Pogled u svet

Mališani i televizija

Američka pedijatrijska akademija preporučuje da deca koja imaju manje od dve godine ne gledaju televiziju, izveštava The Toronto Star. Istraživanje o početnom razvoju mozga pokazuje da je bebama i mališanima neophodan neposredan kontakt s roditeljima i drugim starateljima. Gledanje TV-a može „ometati međusobne odnose koji potpomažu njihov socijalni i emocionalni razvoj, kao i razvoj sposobnosti učenja“. Međutim, ne slažu se svi stručnjaci s tim. Na primer, Kanadsko pedijatrijsko udruženje kaže da gledanje kvalitetnih emisija, najviše 30 minuta dnevno, pod roditeljskim nadzorom, pruža detetu „priliku da ga roditelji poučavaju“. Ipak, obe organizacije se slažu s tim da mala deca ne treba da imaju televizor ili kompjuter u sobi u kojoj spavaju i da TV ne treba koristiti kao bebi-siterku. Pošto gledanje TV-a može uticati na zdravlje mladih, preporučuje se da „deca budu ohrabrena da se igraju van kuće, čitaju knjige, slažu slagalice ili igraju neke druge igre“.

Frustracija na poslu

Zašto neki ljudi na poslu gube živce ili čak postaju agresivni? Prema Semu Klerajku, jednom psihologu iz Toronta, razlog ne mora da bude samo stres već i slabo podnošenje frustracije. On veruje da se ovakvo stanje razvija kod nekih radnika koji misle da se od njih „traži da grbače, a zatim uviđaju da naknada nije srazmerna onome što su dali“, izveštavaju novine Globe and Mail. Klerajk upozorava da je dugotrajni gnev „vrlo nezdravo osećanje“ koje može voditi do moždanih udara ili srčanih napada. On ohrabruje radnike da nauče da prihvate frustracije, i da sednu i smireno porazgovaraju sa svojim poslodavcima o tome koliko posla realno mogu da urade. S druge strane, Klerajk savetuje poslodavcima da budu budni s obzirom na radnike koji izgaraju i pruže im više pomoći, oslobode ih nekih odgovornosti ili im predlože da uzmu slobodan dan.

Pevanje krepi srce

Naučnici su ustanovili da pevanje oslobađa hemikalije u mozgu koje vas opuštaju i razveseljavaju, izveštavaju nemačke novine Stuttgarter Nachrichten. Istraživači kažu da pevanje izaziva kretanje „molekula emocija“ u mozgu. Tako se „za pevanje kaže da služi ne samo da izrazi osećanja već i da ih stvori“, navodi se u izveštaju. Učitelji muzike zapažaju kako mnogi danas misle da je pevanje „staromodno“ ili da njihov glas nije baš najbolji, i zbog toga pevanje i muziku prepuštaju medijima. Međutim, ovo istraživanje pokazuje da je za ljude korisno kada sami pevaju.

Krađa useva

Seljaci iz nekoliko pokrajina u Nemačkoj žale se zbog sve učestalijih krađa useva, izveštava Siegener Zeitung. Lopovi kradu krastavce koje stavljaju u vedra, a u kombije trpaju i gomile špargli. Jednom prilikom su ukrali 7 000 sadnica jagoda. Premda neki možda kradu hranu zbog sve lošije materijalne situacije u kojoj se nalaze, čini se da drugi to smatraju razonodom. Seljaci izveštavaju da su u blizini poharanih polja viđali „automobile svih vrsta“. Polja se često nalaze daleko od mesta gde žive njihovi vlasnici tako da lopovi na tim poljima postaju još smeliji. Jedan savetnik je predložio seljacima da svoje useve prekriju đubrivom kako bi obeshrabrili lopove.

Društveno aktivni mogu duže živeti

Prema novom istraživanju Harvardskog univerziteta, stariji ljudi koji učestvuju u društvenim aktivnostima, kao što su odlaženje u crkvu, restorane, na sportske događaje i u bioskope, u proseku žive dve i po godine duže od onih koji nisu toliko društveni. Dugo se mislilo da ljudima pomaže fizički deo takvih aktivnosti, rekao je Tomas Glas s Harvardskog univerziteta, koji je vodio ovo istraživanje. Međutim, on je dodao da ovo istraživanje pruža „možda i najjači posredni dokaz koji smo do sada imali da život koji pri svom kraju ima smisaonu svrhu traje duže“. Glas je zapazio da je više aktivnosti, bez obzira o čemu se radi, skoro u svakom slučaju produžilo život.

Najstarije olupine brodova na svetu

Okeanografi su otkrili olupine dva feničanska broda koji potiču iz vremena oko 750. pre  n. e., izveštava francuski časopis Sciences et avenir. Brodovi dužine 15 i 18 metara, koji leže blizu obale Izraela na dubini od 500 metara, najstariji su brodovi ikada pronađeni na otvorenom moru. Brodovi su isplovili iz tirske luke noseći zemljane amfore za vino, verovatno na putu za Egipat ili Kartaginu, grad u severnoj Africi. Novine International Herald Tribune su citirale Roberta Balarda, istraživača koji je otkrio ova dva broda: „Izgleda da velike dubine okeana, odsustvo sunčeve svetlosti i veliki pritisak, čuvaju istoriju daleko bolje nego što smo mislili.“ Istraživači su saopštili da ovo otkriće „može doprineti tome da se otvori jedno potpuno novo poglavlje u istraživanju ove drevne pomorske civilizacije“.

Prva od stvari koje opuštaju

U okviru jednog nedavnog istraživanja, 1 000 ljudi iz 30 zemalja bilo je upitano šta najviše vole da rade da bi smanjili stres ili ga se potpuno oslobodili. Širom sveta, 56 posto intervjuisanih navelo je da im je na prvom mestu muzika, izveštava novinska agencija Rojters. U Severnoj Americi, 64 posto je muziku stavilo na prvo mesto u poređenju sa 46 posto u razvijenim azijskim zemljama. Sve u svemu, gledanje televizije dolazi na drugo mesto, a slede ga kupanje ili tuširanje. „Kada razmislite o ceni muzike i njenoj dostupnosti preko radija, televizije, CD plejera, Interneta i toliko drugih novih kanala“, kaže Tom Miler, direktor studije koju je sproveo Roper Starch Worldwide, ne iznenađuje što, da bi se opustilo, više od pola sveta sluša muziku.“

Siromaštvo — svetski problem

Predsednik Svetske banke, Džejms D. Volfenson, nedavno je izrazio zabrinutost zbog daljnjeg postojanja siromaštva u svetu. Volfenson je zapazio da trećina od šest milijardi stanovnika na zemlji još uvek živi u krajnjem siromaštvu, izveštavaju novine iz La Jornada grada Meksika. Dodao je da polovina svetskog stanovništva preživljava s manje od dva dolara dnevno; a jedna milijarda s manje od jednog dolara. Iako je ponosan na napredak koji je Svetska banka postigla u borbi protiv siromaštva, Volfenson je izneo statističke podatke koji pokazuju da je problem rasprostranjen i da je daleko od toga da je prevaziđen. Izjavio je: „Moramo priznati da siromaštvo jeste svetski problem.“

Ako sumnjate, bacite ga

Neke vrste buđi, kao što je ona na plavom siru, mogu se jesti bez brige. Ali druge mogu biti opasne, naročito za ljude krhkog zdravlja, upozorava UC Berkeley Wellness Letter. Buđ na hlebu i na proizvodima od žitarica spada među najtoksičnije. Vidljiva buđ često ima končiće koji poput korenja prodiru u hranu. Što je još gore, toksini koje proizvodi buđ ne mogu se uništiti kuvanjem. Wellness Letter preporučuje:

◼ Ako je moguće, držite proizvod u frižideru i upotrebite ga pre nego što se pojavi buđ.

◼ Bacite sitno voće, kao što su jagode ili grožđe, koje se ubuđalo. Perite voće samo onda kada želite da ga jedete, pošto vlaga pospešuje buđ.

◼ Male ubuđale delove krupnijeg, tvrdog voća i povrća, kao što su jabuke, krompiri, karfiol ili luk, možete odseći bez bojazni. Ubuđalo mekano voće kao što su breskve i dinje treba baciti.

◼ Ubuđali tvrdi sir može se delimično sačuvati odsecanjem spoljašnjeg dela bar dva do tri centimetra od buđi. Ali, bacite ubuđali meki sir i jogurt, kao i ubuđali hleb, meso, ostatke od jela, orahe, puter od kikirikija, sirupe i konzervisanu hranu.

Sigurnije roštiljanje

„Nedopečeno meso je oduvek zadavalo brige zbog njegove sigurnosti, ali u nedavnim godinama, prepečeno — naročito zagorelo i ugljenisano meso, piletina i riba na dvorišnom roštilju — povezano je s mnogo dugotrajnijom pretnjom po zdravlje“, izjavljuju kanadske novine National Post. Kada se meso peče na visokim temperaturama, stvaraju se kancerogene materije zvane heterociklični amini (HCA). Izveštaj navodi da korišćenje jednostavne marinade koja sadrži „neku kiselinu, kao što je sok od limuna, narandže ili sirće“, roštiljanje može učiniti bezbednijim. Ponavljajući eksperimente, istraživači sa Američkog onkološkog instituta, „utvrdili su da je marinirana hrana imala 92% do 99% manje HCA od nemarinirane hrane — i nije bilo razlike u tome da li je marinirana 40 minuta ili dva dana“.