili svoje duboke psihološke ili emocionalne potrebe. Neki mladi recimo misle da će to povećati njihovo samopoštovanje. Neke žrtve zlostavljanja u detinjstvu vide to kao način na koji polažu pravo na svoje telo.

Opasnosti po zdravlje

Ali, da li je svaki pirsing bezbedan? Mnogi lekari kažu da nije. Svojeručno bušenje rupica svakako je opasno. A odlaziti kod takozvanih profesionalnih pirsera može biti riskantno. Mnogi nisu dovoljno stručni, naučili su to od prijatelja, iz časopisa ili s videa. Zbog toga možda ne primenjuju sanitarne mere ili čak i ne shvataju koje su opasnosti od pirsinga. Povrh svega, mnogi ne poznaju anatomiju čoveka. To nije neznatan problem, budući da probušiti rupicu na pogrešnom mestu može dovesti do obilnog krvarenja. Pored toga, pogoditi u nerv može izazvati trajno oštećenje.

Još jedna velika opasnost jeste infekcija. Nesterilisan pribor može da prenese smrtonosne bolesti kao što su hepatitis, sida, tuberkuloza i tetanus. Čak i kada se koriste sterilni instrumenti, još uvek je važna nega nakon ovog postupka. Primera radi, pirsing pupka je podložan iritiranju usled stalnog dodira sa odećom. Stoga je možda potrebno i devet meseci da bi rana zarasla.

Lekari kažu da je bušenje hrskavice nosa ili uha opasnije nego bušenje jagodice uha. Jedan bilten Američke akademije za estetsku hirurgiju iznosi: „Više rupica duž gornjeg dela uha jeste poseban razlog za zabrinutost — ozbiljna infekcija može dovesti do gubitka celog gornjeg zaobljenog dela uha. Takođe su rizični i ukrasni umeci na nozdrvama — infekcija tog dela može zahvatiti obližnje krvne sudove i proširiti se na mozak.“ Taj bilten zaključuje: „Najbolje je [bušenje rupica] ograničiti samo na deo jagodice uha.“

 Još neke opasnosti su ružni ožiljci i alergijske reakcije na nakit koji se stavlja pirsingom. Ako odeća zakači ili povuče minđuše koje su na veoma osetljivim mestima kao što su dojke, rupica se može lako razderati. Tkivo ožiljka na dojci može blokirati mlečne kanaliće, a ako se ne leči, može biti teško, ako ne i nemoguće, da devojka u budućnosti doji bebu.

Američko udruženje zubara nedavno je pirsing jezika okarakterisalo kao javnu opasnost po zdravlje. Dodatne opasnosti pirsinga u predelu usta obuhvataju gušenje, ukoliko osoba proguta minđušu, utrnuće jezika ili gubitak čula ukusa, dugotrajno krvarenje, okrnjeni odnosno odlomljeni zubi, pojačano lučenje pljuvačke, nekontrolisano balavljenje, povreda desni, smetnje u govoru i otežano disanje, žvakanje i gutanje. Kada je devojka po imenu Kendra uradila pirsing jezika, „jezik joj je otekao kao balon“. Da stvari budu još gore, osoba koja je uradila pirsing koristila je minđušu oblikovanu za bradu i probola joj jezik te prodrla duboko u tkivo. Malo je falilo da Kendra izgubi sposobnost govora.

Bog je svoj narod, Izraelce, poučavao da se s poštovanjem ophode prema svom telu i da ga ne sakate (Levitska 19:28; 21:5; Ponovljeni zakoni 14:1). Iako danas hrišćani nisu pod Mojsijevim zakonom, i dalje se podstiču da se s poštovanjem ophode prema svom telu (Rimljanima 12:1). Zar onda nije logično da treba da izbegavamo nepotrebne opasnosti po zdravlje? Međutim, pored zdravstvenih ima i drugih faktora koje treba razmotriti.

Šta to govori o tebi?

Biblija ne daje neku izričitu zapovest o pirsingu. Ali, podstiče nas da se ukrašavamo „skromnošću i zdravim mislima“ (1. Timoteju 2:9). Iako se nešto može smatrati skromnim u jednom podneblju, veliko je pitanje kako se na to gleda u tvom kraju. Recimo, u jednom delu sveta je prihvatljivo da žena nosi minđuše na jagodici uha. Ali, u nekoj drugoj zemlji ili kulturi, neki to mogu smatrati nepristojnim.

Uprkos tome što je popularan među slavnim ličnostima, pirsing, kao i minđuše na muškarcima, nikako nisu naišli na opšte prihvatanje na Zapadu. Jedan od razloga je taj što je to dugo bilo obeležje zatvorenika, motorizovanih bandi, pankera i članova homoseksualne, sadomazohističke supkulture. Za mnoge pirsing sadrži prizvuk nastranosti i buntovništva. Priličan broj ljudi ga smatra šokantnim i odvratnim. Jedna hrišćanka po imenu Ešli kaže: „Jedan dečko iz mog razreda je stavio minđušu na nos. On misli da je to kul. Ja mislim da je odvratno!“

Onda nije ni čudo što u jednoj veoma poznatoj prodavnici u Americi postoji pravilo da radnice koje direktno kontaktiraju s mušterijama imaju samo po jednu minđušu na svakom uhu i da je zabranjen svaki drugi vidljivi pirsing. „Ne možete predvideti kako će ljudi reagovati“, objašnjava jedan predstavnik te kompanije. Na sličan način i savetnici za izbor zanimanja savetuju studente da prilikom prijavljivanja za neki posao ne nose „minđuše niti ikakav nakit za pirsing; a studentkinje ne treba da nose... minđuše na nosu“.

Naročito mladi hrišćani treba da budu zainteresovani da drugima posreduju ispravnu sliku o sebi, uključujući i to kad učestvuju u delu jevanđeliziranja. Oni ne žele da ’daju nikakav povod za spoticanje, da se njihovoj službi ne bi našla zamerka‘ (2. Korinćanima 6:3, 4). Bez obzira šta lično misliš o pirsingu, tvoja pojava neizbežno govori o tvojim stavovima i načinu života. Šta drugima želiš da kažeš o sebi?

Na kraju krajeva ti — i naravno tvoji roditelji — morate odlučiti šta ćete učiniti u vezi s tim. „Ne dozvoli da te svet oko tebe utisne u svoj kalup“, glasi dobar biblijski savet (Rimljanima 12:2, Phillips). Uostalom, ti ćeš biti taj koji će morati da živi s posledicama.

[Fusnota]

[Slike na 12. strani]

Pirsing je neverovatno mnogo popularan među mladima