Divlji dragulj

U VRELIM PUSTINJAMA Afrike, gde kiša retko kad pada, uspeva jedan dragulj — pustinjska ruža. Ova biljka nežnih oblika i izukrštanih grana raste lagano, i kaže se da živi stotinama godina. Nabreklo stablo i korenje služe kao rezervoar vode i omogućavaju ovoj biljci da uspeva u suvoj, negostoljubivoj, sredini.

Mlečni sok, korenje i semenke ove sočne biljke sadrže smrtonosan otrov. Ekstrakt iz semenki se koristi da bi se zatrovali vrhovi strela, a lokalni ribari, zarad lakšeg lova, bacaju njeno granje u vodu da bi ošamutili ribe. Pored toga, pastiri koriste delove biljke da bi pripremili otrov za krpelje i vaši na svojim kamilama i govedima. Začudo, uprkos ubitačnoj prirodi ovog drveta, divlje životinje se hrane njegovim lišćem a da im to ne škodi.

Ali otkud da se jedna otrovna pustinjska ruža nazove draguljem? Zaodenuta bokorima nežnih cvetova, pustinjska ruža je veličanstvena, sa živim bojama od svetloljubičaste do tamnopurpurne. Kad je zemlja pusta i bezbojna, ovaj prelepi divlji dragulj širi čitavo obilje cvetova koji plamte kad ih obasja sunce.

Ovakva zadivljujuća lepota u pustinji jeste samo podsetnik na vreme kada će se ’radovati pustinja i zemlja suha, veseliti pustoš i cvetati ko ruža‘ (Isaija 35:1). Ovo divno obećanje zaista će postati stvarnost pod dolazećom vladavinom Božjeg Kraljevstva. Tada će se cela zemlja ’radovati‘, jer će postati ne samo raj lepote već i mesto mira za celo čovečanstvo (Psalam 37:11, 29; Isaija 35:6, 7).

[Izvor slike na 31. strani]

© Mary Ann McDonald