Ujedinjena Evropa — zašto bi to bilo značajno?

POKRENI

Ujedinjena Evropa — zašto bi to bilo značajno?

ČEPOVI od šampanjca poleteli su u vazduh. Vatromet je osvetljavao nebo. Kojim povodom? Zbog novog milenijuma? Ne, događaj je bio mnogo značajniji od puke promene brojeva na kalendaru. Bio je to 1. januar 1999. Tog dana je službeno uvedena nova valuta za Evropsku uniju (EU) — novac koji se zove evro.

Mnogi Evropljani smatraju ovo uvođenje zajedničke valute istorijskim korakom u dugoj bici Evrope za ujedinjenje. Holandske novine De Telegraaf hvalile su puštanje evra u opticaj i nazvale ovaj događaj „krunom ujedinjenja Evrope“. Zaista, nakon više decenija snevanja, diplomatije i odugovlačenja, ujedinjenje Evrope je izgleda bliže nego ikada pre.

Sasvim sigurno, ljudi koji žive izvan Evrope mogu da se pitaju zbog čega se oko toga diže ovolika prašina. Izgleda da dolazak evra i napori ka ujedinjenju Evrope slabo utiču na njihov svakodnevni život. Međutim, ujedinjenjem Evrope nastao bi jedan od najvećih ekonomskih blokova u svetu. Dakle, teško da bi osoba mogla da potcenjuje ujedinjenu Evropu — bez obzira gde živi.

Na primer, Mark Grosman, Zamenik državnog sekretara SAD, nedavno je rekao određenom severnoameričkom auditorijumu: „Naš prosperitet se vezuje za Evropu.“ Zašto? Između navedenih razloga on je zapazio da je „svaki 12. fabrički radnik u SAD zaposlen u jednom od 4 000 tamošnjih preduzeća čiji vlasnici su Evropljani“. Takođe je objavljeno da bi nova evropska valuta mogla da utiče na cenu uvezene robe — pa čak i na hipotekarnu stopu — u zemljama daleko od Evrope.

Zemlje u razvoju bi mogle da imaju koristi. Kako? U jednoj studiji se primećuje: „Zamena raznih evropskih valuta za evro pojednostaviće zemljama u razvoju poslovne odnose sa EU.“ Osim toga, neki predskazuju da će koristi imati i firme iz Japana i SAD koje posluju u Evropi. Uvođenjem evra više neće postojati nestabilni devizni kurs među evropskim zemljama. Takođe bi moglo postati ekonomičnije i poslovanje u Evropi.

Ako planirate da putujete po Evropi, i vi ćete moći da na sličan način osetite blagodeti ujedinjene Evrope. Uskoro ćete moći da plaćate robu i usluge u raznim evropskim zemljama jednom valutom, evrom, koji je otprilike iste vrednosti kao i američki dolar. Vreme zbunjenih turista koji pomoću digitrona barataju guldenima, francima, lirama i nemačkim markama, uskoro će biti prošlost.

Međutim, pretvaranje Evrope u ujedinjeni kontinent nudi nešto još privlačnije — nadu. Razmislite samo, pre nekoliko decenija Evropa je bila zahvaćena ratom. Gledano iz tog ugla, ujedinjenje Evrope je zadivljujući fenomen. To ljudi širom sveta primećuju.

Mnogi ne mogu a da se ne pitaju koliko je naposletku realno očekivati svetsko ujedinjenje. To su zaista izgledi puni čežnje! Hoće li koraci koje Evropa čini ka ujedinjenju približiti čovečanstvo ujedinjenom svetu? Pre nego što odgovorimo na to pitanje treba pošteno da osmotrimo ujedinjenje Evrope? Koje još prepreke treba otkloniti na putu ka ujedinjenju?

[Okvir/Tabela na 4. strani]

Ujedinjenje U Procesu?

Ideja o ujedinjenju Evrope uopšteno gledano nije nešto novo. U izvesnoj meri je dolazilo do ujedinjenja i u vreme Rimskog carstva, zatim pod vladavinom Karla Velikog i kasnije pod Napoleonom I. U tim slučajevima ujedinjenje se zasnivalo na sili i osvajanju. Međutim, nakon Drugog svetskog rata, veliki broj ratom opustošenih zemalja osetio je potrebu za ujedinjenjem koje bi se temeljilo na saradnji. Ove zemlje su se nadale da će takva saradnja dovesti ne samo do njihovog ekonomskog oporavka već takođe i do sprečavanja rata. Slede neki istorijski koraci koji su doveli do današnje situacije:

• 1948. U Hagu, u Holandiji sastalo se na stotine političkih vođa iz Evrope koji su dali zavet: „Nikad više nećemo međusobno ratovati.“

• 1950. Francuska i Nemačka su počele da sarađuju kako bi zaštitile svoje industrije uglja i čelika. Pridružilo im se više zemalja i to je dovelo do formiranja Evropske zajednice za ugalj i čelik (EZUČ). EZUČ je počela da funkcioniše 1952. i uključivala je Belgiju, Zapadnu Nemačku, Italiju, Luksemburg, Francusku i Holandiju.

• 1957. Šest članica EZUČ osnivaju još dve organizacije: Evropsku ekonomsku zajednicu (EEZ) i Evropsku zajednicu za atomsku energiju (Evroatom).

• 1967. EEZ se spaja sa EZUČ i Evroatomom i osnivaju Evropsku Zajednicu, (EZ).

• 1973. EZ prima Dansku, Irsku i Ujedinjeno Kraljevstvo.

• 1981. Grčka postaje članica EZ.

• 1986. EZ se priključuju Portugal i Španija.

• 1990. EZ se dalje povećava prilikom spajanja Zapadne i Istočne Nemačke, dovodeći na taj način bivšu Istočnu Nemačku u ovu organizaciju.

• 1993. Težnje ka većem ekonomskom i političkom jedinstvu članica EZ dovodi do stvaranja Evropske unije (EU).

• 2000. EU se sastoji od 15 zemalja članica — Austrije, Belgije, Grčke, Danske, Irske, Italije, Luksemburga, Nemačke, Portugala, Ujedinjenog Kraljevstva, Finske, Francuske, Holandije, Švedske i Španije.

[Slika na 3. strani]

Evro će zameniti mnoge evropske valute

[Izvor slike na 3. strani]

PROBUDITE SE!