Lamu — ostrvo izgubljeno u vremenu

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ KENIJE

MORSKI povetarac napinjao je jedro i terao mali drveni čamac. Visoko iznad palube, držeći se za jarbol, naprežući svoje oči nad bleštavim Indijskim okeanom, osmatrač je tražio kopno na horizontu. Bio je petnaesti vek n. e. i ovi mornari su tragali za ostrvom Lamu.

Zlato, slonovača, začini i robovi — Afrika je bila izvor svega toga. Namamljeni afričkim blagom i porivom za istraživanjem, odvažni muškarci iz dalekih zemalja plovili su ka obalama istočne Afrike. U potrazi za blagom, mornari su prkosili nemirnom moru i olujnim vetrovima. Stiskajući se u skučenim drvenim jedrenjacima, kretali su na daleke pute.

U središnjem delu istočnoafričke obale, mala grupa ostrva, arhipelag Lamu, obezbedila je za ove pomorske putnike i njihove krhke brodove jednu duboku, sigurnu luku zaštićenu koralnim grebenima. Ovde su mornari mogli ponovo da napune svoje brodove svežom vodom i hranom.

Do 15. veka, ostrvo Lamu je bilo utemeljeno kao jedan napredan trgovački i nabavni centar. Portugalski mornari koji su stigli tamo u 16. veku zatekli su bogate trgovce sa svilenim turbanima, odevene u lelujave kaftane. Zlatne grivne ukrašavale su ruke i gležnjeve naparfemisanih žena dok su išle tesnim ulicama. Duž celog doka, jedrenjaci sa svojim savijenim latinskim jedrima stajali su u vodi onako teško natovareni, jer su bili do maksimuma puni robe namenjene za nepoznate zemlje. Vezani i šćućureni u grupama robovi su čekali da ih na gomilu skupe u dromone.

Rani evropski istraživači su se iznenadili kada su u Lamuu otkrili visok nivo sanitarnih mera i arhitektonskog dizajna. Kuće pored mora bile su sagrađene od koralnih blokova ručno isklesanih u obližnjim kamenolomima, a masivna drvena vrata, izvrsno izrezbarena, čuvala su ulaz u njih. Kuće su formirale fino uređene nizove, koji su bili tako urađeni da su dozvoljavali hladnom morskom vetru da duva kroz uzane ulice i time pruže osveženje od sparne vrućine.

Domovi imućnijih stanovnika bili su veliki i prostrani. U kupatilima je bilo sveže vode sprovedene cevima posredstvom primitivnog vodenog sistema. Kanalizacija je bila isto tako impresivna i naprednija od kanalizacija u mnogim evropskim zemljama u to vreme. Velike cevi, usečene u kamen, spuštale su se prema moru odvodeći otpadnu vodu do jama iskopanih duboko u pesku, daleko od izvora sveže vode. U kamenim rezervoarima koji su snabdevali domove svežom vodom nalazile su se ribice koje su se hranile larvama komaraca, i na taj način smanjivale broj insekata.

Do 19. veka, Lamu je prekookeanske dromone punio slonovačom, uljem, semenjem, životinjskom kožom, kornjačevinom, zubima nilskog konja i velikim brojem robova. Međutim, s vremenom je blagostanje Lamua počelo da jenjava. Pomori, napadi neprijateljskih plemena i ograničenje trgovine robljem, oslabili su ekonomski ugled Lamua.

 Zakoračimo u prošlost

Današnje jedrenje lukom Lamua je povratak u istoriju. Vetar postojano duva s velikog plavog prostranstva Indijskog okeana. Pitomi tirkizni talasi zapljuskuju bele peščane plaže. Drveni dromoni drevnih oblika klize duž obale, a njihova trouglasta bela jedra podsećaju na leptire u letu. Krcati ribom, voćem, kokosovim orasima, kravama, pilićima i putnicima, kreću se ka luci Lamua.

Na doku, palme šuškaju na vrelom povetarcu praveći oskudnu hladovinu za ljude koji istovaruju drvene brodove. Pijaca vrvi od ljudi koji bučno razmenjuju robu. Ovi trgovci ne traže zlato, slonovaču niti robove, već banane, kokosove orahe, ribu i košare.

U hladovini velikog mangovog drveta, ljudi pletu duge konopce od agavinih vlakana i krpe platno jedara koja pokreću njihove drvene dromone. Ulice su tesne i prepune ljudi koji se kreću u svim pravcima. Trgovci obučeni u duge, lelujave bele haljine zovu iz svojih pretrpanih dućana, domahujući kupcima da uđu i probaju njihovu robu. Jedan magarac, upinjući se da izvuče neka drvena kola puna teških džakova žitarica, probija se kroz reku ljudi. Stanovnici Lamua idu s jednog kraja ostrva na drugi peške, jer na ostrvu ne postoji nijedno motorno vozilo za prevoz. Pristupiti ostrvu moguće je jedino čamcem.

Kada sunce u podne dostigne zenit, vreme kao da stane. Na nesnosnoj žezi samo se mali broj ljudi kreće, pa čak i magarci stoje nepomično čvrsto zatvorenih očiju čekajući da vrućina mine.

 Kada sunce počne da se spušta i temperatura da pada, uspavano ostrvo oživljava. Trgovci širom otvaraju svoja teška isklesana vrata da bi se ponovo latili posla, a nastaviće i pod upaljenim lampama sve do duboko u noć. Žene kupaju svoju decu i trljaju ih kokosovim uljem sve dok njihova koža ne počne da se sjaji. Sedeći na asurama ispletenim od palminog lišća, one takođe počinju i s pripremanjem hrane. Ovde one još uvek kuvaju na otvorenoj vatri, pripremajući ukusna jela od sezonske ribe sa aromatičnim začinima i pirinčem kuvanim u kokosovom mleku. Ljudi su prijateljski nastrojeni, gostoljubivi i pristupačni.

Premda je Lamu izgubio svoj nekadašnji sjaj, tradicionalna afrička kultura od pre 20. veka ovde još uvek živi. Na toplom tropskom suncu život se nastavlja baš kao što je i mnoge vekove do sada. Ovde čovek može da zatekne i prošlost i sadašnjost. Zaista, Lamu je jedan unikat, preživeo iz jednog davno minulog doba, ostrvo izgubljeno u vremenu.

[Okvir/Slike na stranama 16, 17]

Naša poseta LAMUU

Ne tako davno, grupa nas je posetila Lamu, ali ne radi kupovine ili prodaje robe. Otišli smo da posetimo našu braću i sestre, Jehovine svedoke. Naš mali avion leteo je severno nad krševitom kenijskom obalom. Daleko ispod, blagi talasi zapljuskivali su obalu s bujnom, zelenom tropskom šumom, obrubljenu trakom od belog peska. Zatim, čini se niotkuda, ugledali smo ostrva Lamu arhipelaga kako u tirkiznom moru blistaju poput dragulja. Poput ogromnog afričkog orla, napravili smo krug nad ostrvima i zatim se obrušili s neba i sleteli na malu sletno-poletnu stazu na kopnu. Iskrcali smo se, došli do vode i popeli se na drveni dromon koji je išao za Lamu.

Bio je prelep sunčani dan, a morski vetar je bio topao i svež. Kako smo prilazili ostrvu, zapazili smo da na molu sve vrvi od ljudi. Snažna pleća dizala su teške tovare iz čamaca, a žene su nosile svoju robu spretno uravnoteženu na glavama. Noseći prtljag, probili smo se kroz tu gužvu i stali u senku jedne palme. Za nekoliko minuta, naša hrišćanska braća su nas zapazila i srdačno nam izrazila dobrodošlicu na njihovo rodno ostrvo.

Ujutro smo se probudili dosta pre izlaska sunca, da bismo se pored mora našli s našom braćom i sestrama. Put do mesta održavanja sastanka bio je dug i trebalo nam je nekoliko sati da bismo stigli. Opskrbili smo se pijaćom vodom, šeširima širokih oboda i cipelama pogodnim za pešačenje. Baš je svitalo kad smo razapeli jedra, zaplovivši prema kopnu, gde su se održavali sastanci.

Braća su iskoristila priliku da svedoče ljudima na brodiću, i  dok se nismo ukotvili vodili smo nekoliko biblijskih razgovora i ostavili nekoliko časopisa. Pustinjski put koji nas je dočekao bio je vreo i prašnjav. Dok smo hodali kroz nenaseljenu divljinu, posavetovali su nas da otvorimo četvore oči zbog divljih životinja, i zbog nekog slona koji bi nam mogao preći put. Braća su bila vesela i srećna dok smo hodali polako prema našem odredištu.

Uskoro smo stigli u jedno malo selo u kojem smo sreli ostale iz skupštine koji su došli iz udaljenih područja. Zbog velike udaljenosti, u jednom danu se održavaju četiri skupštinska sastanka.

Sastanke smo imali u jednoj maloj školi napravljenoj od grubog kamena, s još nedovršenim prozorima i vratima. Unutar učionice, 15 nas je sedelo na uzanim drvenim klupama i uživalo u dobrom biblijskom programu koji je bio ohrabrujuć i poučan. Niko se izgleda nije obazirao na užasnu vrućinu koja je dolazila s tankog krova iznad naših glava. Svi su bili srećni što su zajedno. Nakon četiri sata sastanka, pozdravili smo se i svako je pošao u suprotnom pravcu. Kad smo već bili u Lamuu, zlatasto sunce je zalazilo na horizontu.

Te večeri, u svežini noći, uživali smo u jednostavnom obroku s porodicama Svedoka koje žive na Lamuu. Narednih dana išli smo s njima kroz vijugave uzane ulice i učestvovali u delu propovedanja, tražeći ljude gladne biblijske istine. Ohrabrili su nas revnost i odvažnost ovo nekoliko braće i sestara.

Na kraju je došao i dan kad smo morali otići. Braća su nas ispratila do doka, i s tugom smo se pozdravili. Rekli su nam da ih je naša poseta ohrabrila. Pitali smo se da li shvataju koliko su oni ohrabrili nas! Kada smo se vratili na kopno, ubrzo smo se ukrcali na naš mali avion. Dok smo dosezali visinu, pogledali smo dole na prelepo ostrvo Lamu. Razmišljali smo o jakoj veri braće koja žive na njemu, velikim razdaljinama koje prelaze da bi bili na sastancima, i o revnosti i ljubavi koju imaju za istinu. Još davno je zapisano proročanstvo u Psalmu 97:1: „Jehova kraljuje! Nek se raduje zemlja! Nek se mnoga ostrva vesele!“ (kurziv naš). Zaista, čak i na udaljenom ostrvu Lamu, ljudima je omogućeno da se raduju veličanstvenoj nadi u budući raj pod Božjim Kraljevstvom. (Priloženo)

[Mape/Slika na 15. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

AFRIKA

KENIJA

LAMU

[Izvor slike na 15. strani]

© Alice Garrard

[Izvor slike na 16. strani]

© Alice Garrad