Vaza — od katastrofe do atrakcije

Od dopisnika Probudite se! iz Švedske

DESETI avgust 1628. bio je lep letnji dan u glavnom gradu Švedske, Stokholmu. Narod se tiskao na lučkom pristaništu jer je, nakon tri godine izgradnje, grandiozan kraljevski ratni brod Vaza kretao na svoje prvo putovanje da bi se pridružio švedskoj ratnoj mornarici.

Vaza nije bio običan ratni brod. Kralj Gustav II Adolf Vaza želeo je da od njega napravi najmoćniji brod na svetu. Neki kažu da je naredio da se izgradi još jedna topovska paluba kada je čuo da su Danci izgradili brod s dve takve palube. Želeo je da brod koji nosi njegovo porodično ime ne zaostaje ni za jednim brodom.

Ovo prvo putovanje trebalo je da predstavlja upadljivo isticanje njegove kraljevske moći i slave. Brod je bio opremljen sa 64 topa i ukrašen s više od 700 skulptura i ukrasa. Njegova cena iznosila je nešto više od 5 procenata švedskog bruto nacionalnog dohotka. Ova moćna ratna mašina i plovna umetnička izložba činile su verovatno najveličanstveniji brod koji je igde izgrađen u to vreme. Nije čudo što su mu ljudi s ponosom klicali dok je prolazio stokholmskim pristaništem.

Katastrofa i poniženje

Međutim, Vaza je otplovio samo nešto više od kilometra kada se zbog jakog naleta vetra nagnuo. Voda je nagrnula unutra kroz topovske otvore, i on je potonuo. Ovo je možda bilo najkraće prvo putovanje u istoriji ratne mornarice!

Posmatrači su bili zapanjeni. Ponos švedske ratne mornarice bio je potopljen, ne u bici niti u žestokoj buri na otvorenom moru, već od jednog običnog naleta vetra u svojoj rođenoj luci. Smrt 50 ljudi na brodu prouzrokovala je još veću užasnutost. Umesto da postane predmet nacionalnog ponosa, Vaza je postao sinonim za neuspeh i sramotu.

Sazvan je sud da bi se otkrilo ko je odgovoran za ovu ponižavajuću katastrofu. Ali niko nije bio optužen, verovatno zato što su svedočanstva ukazivala na samog kralja, kao i na zamenika komandanta švedske mornarice, viceadmirala Klasa Fleminga.

Zbog kraljevih zahteva, graditelji broda su morali da eksperimentišu s nacrtima koji su im bili nepoznati. Zbog toga je Vaza bio krajnje nesrazmeran. Pre nego što se prevrnuo, admiral Fleming je izvršio test stabilnosti. Trideset ljudi je trčalo jedan pored drugoga s jedne strane broda na drugu. Nakon trećeg kruga admiral je shvatio da ako nastave, brod će se istog časa prevrnuti. Zato je prekinuo test, ali nije sprečio prvo putovanje. Zbog toga što su bile upletene tako visoke ličnosti, kao što su kralj i admiral, odustalo se od optužbi.

U periodu od 1664-65. jedan bivši oficir švedske armije izvadio je većinu topova koji su bili na Vazi uz pomoć prostog ronilačkog zvona. Vaza je zatim postepeno padao u zaborav, pošto je tonuo sve dublje i dublje u glib 30 metara ispod dna.

Vađenje iz gliba

U avgustu 1956. jedan arheolog amater, Anders Franzen, upotrebio je jedan uređaj za vađenje uzoraka s dna mora da bi izvadio parče broda. Godinama je izučavao stara dokumenta i pretraživao morsko dno tražeći Vazu. I sada ga je našao. Delikatnom operacijom spasavanja,  Vaza je izvučen iz mulja i pažljivo pod vodom nošen u jednom komadu do doka.

Ponovo je pristanište u Stokholmu bilo ispunjeno radosnim posmatračima 24. aprila 1961. godine. Nakon 333 godine na dnu mora, Vaza se vratio kući — ovog puta kao turistička atrakcija i blago za podmorske arheologe. Više od 25 000 artefakata otkrilo je fascinantne detalje o ovom ratnom brodu iz 17. veka, ali su dali i jedinstveni uvid u tadašnju brodogradnju i vajarstvo.

Kako su Vaza i njegovi artefakti tako dobro sačuvani? Neki od faktora su ti što je on bio nov brod kada je potonuo, što blato ima zaštitno dejstvo i što prstenasta glista koja uništava drvo ne živi u vodama s malim salinitetom.

Vaza je imao oko 120 tona tereta. Stručnjaci računaju da mu je trebala duplo veća količina da bi bio stabilan, ali on nije imao prostora za to. Takođe, ta dodatna težina bi donje topovske otvore približila vodi. Njegov izgled je bio veličanstven, ali njegova neadekvatna ravnoteža bila je presudna za nesreću.

Sada, kao najstariji očuvan, kompletan i potpuno identifikovan brod na svetu, on je siguran unutar svog muzeja. Tu 850 000 posetilaca godišnje baci pogled na to kraljevsko razmetanje iz 17. veka, koje katastrofa iz 1628. skoro uopšte nije promenila. On je podsetnik na ludost onih na vlasti koji su zbog svog ega i nehajnosti ignorisali zdravu praksu u brodogradnji.

[Slika na 24. strani]

Kralj Gustav II Adolf Vaza

[Izvor]

Foto: Nationalmuseum, Stockholm

[Slike na stranama 24, 25]

Nakon više od 300 godina provedenih na dnu mora, „Vaza“ je sada svetska atrakcija

[Izvor]

Genom tillmötesgående från Vasamuseet, Stockholm

[Izvor slike na 25. strani]

Målning av det kapsejsande Vasa, av konstnär Nils Stödberg