Živopisna istorija „zemlje kontrasta“

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ BRAZILA

NAZVAN je ’zemljom kontrasta‘ — i to s dobrim razlogom. Iako je Brazil uglavnom tropska zemlja, klima varira od suptropske na jugu do ekvatorijalne u amazonskoj oblasti. Istorija Brazila je takođe obeležena kontrastima. Kako su godine prolazile, ova prostrana zemlja — koja obuhvata područje od 8 511 999 kvadratnih kilometara i 7 400 kilometara dugu obalu — postala je dom za ljude iz mnogih različitih kultura.

Gostoljubivost je bila među prvim odlikama koje su Portugalci primetili kada su pre 500 godina stupili na tlo Brazila. Zaista, kada je 1500. godine pisao portugalskom kralju Manuelu I, Pero Vaz de Kaminja je opisao Brazilce koji su se nesputano mešali sa svojim portugalskim posetiocima i grlili ih. Ali, šta su Portugalci radili u Brazilu?

Pedro Alvares Kabral je 9. marta 1500. s flotom isplovio iz Portugala. Imao je nameru da u Kalikutu (Indija) osnuje trgovačko naselje. Međutim, pre nego što je stigao na svoje odredište, Kabral se iskrcao na obalu današnje brazilske države Baije. Bilo je to 23. aprila 1500. godine.

Neki istraživači kažu da su Portugalci već znali da Brazil postoji i da se Kabral nije tamo zaustavio slučajno. a U svakom slučaju, izgleda da je Brazil kao robu imao da ponudi samo brazilsko drvo, koje je poznato po svojoj tamnocrvenoj boji. Iako je u ovome ležao očigledan potencijal, indijski začini bili su mnogo vredniji.

Tako je Portugal deset godina izdavao Brazil pod zakup Portugalcu Fernandu de Noronji, koji je skupljao brazilsko drvo i plaćao porez portugalskoj kraljevskoj vlasti. Ali, druge evropske zemlje su takođe želele da  prošire svoju trgovinu na zemlje Novog sveta, i Noronja nije imao moć da obuzda nelegalnu trgovinu koju su obavljali francuski, engleski i španski moreplovci. Plašeći se da ne izgube Brazil, Portugalci su 1532. godine počeli da vrše kolonizaciju. Proizvodnja šećera postala je prvi brazilski unosni posao.

Tokom 18. veka posao u rudnicima zlata i dijamanata počeo je da cveta. S početka 19. veka, proizvodnja lateksa iz guminog drveta postala je važna ekonomska delatnost u amazonskoj regiji. b Kasnije je gajenje kafe odigralo važnu ulogu u urbanizaciji Brazila, jer se tako finansirala izgradnja autoputeva i modernizacija luka Santosa i Rio de Žaneira. Do kraja 19. veka, polovina kafe u svetu brana je u Brazilu, a Sao Paulo je bio glavni brazilski ekonomski centar.

Nažalost, ropstvo je odigralo svoju ulogu u brazilskoj istoriji. U početku su portugalski kolonisti iskorišćavali Indijance radi seče i prevoza brazilskog drveća. Kasnije su Indijanci radili i na plantažama šećerne trske. Na nesreću, veliki broj starosedelaca se zarazio evropskim bolestima i umro od njih. Da bi zamenio ove radnike, Portugal je dovozio robove iz Afrike.

Godinama su u Brazil kao robovi dovođeni milioni Afrikanaca koji su sa sobom doneli i svoje kulturno i genetsko nasleđe. Taj uticaj se može videti u popularnoj muzici kao što je samba i kapoejra (sistem borbe), kao i u hrani kao što je fejžoada, koja se pravi od crnog pasulja kuvanog sa svinjetinom, kobasicom i sušenim mesom. Konačno 1888, u Brazilu je ukinuto ropstvo. Oko 750 000 ljudi — koji su mahom radili na farmama — bilo je oslobođeno.

Od 19. veka pa nadalje, na milione stranaca je hrlilo u Brazil, među kojima su bili Nemci, Italijani, Japanci, Poljaci i Španci kao i oni švajcarskog i sirijsko-libanskog porekla. Brazil je prijatno mesto za život. On ima bogatu floru i faunu. U Brazilu uglavnom nema prirodnih katastrofa. Nema ratova, zemljotresa, vulkana, ciklona niti plimskih talasa. Onda, zašto ne biste upoznali Brazil tako što ćete posetiti neke od njegovih dobro poznatih znamenitosti? Uživaćete u istoj onoj gostoljubivosti i prirodnoj lepoti koja je pre 500 godina impresionirala Portugalce.

[Fusnote]

[Mapa/Slike na stranama 16, 17]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

 OBLAST AMAZONA

DRŽAVA BAIJA

Brazilija

Rio de Žaneiro

Sao Paulo

Santos

Iguasu vodopad

[Slike]

1. Pedro Alvares Kabral

2. Tordesiljanski ugovor iz 1494.

3. Nosači kafe

4. Iguasu vodopad, s brazilske strane

5. Ipihuna Indijanac

[Izvori]

Culver Pictures

Ljubaznošću Archivo General de Indias, Sevilla, Spain

Iz knjige Brazil and the Brazillians 1857.

FOTO: MOURA

 [Slike na 18. strani]

1. Brazil je bogat pumama

2. Orhideje u amazonskoj džungli

3. Tradicionalna odeća Salvadora, u Baiji

4. Makao

5. Kopakabana. Brazil ima prelepu, preko 7 000 kilometara dugu obalu

[Izvor]

Ljubaznošću São Paulo Zoo

[Slika na 19. strani]

Brazilija — od 1960. glavni grad Brazila

[Slika na 19. strani]

Sao Paulo — ekonomski centar Brazila

[Izvor]

FOTO: MOURA

[Izvor slike na 16. strani]

© 1996 Visual Language