Religiozna netrpeljivost — tek sada priznaju

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ BRITANIJE

„BISKUPI izražavaju žaljenje zbog ’jezivih zločina‘ kraljice Marije“, bio je naslov u britanskim novinama Catholic Herald, od 11. decembra 1998. Biskupi rimokatoličke crkve u Engleskoj i Velsu priznaju „da su u ime katoličke religije počinjena stravična zlodela, kao na primer protestantima u vreme reformacije u Velikoj Britaniji“. Ko je bila kraljica Marija? Kakva zlodela je činila koja su navela biskupe da to priznaju? I zašto su biskupi Engleske i Velsa izabrali baš to vreme za davanje takve izjave?

Marija Tjudor je rođena 1516. u rimokatoličkoj Engleskoj. Bila je jedino preživelo dete Katarine Aragonske, prve žene kralja Henrija VIII i majka ju je odgajila kao odanu katolikinju. Njen otac je želeo muškog naslednika, ali Katarina nije rodila nijednog. Pošto papa nije hteo da poništi njegov brak s Katarinom, Henri je preuzeo stvari u svoje ruke, pripremivši tako put protestantskoj reformaciji u Engleskoj. Oženio se sa Anom Bolin 1533, četiri meseca pre nego što će kanterberijski nadbiskup, Tomas Kranmer, proglasiti Henrijev prvi brak nevažećim.

 Sledeće godine je prkosni Henri prekinuo sve veze s Rimom i postao vrhovni poglavar engleske crkve. Marija, pošto je tad smatrana nezakonitim detetom, nikad više nije videla svoju majku, jer je Katarina bila prisiljena da svoje poslednje godine provede izolovana od javnosti.

Protestantska netrpeljivost

U narednih 13 godina, oni koji nisu hteli da priznaju Henrija za poglavara crkve ili su još uvek prihvatali autoritet pape, bili su pobijeni. Henri je umro 1547. i nasledio ga je devetogodišnji Edvard, jedini zakoniti sin od treće žene, od ukupno šest žena. Edvard i njegovi savetnici su pokušali da Englesku učine protestantskom zemljom. Rimokatolici su bili proganjani zbog svoje religije, a iz crkava su uklanjani likovi i oltari.

Ubrzo su ukinuta ograničenja što se tiče štampanja i čitanja Biblije, a u okviru crkvene službe Biblija se čitala na engleskom umesto na latinskom. Ali 1553, Edvard je umro od tuberkuloze kad je imao samo 15 godina. Marija je smatrana zakonitim naslednikom i postala je kraljica Engleske.

Katolička netrpeljivost

U početku, narod je rado prihvatio 37-godišnju Mariju, ali ubrzo je postala neomiljena. Njeni podanici su se navikli na protestantizam, a sada Marija odlučuje da zemlja ponovo bude rimokatolička. Za kratko vreme, sve Edvardove religiozne uredbe bile su ukinute. Marija je u ime celog naroda tražila oproštaj od pape. Engleska je još jednom postala rimokatolička zemlja.

Izmirenje s Rimom je za uzvrat pokrenulo novi talas progonstva protestanata. Bili su upoređeni sa zloćudnim čirom na telu koji treba odstraniti pre nego što zahvati celo telo. Mnogi koji nisu hteli da prihvate učenja rimokatoličke crkve bili su živi spaljivani na lomači.

Kažnjavanje jeretika

Prvi koji je pogubljen za vreme Marijine vladavine bio je Džon Rodžers. Sastavio je delo koje je poznato kao Matejeva Biblija, koja je sačinjavala osnovu za King James Version. Nakon što je održao jednu antirimokatoličku propoved u kojoj je govorio protiv „pogubnog papizma, idolopoklonstva i praznoverja“, bio je zatvoren na godinu dana, i u februaru 1555. je spaljen kao jeretik.

Džon Huper, biskup za oblasti Gloster i Vuster, takođe je obeležen kao jeretik. On je otvoreno izjavio da je zakonito da se sveštenici žene i da je dopušten razvod zbog preljube. Takođe je negirao da je Hrist fizički prisutan tokom mise. Huper je bio živ ispečen; njegova agonija je trajala skoro tri četvrtine sata. Kada je 70-godišnji protestantski propovednik Hju Latimer goreo na lomači, ohrabrio je Nikolasa Ridlija, koji je isto bio reformator i žrtva s njim na lomači, sledećim rečima: „Ne daj se, Gospodaru Ridli, i budi čovek. Danas ćemo u Engleskoj, Božjom milošću, zapaliti sveću za koju verujem da se nikad neće ugasiti.“

Tomas Kranmer, prvi protestantski nadbiskup Kanterberije pod vladavinom Henrija i Edvarda, bio je takođe osuđen kao jeretik. Premda se javno odrekao svojih protestantskih verovanja, u zadnjem momentu je pred javnošću promenio mišljenje optužujući papu da je Hristov neprijatelj, i gurnuo je desnu ruku u vatru da prva izgori, jer je njom potpisao da se odriče vere.

Premda je oko 800 imućnih protestanata pobeglo na sigurno u inostranstvo, tokom naredne tri godine i devet meseci do Marijine  smrti, u Engleskoj je najmanje 277 osoba spaljeno na lomači. Mnoge žrtve su bili obični ljudi koji su bili potpuno zbunjeni u vezi s tim u šta treba da veruju. Mladi ljudi su odrastali slušajući optužbe protiv pape, a sad su ih kažnjavali zato što govore protiv njega. Drugi su naučili da sami čitaju Bibliju i izgradili su sopstvena religiozna mišljenja.

Polagana, mučna smrt muškaraca, žena i dece koji su spaljivani na lomači užasavala je mnoge. Istoričarka Keroli Erikson opisuje jednu tipičnu scenu: „Često su drva za vatru bila sirova, ili su sitna drva za potpaljivanje bila previše vlažna da bi brzo gorela. Vrećice s barutom koje su bile privezane za žrtve kako bi skratile njihove muke, ili se nisu mogle zapaliti, ili bi samo osakatile žrtve ne ubivši ih.“ Žrtvama nisu bila vezana usta tako da su se „krici i molitve često čuli sve do same smrti“.

Sve više ljudi je počelo da sumnja u religiju koja mora da spaljuje ljude na lomači da bi nametnula svoja učenja. Talas saosećanja prema žrtvama naveo je pisce balada da sastavljaju pesme o protestantskim mučenicima. Džon Foks je počeo da sastavlja Knjigu mučenika koja je među protestantskim reformatorima postala toliko uticajna gotovo isto kao i Biblija. Mnogi koji su bili rimokatolici na početku Marijine vladavine, na kraju su postali protestanti.

Marijina ostavština

Kada je postala kraljica, Marija je rekla da će se udati za svog rođaka Filipa, naslednika španskog prestola. On je bio tuđi kralj i zagriženi rimokatolik, poslednje što bi mnogi Englezi želeli. Protestantski ustanak organizovan u znak protesta protiv tog braka nije uspeo, i bilo je pogubljeno 100 pobunjenika. Filip i Marija su se venčali 25. jula 1554, iako Filip nikad nije krunisan. Međutim, njihov brak bez dece za Mariju je bio izvor patnje, jer je želela rimokatoličkog naslednika.

Marijino zdravlje je popuštalo i nakon kratkog vladanja od pet godina, umrla je u 42. godini života. Otišla je u grob svladana tugom. Svom suprugu je već dodijala, a većina podanika ju je mrzela. Kada je umrla, mnogi stanovnici Londona su slavili na ulicama. Umesto da obnovi rimokatolicizam, ona je svojim fanatizmom pružila daljni podsticaj protestantizmu. Njena ostavština je sakupljena pod imenom pod kojim je poznata — Krvava Marija.

Pogrešno motivisana savest

Zašto je Marija naredila da se spali toliko ljudi? Bila je poučena da su jeretici Božji izdajnici i mislila je da je njena dužnost da zaustavi njihov uticaj pre nego što zaraze čitav narod. Slušala je svoju savest, ali je ignorisala prava drugih koje je savest vodila u drugom pravcu.

Međutim i protestanti su bili podjednako netrpeljivi. Pod vladavinom Henrija i Edvarda ljudi su isto bili spaljivani zbog svojih religioznih verovanja. Marijina naslednica, protestantkinja Elizabeta I, smatrala je ispovedanje rimokatoličke religije izdajom, i tokom njenog vladanja pogubljeno je više od 180 engleskih rimokatolika. Tokom narednog veka daljnje stotine su umrle zbog svojih religioznih uverenja.

Zašto sada izvinjenje?

Dana 10. decembra 1998. obeležena je 50-godišnjica postojanja Univerzalne deklaracije Ujedinjenih nacija o pravima čoveka. Član 18 priznaje „pravo na slobodu mišljenja, savesti i veroispovesti“, uključujući i slobodu da neko promeni svoju religiju, da je ispoveda i da poučava druge. Rimokatolički biskupi Engleske i Velsa su izabrali ovu 50-godišnjicu kao „pogodnu priliku da katolici ispitaju svoju savest u ovim stvarima“ i da priznaju „stravična zlodela“ koja su počinjena, naročito u vreme Marije Tjudor.

Iako se sada izražava žaljenje zbog onoga što je počinjeno pre skoro 450 godina usled religiozne netrpeljivosti, da li se išta stvarno promenilo? Ljude više ne spaljuju na lomači, ali mnogi takozvani hrišćani i dalje siluju i kolju pripadnike drugih religija. Takva netrpeljivost se ne dopada Bogu. Zaista, Isus Hrist koji je savršeno odražavao Božju ličnost, objavio je: „Po tome će svi znati da ste moji učenici, ako imate ljubav među sobom“ (Jovan 13:35).

[Slika na 12. strani]

Kraljica Marija

[Izvor]

Iz knjige: A Short History of the English People

[Slika na 13. strani]

Latimer i Ridli su bili spaljeni na lomači

[Izvor]

Iz knjige: Foxe’s Book of Martyrs

[Slika na 13. strani]

Kranmer je gurnuo svoju desnu ruku da prva izgori

[Izvor]

Iz knjige: The History of England (Vol. 1)

[Izvor slike na 12. strani]

Okvir: 200 Decorative Title-Pages/Alexander Nesbitt/Dover Publications, Inc.