Jedinstven sat u Pragu

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ ČEŠKE

Ulični prodavci otimaju se za pažnju turista koji prolaze. Mešavina smeha, čavrljanje na različitim jezicima i trešteća muzika ispunjavaju trg. Ali, čekajte! Zašto se mnoštvo utišalo? Skoro da je pun sat, i sve oči su uprte u dva plava prozora na vrhu skupštine grada. Iznenada se klizni prozori otvaraju i pojavljuju se figure koje predstavljaju Hristove apostole. Petar, držeći veliki ključ, predvodi povorku. Dok se 12 figura, dve po dve, smenjuju na prozorima, čini se kao da razgledaju mnoštvo koje je dole.

SVEDOCI smo impresivnog prizora astronomskog sata na Staroj skupštini grada u Pragu, u Češkoj. Sat za satom, od osam ujutru do osam uveče, ovaj čudnovati mehanizam oživljava. Pored mehaničke svečane povorke apostola, postoje i druge pokretne figure sa spoljašnje strane sata. One prikazuju  nešto čega se ljudi u Pragu obično najviše boje. S jedne strane, odmeravajući torbicu u svojoj ruci stoji Cicija, koji predstavlja pohlepu. Blizu njega je Sujeta — čovek koji se divi svom liku u ogledalu. I Cicija i Sujeta klimaju glavom u znak priznanja samom sebi. Na drugoj strani sata stoji kostur — Smrt — koji jednom rukom zvoni u zvono, a drugom okreće peščani sat. Sve vreme, kostur otvara i zatvara svoje zubate vilice i klima glavom u pravcu Turčina koji stoji blizu njega — a predstavlja najezdu. Turčin odmahuje glavom, odbijajući da pođe s njim.

Jedna priča kaže da je vrabac uleteo u usta kostura baš pre nego što ih je ovaj poslednji put zatvorio u toj predstavi. Nesrećni vrabac je bio zatvoren tamo sat vremena dok kostur nije ponovo otvorio usta! Kad su ljudi u ovom kompjuterizovanom dobu fascinirani ovim isključivo mehaničkim čudom, možete li zamisliti kakav je utisak ostavljao na one koji su živeli stotinama godina ranije?

Pobliže osmatranje sata

Turisti se naravno prvenstveno usredsređuju na ova pokretna obeležja, koja su bila pridodavana tokom vekova nakon što je sat već bio postavljen. Ali najstariji i najgenijalniji element je astronomski brojčanik. Šta nam on pokazuje? Prvo, vreme. Crni spoljašnji krug je obeležen zlatnim brojevima u gotskom stilu i to prema starom češkom sistemu po kome se od zalaska sunca dan deli na 24 sata. Ovaj krug se tako okreće da se 24. sat uvek poklapa sa zalaskom sunca, bez obzira koje je godišnje doba. Rimski brojevi unutar spoljašnjeg kruga dele dan na dva 12-časovna perioda, gde je podne na vrhu sata, a ponoć na dnu. Prsti jedne ruke od zlata pokazuju koje je doba dana.

Na tom astronomskom brojčaniku kretanje jednog velikog zlatnog diska naznačuje putanju sunca, dok jedna mala kugla pokazuje mesečeve mene. Prividna rotacija zvezdanog neba oko zemlje prikazana je jednim manjim ekscentričnim krugom koji je obeležen znacima sazvežđa. U sredini sata fiksirana je zemlja, uključujući i njene meridijane, uporednike i polove, a u centru je Prag. Tu su i tri kruga koja predstavljaju ekvator i povratnik Raka i Jarca. Tako brojčanik pokazuje u kakvom se uzajamnom položaju nalaze Zemlja, Mesec, Sunce i zvezde tokom godine. Ispod astronomskog brojčanika nalazi se kalendarski disk, na kom su naslikani pejzaži kako bi dočarali svaki mesec u godini. Kalendarski disk  pokazuje datum tako što se svake ponoći pomeri za jedan stepen od ukupno 365 stepeni, izuzev jedne noći tokom prestupne godine.

Osmatranje unutrašnjeg mehanizma sata otkriva zapanjujuć niz velikih i malih zupčanika. Ovaj složeni izum održava časovničar, koji ga detaljno proverava svake nedelje.

Istorija ovog astronomskog sata

Postoje mnoge legende koje su vezane za praški astronomski sat. Prema jednoj, konstruisao ga je neki Majstor Hanuš. To remek-delo je bilo toliko izvanredno da su se gradske vlasti plašile da će on napraviti sličan sat negde drugde, te će tako ukrasti slavu Pragu. Da bi Majstora Hanuša sprečile da uradi tako nešto, unajmile su čoveka da ga napadne i oslepi. Legenda se završava tako što Hanuš dolazi do zupčanikâ sata, uništava ih i umire.

Srećom, to je samo izmišljena priča. Ali Hanuš je bio stvarna osoba, i bio je časovničar u Pragu od 1475. do 1497. Godinama su stručnjaci verovali da je on napravio ovaj astronomski sat. Međutim, nedavna istraživanja pokazuju da je Mikulaš od Kadanja konstruisao sat još 1410. Hanuš ga je rekonstruisao 1490. Od 16. veka, satni mehanizam je bio nekoliko puta popravljan i rekonstruisan. Međutim, kada je 1865. rekonstruisan, većina njegovih sastavnih delova je ostala ista.

Krajem Drugog svetskog rata, nacističke snage su zapalile Staru skupštinu grada dok su se povlačile iz Praga. Astronomski sat je bio veoma oštećen. Posle rata razmatrana su dva glavna predloga o rekonstruisanju sata — da li mu vratiti prvobitni izgled ili ga nadomestiti s novim brojčanicima i figurama koje će imati potpuno drugačiju simboliku. U Pragu je ateizam bio u usponu i figure apostola nisu baš bile omiljene kod komunističkih vlasti. Međutim, pre nego što je išta bilo promenjeno, tri majstora časovničara su pokazala da sat može biti popravljen, i tako mu je vraćen njegov predratni izgled. Otuda, danas još uvek vidimo ciciju, kostura, Turčina i apostole, umesto, recimo tesara, zidara, krojača i pralju.

Na kraju petao kukuriče

Dvanaest apostola koračaju u svečanoj povorci astronomskog sata, ali neki detalji nisu baš biblijski. Umesto Jude Iskariotskog i Jakova, Alfejevog sina, nalaze se Pavle i Varnava, koji u Bibliji nisu ubrojani među 12 apostola (Dela apostolska 1:12-26). Oko glave svakog apostola je oreol — paganski simbol koji prvi hrišćani nisu koristili.

Nakon što se pojavi i poslednja figura apostola, kukuriče pozlaćeni petao koji spava iznad prozorâ. Sat je odzvonio, prozori se zatvaraju i mnoštvo počinje da se razilazi. Da li biste voleli da sve to ponovo vidite? Pa, moraćemo da sačekamo sledeći sat. U međuvremenu, možemo da razgledamo spoljašnjost ovog sata, koji privlači posetioce praške Stare skupštine grada već gotovo 600 godina.

[Dijagram/Slika na 17. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

ASTRONOMSKI BROJČANIK

Trenutno vreme 12:57

Zalazak sunca 17:21

[Dijagram/Slika na 18. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

KALENDARSKI DISK

Datum koji ukazuje na 1. januar

[Slika na 16. strani]

Sujeta i Cicija

[Slika na 17. strani]

Smrt i Turčin