Kakav je današnji moral?

Jednog aprilskog jutra 1999, desilo se nešto što je potreslo gradić Litlton, blizu Denvera (Kolorado, SAD). Dva mladića u crnim kabanicama upala su u lokalnu srednju školu i počela da pucaju na učenike i profesore. Takođe su bacili i bombe. Izginulo je dvanaest učenika i jedan profesor, a više od 20 je bilo ranjeno. Zločinci su ovaj masakr okončali samoubistvom. Imali su samo 17 odnosno 18 godina i jako su mrzeli izvesne grupe.

NAŽALOST, gore pomenuti primer nije usamljeni slučaj. Novine, radio i televizija izveštavaju o sličnim događajima širom sveta. Prema Nacionalnom centru za statistiku obrazovanja, tokom 1997. u američkim školama prijavljeno je oko 11 000 slučajeva oružanih napada. U Hamburgu u Nemačkoj, broj prijavljenih slučajeva nasilja porastao je 1997. za 10 posto, dok je 44 posto osumnjičenih imalo manje od 21 godinu.

Korupcija među političarima i državnim službenicima postala je svakodnevna pojava. Jedan izveštaj  iz 1998. od Anite Gradin, člana komisije Evropske unije (EU), otkrio je da je korupcija u okviru EU u toku 1997. procenjena na 1,4 milijarde dolara. Tu je spadalo sve, od bacanja kazni za nepropisno parkiranje do nepošteno dobijenih poljoprivrednih i drugih subvencija EU. Dopušta se pranje ogromnih količina novca i krijumčarenje oružja i narkotika, a kriminalne organizacije podmićuju zaposlene u EU da bi ćutali. Godine 1999. cela Komisija EU je dala ostavku.

Međutim, ne kradu samo oni koji su na vrhu društvene lestvice. Jedan izveštaj Komisije EU o ilegalnim radnicima otkrio je da se čak 16 posto bruto nacionalnog dohotka EU sastoji od prihoda od poslova koji nisu ni registrovani niti se na njih plaćaju porezi. U Rusiji se izveštava da ilegalni prihod iznosi čak 50 posto od ukupnog prihoda. Nadalje, u Sjedinjenim Državama, Udruženje analitičara koji utvrđuju pronevere navelo je da američke kompanije gube dosta preko 400 milijardi dolara godišnje zbog toga što radnici kradu novac ili imovinu iz kompanije.

Mnogi pedofili koriste Internet kako bi namamili decu i maloletnike na nedozvoljene seksualne radnje. Prema rečima jednog predstavnika švedske organizacije Spasimo decu, sve više raste zabrinutost zbog dečje pornografije na Internetu. Iz Norveške je ova organizacija 1997. primila 1 883 dojave o Web-sajtovima za dečju pornografiju na Internetu. Naredne godine broj tih dojava je skočio na skoro 5 000. Većina takvog materijala se proizvodi u zemljama u kojima državne ili lokalne vlasti ne mogu da kontrolišu ovu ogavnu delatnost.

Da li je u prošlosti bilo bolje?

Mnogi ljudi koje užasava očajno stanje morala u današnjem svetu, možda čeznutljivo razmišljaju o duhu koji je vladao u društvu u vreme njihovih roditelja, odnosno baka i deka. Možda su slušali da su ljudi tada živeli mnogo mirnije i da su se u svim društvenim slojevima visoko cenili poštenje i ostali aspekti moralnosti. Stariji možda pričaju o vremenu kada su vredni ljudi pomagali jedni drugima, kada su porodične veze bile jake, i kada su se mladi osećali bezbedno i zbrinuto na farmi ili u radionici svojih roditelja.

To vodi do pitanja: da li su ljudi u prošlosti stvarno živeli moralnije? Ili jednostavno imamo neki osećaj nostalgije koji iskrivljuje naše uspomene iz prošlih dana? Pogledajmo kako na to odgovaraju istoričari i drugi društveni analitičari.

[Okvir na 3. strani]

Definicija morala

Reč „moral“ se u ovim člancima koristi u smislu načelâ za ispravno i pogrešno ponašanje ljudi. Tu spadaju poštenje, istinoljubivost i visoka merila ponašanja među polovima i uopšte.