Pogled u svet

Da li evropski mrki medved izumire?

Prema Svetskom fondu za prirodu (WWF) mrki medvedi su u zapadnoj Evropi ugroženi. Njihov broj je smanjen na samo šest malih populacija. „Najranjivije populacije mrkih medveda nalaze se u Francuskoj, Španiji i Italiji, odakle ljudi koji se zalažu za očuvanje prirode upozoravaju da će one verovatno iščeznuti ukoliko ih ne ojačaju medvedima s drugih mesta“, izveštava londonski The Daily Telegraph. „U Italiji, na južnim Alpima, ima samo četiri medveda“, dodaju ove novine. U Grčkoj je ozbiljan problem lovokrađa od strane seljaka i pčelara, koji su ljuti zbog zaklane stoke i uništenih košnica. Nasuprot tome, u delovima istočne Evrope javljaju se napredne populacije medveda. Stroge zaštitne mere i programi za zbrinjavanje u Rumuniji, omogućili su populacijama medveda da se razviju i povećaju. A u Rusiji, gde je medved zaštićen, ima ih oko 36 000. „Preko je potrebna hitna akcija da bi se spasili poslednji medvedi u zapadnoj Evropi“, kaže Kalum Rankin koji je uključen u kampanju za očuvanje evropskih mesoždera Svetskog fonda za prirodu. „Bez brze intervencije, ovi medvedi će izumreti.“

Skupoceno milosrđe

Milioni ljudi su se okoristili poklonjenim lekovima u vremenima krize. Međutim, nedavna istraživanja Svetske zdravstvene organizacije (SZO) otkrivaju da su poklonjeni lekovi u dosta slučajeva bili nedovoljno označeni ili da su imali ograničeni rok trajanja. Iako su poslati s najboljom namerom, mnogi lekovi „nisu udovoljili najozbiljnijim zdravstvenim potrebama, a kada su jednom ušli u zemlju, otežali su već prenatrpane sisteme raspodele i teško je bilo otarasiti ih se“, kaže službenik SZO dr Džonatan Kvik. Više od polovine lekova koji su bili poklonjeni Bosni bilo je neispravno. Posebni kontejneri za spaljivanje morali su da se pošalju u Jermeniju i Mostar (Bosna i Hercegovina), da bi se nepodesni lekovi uništili. Kako se procenjuje, slanje 1 000 tona neispravnih lekova iz Hrvatske na drugo mesto da bi se na ispravan način uništili, koštalo je između dva i četiri miliona američkih dolara.

Zvučni mamac

Dok većina biljaka oprašivače mami bojom ili mirisom, tropska Mucuna holtoni ostvaruje isti podvig odbijanjem zvuka, izveštava nemački časopis Das Tier. Ovu puzavicu posećuju slepi miševi, koji utisak o spoljašnjem svetu stiču emitovanjem ultrazvučnih signala. Naučnici sa Univerziteta u Erlangenu su otkrili da nektar ove biljke funkcioniše kao „zvučno mačje oko“ koje reflektuje ultrazvučne signale pravo do slepih miševa. „Na ovaj način, biljka olakšava slepim miševima da odrede položaj cvetova“, kaže ovaj časopis.

Pečurkasta opasnost

„U istočnoj Evropi i severnoj Italiji, gde je branje pečuraka običaj, svake godine znatan broj ljudi umre ili se otruje“, izveštava londonski The Times. Pošto je kuvanje divljih pečuraka postalo popularno, stručnjaci skreću pažnju na opasnosti vezane za konzumiranje bilo koje od 250 otrovnih vrsta što rastu na području Britanije. Zelena i bela pupavka verovatno će biti fatalne ako se pojedu. Da bi se zaštitili, berači pečuraka su ohrabreni da se udruže u grupe koje će voditi iskusni vodiči. „Ne postoje jednostavna pravila po kojima bi se raspoznalo da li je neka [pečurka] bezopasna ili štetna, i zato je ludost ići i brati na svoju ruku bez nekog stručnog lica“, upozorava jedan viši član britanskog društva za gljivarstvo.

Ekonomske posledice side

Ne samo što je sida sveopšta zdravstvena tragedija, već ona brzo postaje i ekonomska katastrofa u Africi, izveštava Le Monde. Pored nekih 23 miliona ljudi koji su HIV pozitivni i 2 miliona onih koji svake godine umiru od tog virusa, „epidemija side će uskoro zbrisati ekonomski i društveni razvoj u Africi“. Afričke kompanije vode borbu sa sve češćim izostajanjem radnika s posla, ali i sa smrću kao posledicom ove bolesti. Jedna državna železnička kompanija izgubila je preko 10 procenata svog osoblja. U jednom drugom velikom preduzeću, od ukupno 11 500 radnika njih 3 400 su HIV pozitivni. Poljoprivreda  propada pošto seljaci podležu sidi. Pored toga, nivo obrazovanja opada, a nepismenost raste, pošto porodice, niti imaju novac, niti vreme da bi poslale decu u školu, a stotine učitelja je umrlo od side.

Astronomi mole za tišinu

Časopis International Herald Tribune izveštava da su radio-astronomi, koji paze na signale o rođenju galaksija i zvezda, sve više i više frustrirani zbog „spravica moderne civilizacije“. Televizijske stanice, radio predajnici, sateliti za komunikaciju i mobilni telefoni zaglušuju pozadinski šum iz svemira koji ovi naučnici pokušavaju da čuju. Da bi sproveli ovo istraživanje, astronomi traže neko tiho mesto „gde će sve vrste radio-prenosa biti zabranjene“. Tamo bi izgradili niz radio-antena koji bi se prostirao stotinama kilometara u dužinu i koji bi bio „100 puta moćniji od instrumenata koji se koriste danas“. Naučnici se nadaju da će sakupljanje informacija pomoći da se odgovori na pitanja o poreklu vremena, svemira i materije.

Populacija ptica buja u Meksiku

Populacija ptica u Meksiku izmiče kontroli. Kao što je izvešteno u novinama Reforma, oko 1 335 000 golubova sada živi na području ove metropole. Spomenici i kipovi su omiljena odmarališta ovih ptica. Stručnjaci za nadziranje ptica izjavili su da „ptice koje su se prilagodile na glavni grad dele svoju dnevnu maršrutu u tri etape“, objavljuju ove novine. „One izabiraju jedno mesto da provedu noć, drugo gde traže hranu, i neko treće za dokolicu, ali na [svakom mestu] ostavljaju trag za sobom svojim izmetom.“ One takođe prouzrokuju razne bolesti čiji opseg varira od alergija do bakterijskih, gljivičnih i virusnih infekcija. Međunarodno društvo za ekološko očuvanje i nenasilno preseljavanje gradskih golubova „namerava da uvede jedan zakon po kome bi bilo zabranjeno hraniti ptice na javnim mestima“. Međutim, takođe namerava da „kazni svakoga ko ubija ptice radi neke kontrolne mere“.

„Zagrljeno na smrt“

„Jedno od najstarijih i najvećih drveta na svetu zagrljeno je na smrt“, izveštava The Australian. Novozelandsku smreku, na severu Oklanda (Novi Zeland), svake godine posećuje na hiljade turista koji se ritualno uhvate za ruke oko njegovog ogromnog pojasa, gazeći pri tome njegovo korenje. „Drvo je više od 50 metara visoko, ali nije i najviše drvo na svetu“, kažu ove novine. „Međutim, po veličini stabla, ono je među najvećima.“ Poznato kao „šumski starac“, ono je zvanično staro 2 000 godina, ali se veruje da je duplo starije. Pošto je svih ovih godina preživljavalo prirodne katastrofe, štetočine, i pretnje sečom, sada bi moglo da bude zagrljeno na smrt. Jedan službenik za očuvanje prirode kaže: „Ono verovatno umire, ali da li neopozivo ili ne, ne znamo.“

Dojenje kontroliše težinu?

Istraživači kažu da su otkrili još jednu korist od dojenja: ono može pomoći da se kod beba spreči gojaznost kasnije u životu. Kao što je izvešteno u nemačkim novinama Focus, tim istraživača sa Univerziteta u Minhenu utvrdio je težinu kod 9 357 dece od pet do šest godina i ispitao način ishrane svakog deteta u periodu odojčeta. Rezultati su pokazali da je kod dece koja su dojena od tri do pet meseci 35 posto manja verovatnoća da budu gojazna kada dospeju do školskog uzrasta, nego što je to kod dece koja nisu dojena. U stvari, što se beba duže doji, manja je verovatnoća za pojavu gojaznosti. Jedan istraživač pripisuje ove koristi sastojcima majčinog mleka, koji potpomažu metabolizam.

Koliko vode je deci potrebno?

Kod dece između prve i četvrte godine često je slučaj da piju premalo vode. Ovo je otkrio Istraživački institut za dečju ishranu iz Dortmunda (Nemačka) što je izvešteno u časopisu za potrošače Test. Deca su od prve do četvrte godine posebno sklona dehidraciji i trebalo bi da piju skoro litar tečnosti na dan, bez obzira na tečnosti koje uzimaju uz obrok. U proseku ona piju samo trećinu od ovoga — i ne uvek po svom izboru. Istraživači su otkrili da kada deca traže da nešto popiju, jednom od pet puta roditelji ih odbiju. Koje je najbolje piće? Ako je bezbedna, obična voda je najbolja, izveštava Test.