Da li je moral gori nego nekada?

AKO biste istoričare pitali: „Da li je moral ljudi danas bolji ili gori nego u prošlosti?“ neki bi odgovorili da je teško upoređivati moral različitih razdoblja. Možda smatraju da svako doba treba prosuđivati zasebno.

Na primer, osmotrimo razvoj nasilnog kriminala u Evropi od 16. veka. Pre 400 godina ubistva i nisu bila tako retka. Ljudi su često uzimali zakon u svoje ruke, a krvne osvete su bile uobičajene.

Međutim, istoričari Arne Jarik i Johan Sederberg u knjizi Människovärdet och makten (Ljudsko dostojanstvo i moć) pišu da je period između 1600. i 1850. na nekim mestima bio „obeležen istinskim civilizovanjem društvenog života“. Ljudi su bili spremniji da uvažavaju potrebe drugih ljudi — bili su saosećajniji. Na primer, drugi istoričari primećuju da su krađa i krivična dela usmerena protiv imovine bili mnogo ređi u 16. veku nego što su to danas. Organizovane bande lopova bile su retkost, posebno među seoskim stanovništvom.

Naravno, robovlasništvo je postojalo i dovelo je do nekih najtežih zločina u istoriji — otimanje ljudi u Africi od strane evropskih trgovaca i brutalno postupanje prema milionima tih robova u zemljama u koje su odvedeni.

Dakle, ako se osvrnemo nekoliko vekova unazad, verovatno ćemo ustanoviti da kad se gleda iz istorijske perspektive, neke okolnosti su bile bolje dok su neke druge bile gore. Međutim, u 20. veku se desilo i još uvek se dešava nešto sasvim drugačije i veoma ozbiljno — zaista nešto nečuveno.

20. vek — prekretnica

Istoričari Jarik i Sederberg primećuju: „Krivulja ubistava je 1930-ih još jednom krenula naviše, i nažalost, od tada taj trend traje evo već više od pola veka.“

Prema mnogim komentatorima, u 20. veku je došlo do sveopšteg pada morala. Jedan esej o filozofiji morala kaže: „Jasno se može videti da se u zadnjih 30 do 40 godina mnogo promenilo gledište društva o seksu i o tome  šta je moralno prihvatljivo; društvo koje je pomoću strogih pravila jasno definisalo šta je moralno ispravno, postalo je društvo mnogo slobodnijeg i individualističkog pogleda na te stvari.“

To znači da danas većina ljudi smatra da su seksualno ponašanje i drugi aspekti morala njihova lična stvar. Da bi to prikazao, taj esej navodi statističke podatke koji potvrđuju da je 1960. godine u Sjedinjenim Državama vanbračno rođeno samo 5,3 posto od ukupnog broja dece. Godine 1990. taj broj je iznosio 28 posto.

U jednom predavanju na Univerzitetu Notr Dam, američki senator Džo Liberman opisao je moral našeg vremena kao „vakuum vrednosti... u kome se tradicionalne predstave o ispravnom i pogrešnom postepeno gube“. Prema Libermanu, ovaj fenomen se „kuva već dobre dve generacije“.

Sekularizacija

Šta istoričari i drugi analitičari navode kao razlog za ovaj značajan razvoj događaja u 20. veku? „Jedna od najvažnijih društvenih promena tokom zadnja dva veka jeste sekularizacija“, primećuje knjiga Människovärdet och makten. Sekularizacija znači da se „ljudima pruža prilika da sami formiraju stav o raznim pitanjima. Ova predstava... potiče od filozofa prosvetiteljstva iz 18. veka, koji su prvi... odbacili Bibliju kao jedini izvor istine“. Zato ljudi ne traže moralno vođstvo od religije, a posebno ne od religija hrišćanskog sveta, u onoj meri u kojoj su to činili u prošlosti.

Ali zašto je jednoj filozofiji koja je formulisana u 18. veku bilo potrebno više od 200 godina da postane popularna? „Te ideje se u narodu nisu tako lako širile“, kaže gore citirana knjiga. „Proces sekularizacije je bio spor.“

Iako je trend odbacivanja tradicionalnih moralnih merila i hrišćanskih vrednosti u zadnjih 200 godina u celini gledano tekao polagano, taj trend se naglo ubrzao tokom 20. veka. To je posebno slučaj u zadnjih nekoliko decenija. Zbog čega?

Sebičnost i pohlepa

Jedan faktor koji mnogo doprinosi tome jeste brzi tehnološki i ekonomski razvoj društva u 20. veku. Jedan članak u nemačkom časopisu Die Zeit naveo je da živimo u jednoj „dinamičnoj epohi, a ne kao u ranijim vekovima, u svetu koji je po prirodi bio statičan“. Taj članak je objasnio da je to dovelo do tržišne ekonomije koja se temelji na takmičenju i koju pokreće sebičnost.

 „Ta sebičnost“, nastavio je članak, „ne može se ničim zaustaviti. Uz nju ide brutalnost koja obeležava naš svakodnevni život, kao i korupcija, koja je u mnogim zemljama stigla sve do vlade. Ljudi misle samo na sebe i kako da maksimalno zadovolje svoje želje.“

Sociolog Robert Vutnau, sa Univerziteta Prinston, opsežnim anketiranjem je ustanovio da su Amerikanci danas više usmereni ka novcu nego što je to bio slučaj s prošlom generacijom. Prema toj studiji, „mnogi Amerikanci se plaše da je žudnja za novcem zasenila druge vrednosti kao što su poštovanje prema drugima, poštenje na poslu i učestvovanje u društvenim zbivanjima“.

Pohlepa u društvu se povećava zato što mnogi šefovi sebi zasiguravaju ogromnu platu i unosnu penziju, dok svoje radnike snažno ubeđuju kako treba da budu umereni kad traže platu. „Kod te jurnjave za zaradom među poslovnim ljudima problem je u tome što su njihovi stavovi zarazni i što snižavaju nivo morala među ljudima u globalu“, primećuje Kjel Ove Nilson, vanredni profesor etike i teološki upravnik Hrišćanskog veća Švedske. „Naravno, to razorno deluje na moral — kako na nivou društva tako i na nivou pojedinca.“

Medijska kultura

Još jedan važan faktor koji doprinosi brzom padu morala u drugoj polovini 20. veka jeste medijska kultura. „Novi tvorci vrednosti su televizijski producenti, filmski magnati, modni časopisi, ’gansta‘ reperi i mnoštvo drugih učesnika u tom elektronskom medijsko-kulturnom kompleksu“, kaže senator Liberman. „Ti osnivači trendova neverovatno snažno utiču na našu kulturu, a posebno na našu decu, i često imaju malo ili nimalo osećaja odgovornosti za štetne vrednosti kojima nas hrane.“

Kao primer, Liberman navodi jednu ploču koju je snimila hevi-metal grupa Cannibal Corpse (Leš ljudoždera).  Pevači do detalja opisuju silovanje žene uz pretnju nožem. Liberman i jedan njegov kolega uputili su zahtev muzičkoj produkciji da povuče tu ploču. Ali, kako on priča, bilo je uzalud.

Zato odgovorni roditelji danas moraju ogorčeno da se takmiče s medijskom kulturom oko toga ko će uticati na njihovu decu i ko će ih odgajati. A šta je s porodicama u kojima roditelji nisu savesni? „U tim slučajevima“, kaže Liberman, „kultura nema rivala u postavljanju merila, i detetov osećaj za ispravno i pogrešno kao i njegovi prioriteti prvenstveno se oblikuju onim što čuje na televiziji, filmskom ekranu i sa CD plejera.“ A odnedavno tom spisku može da se doda i Internet.

Nazad u „kameno doba morala“

Kako se posledice tih negativnih uticaja očituju među mladima? S jedne strane, u zadnjim godinama sve više dece i tinejdžera počini okrutno nasilje nad drugom decom kao i nad odraslima.

U Švedskoj se 1998. desio jedan šokantan slučaj. Dva dečaka od pet i sedam godina zadavila su svog druga od četiri godine! Mnogi su se pitali: zar deca nemaju neku urođenu kočnicu, nešto što im govori da prestanu kad vide da idu predaleko? Jedan dečji psihijatar je dao sledeći značajan komentar: „Obuzdavati se da se ne bi išlo predaleko jeste nešto što treba da se nauči“. „Može da bude povezano s time... ko su deci uzori i šta uče od odraslih oko sebe.“

Sličan fenomen može da se primeti i kod nasilnih kriminalaca. Prema Stenu Levanderu, profesoru psihijatrije u Švedskoj, danas su između 15 i 20 posto svih zatvorenika psihopate — ljudi koji su izrazito sebični, bez saosećanja i nesposobni ili nespremni da razumeju koncept o ispravnom i pogrešnom. Stručnjaci su primetili da čak i kod dece i omladinaca, koji su na izgled normalni, otupljuje osećaj za moral. „Vraćamo se u kameno doba morala“, tvrdi Kristina Hof Somers, profesorka filozofije. Ona je primetila da kad svoje mlade studente pita šta je ispravno a šta pogrešno, većina reaguje veoma nesigurno. Zatim odgovore da ne postoji nešto što se zove ispravno ili pogrešno. Oni veruju da svako mora uzeti u obzir šta je za njega najbolje.

U zadnje vreme mnogi njeni studenti prigovaraju načelu jedinstvenog dostojanstva i vrednosti ljudskog života. Na primer, kad su ih pitali šta bi uradili ako bi morali da biraju da li će spasti život svom kućnom ljubimcu ili nekom nepoznatom čoveku, mnogi su rekli da bi izabrali da spasu životinju.

„Problem nije u tome da su mladi neuki, nepoverljivi, okrutni ili podmukli“, kaže profesorka Somers. „Grubo rečeno, oni su bez putokaza za ispravno i pogrešno.“ Ona tvrdi da se danas mnogi mladi u stvari pitaju da li uopšte postoji ispravno i pogrešno, i smatra da taj stav predstavlja jednu od najvećih pretnji za društvo.

Prema tome, potkopavanje morala je u naše vreme realnost. Mnogi se plaše strašnih posledica do kojih bi to moglo dovesti. Članak u časopisu Die Zeit, koji smo ranije citirali, kaže da bi današnja slobodna tržišna ekonomija mogla postepeno da „degeneriše i da možda jednog dana propadne baš kao što je nedavno bio slučaj sa socijalističkim sistemom“.

Šta sve to stvarno znači? I kakvoj budućnosti da se nadamo?

[Slike na stranama 6, 7]

„Novi kreatori vrednosti su televizijski producenti, filmski magnati, modni kreatori, ’gansta‘ reperi...“