Svet zavisan od duvana

BIL je bio dobar, inteligentan i snažan čovek. Voleo je svoju porodicu. Počeo je da puši cigarete još u ranoj mladosti. Kasnije je zamrzeo tu naviku. Čak dok je povlačio dim cigarete, on je ozbiljno upozoravao svoje sinove na pušenje, govoreći kako je to glupa stvar. Dešavalo se da svojim snažnim rukama zgužva kutiju cigareta i zavitla je preko sobe, zaklinjući se da je popušio svoju poslednju. Međutim, uskoro bi se ponovo vratio pušenju — najpre u tajnosti a zatim pred svima.

Bil je pre 15 godina umro od raka, nakon višemesečnih užasnih bolova. Da nije pušio, verovatno bi još i danas bio živ. Njegova žena bi još uvek imala muža; a njegova deca bi još uvek imala oca.

Bilova smrt, iako tragična za njegovu porodicu, nije izuzetak. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), od oboljenja povezanih s duvanom godišnje umire otprilike četiri miliona ljudi, ili jedna osoba svakih osam sekundi. Korišćenje duvana je glavni uzrok oboljenja širom sveta koji se može sprečiti. Ako se sa ovim sadašnjim trendovima nastavi, za 20 godina pušenje će postati glavni uzročnik smrti i invaliditeta širom sveta, odnoseći više života nego sida, tuberkuloza, smrtnost porodilja, saobraćajne nesreće, samoubistva i ubistva zajedno.

Cigarete ubijaju. Međutim, pušača ima na sve strane. Širom sveta, najmanje 1,1 milijarda ljudi su pušači, izveštava SZO. To iznosi otprilike jednu trećinu svih odraslih ljudi na svetu.

Prema proceni analitičara, iako duvanske industrije sada plaćaju stotine miliona dolara zbog tužbi podnetih protiv njih, taj iznos je mali u poređenju s njihovim profitom od više milijardi dolara. Samo u Sjedinjenim Državama fabrike duvana s proizvodnih linija izbace otprilike 1,5 milijardi cigareta svakoga dana. Širom sveta, duvanske kompanije i vladini monopoli prodaju preko pet biliona cigareta godišnje!

Zašto se tako mnogo ljudi i dalje uporno drži ove smrtonosne navike? Ako ste pušač, kako možete prestati? Na ova pitanja pružen je odgovor u narednim člancima.