Kako se naša porodica ponovo ujedinila

Ispričali Lars i Judita Vestergar

NJIHOVA kuća liči na prosečan dom jedne srećne porodice u Danskoj. To je komforna kuća s lepim vrtom, smeštena u jednom mirnom mestašcu. U kući na zidu nalazi se jedna velika fotografija zdrave i nasmejane dece te porodice.

Njihov otac Lars je starešina u jednoj skupštini Jehovinih svedoka. Njegova žena Judita je pionir (punovremeni jevanđelizator). Premda su sada srećan par, nije uvek bilo tako. Lars i Judita su prošli kroz probleme i periode ogorčenosti što je dovelo do razvoda i raspada njihove porodice. Pa ipak, njihova porodica je sada ponovo ujedinjena. Zašto? Oni sami objašnjavaju šta se desilo.

Lars i Judita se ne ustručavaju da kažu šta je to krenulo toliko loše u njihovom braku i kako su se ponovo ujedinili. Oni misle da bi njihovo iskustvo moglo da pomogne i drugima.

Sve je počelo jako dobro

Lars: Naš početak, aprila 1973, bio je zaista srećan. Izgledalo je kao da je ceo svet naš. Nismo poznavali ni Bibliju ni Jehovine svedoke, ali smo bili ubeđeni da možemo svet pretvoriti u mnogo bolje mesto za život ako bi svi ljudi dovoljno naporno radili na tome. Zato smo se uključili u mnoge političke aktivnosti. Naša sreća je rasla kako se naša porodica povećavala za još tri člana, zdrava i živahna dečaka — Martina, Tomasa i Jonasa.

Judita: Bila sam na rukovodećem mestu u jednoj grani državne službe. U isto vreme sam bila angažovana u političkim i sindikalnim organizacijama. Postepeno sam dobijala vodeće položaje.

Lars: Što se mene tiče, radio sam u jednom velikom sindikatu i bio unapređen na uticajan položaj. Naše karijere su bile u usponu, a na nebu se nisu nazirali tamni oblaci.

Razdvajanje

Lars: Bili smo toliko zaokupirani svojim zasebnim aktivnostima da smo sve manje i manje vremena provodili zajedno. Radili smo za istu političku partiju, ali u odvojenim sferama. Drugi su brinuli o naša tri dečaka, kod kuće ili u vrtiću. Pošto smo oboje mislili o sopstvenim problemima, naš porodični život je bio narušen. Kad bi se potrefilo da smo oboje kod kuće, često bi izbila žučna svađa. Da bih se smirio počeo sam da koristim alkohol.

Judita: Naravno, mi smo još uvek voleli jedno drugo i decu, ali nismo negovali svoju ljubav na način na koji je trebalo, i činilo se da ona vene. Naš odnos je postao vrlo neprijatan i deca su ispaštala zbog toga.

 Lars: U očajničkom pokušaju da vratim svoju porodicu na ispravan kolosek, odlučio sam da napustim posao. Godine 1985. smo se preselili iz grada u selo gde i sad živimo. Stanje se nakratko popravilo, ali supruga i ja smo i dalje imali svoje preokupacije. Na kraju se, februara 1989, naš 16-godišnji brak okončao razvodom. Naša porodica se raspala.

Judita: Bilo je strašno gledati kako se naša porodica cepa i kako deca pate. Bili smo toliko ogorčeni da se čak nismo mogli složiti ni oko starateljstva nad dečacima, tako da sam ja dobila starateljstvo nad svom trojicom.

Lars: Judita i ja smo učinili nekoliko bezuspešnih pokušaja da održimo na okupu našu porodicu koja se raspadala. Čak smo se molili Bogu za pomoć, mada smo tako malo znali o njemu.

Judita: Imali smo osećaj da Bog ne čuje naše molitve. Zahvalni smo što otada ipak vidimo da Bog uslišava molitve.

Lars: Nismo shvatali da treba još više da se trudimo i da menjamo sebe. Zato je razvod postao žalosna realnost.

Neočekivani preokret za Larsa

Lars: Dok sam živeo sam, stvari su se potpuno neočekivano preokrenule. Jednog dana sam uzeo dva časopisa od Jehovinih svedoka. Ranije bih automatski oterao Svedoke. Ali kada sam pogledao te časopise, video sam da Svedoci veruju i u Boga i u Isusa Hrista. To je bilo veliko iznenađenje. Nisam imao pojma da su oni hrišćani.

Negde u to vreme sam se doselio kod jedne žene koju sam upoznao. Ispostavilo se da je ona bila Jehovin svedok. Kada sam počeo da joj postavljam pitanja, pokazala mi je iz Biblije da se Bog zove Jehova. Zato „Jehovini svedoci“ znači „Božji svedoci“!

Ta žena se pobrinula za to da prisustvujem javnom predavanju u jednoj Kongresnoj dvorani Jehovinih svedoka. Ono što sam tamo video stvarno je podstaklo moje zanimanje. Posećivao sam lokalnu Dvoranu Kraljevstva da bih saznao više i započeo sam biblijski studij. Nije mi trebalo mnogo da shvatim da je način života koji vodim pogrešan, zato sam se odselio od svoje poznanice i otišao u rodno mesto da živim sam. Nakon što sam malo oklevao, stupio sam u kontakt s Jehovinim svedocima i nastavio da proučavam Bibliju.

Pa ipak sam još uvek imao neke sumnje. Da li su Jehovini svedoci zaista Božji narod? Šta je sa svim onim što sam učio kao dete? S obzirom da sam bio odgajan kao adventista sedmog dana, obratio sam se jednom adventističkom pastoru. Pristao je da proučava sa mnom svake srede, dok su Jehovini svedoci proučavali sa mnom svakog ponedeljka. Želeo sam da od obe grupe dobijem jasne odgovore na četiri specifična pitanja: Hristov povratak, uskrsenje, doktrina o Trojstvu i način na koji treba da bude organizovana skupština. Trebalo mi je svega nekoliko meseci da odagnam sve sumnje. U sve četiri oblasti — i u svemu drugom — jedino su verovanja Jehovinih svedoka bila sasvim zasnovana na Bibliji. Kao rezultata toga, s radošću sam počeo da učestvujem u svim skupštinskim aktivnostima  i ubrzo sam se predao Jehovi. Krstio sam se u maju 1990.

A Judita?

Judita: U vreme kada je naša kriza u braku kulminirala, počela sam ponovo da idem u crkvu. Uopšte mi nije bilo drago kada sam čula da je Lars postao Jehovin svedok. Naš najmlađi sin, desetogodišnji Jonas, ponekad je posećivao oca, pa sam zabranila Larsu da ga vodi na bilo kakav sastanak Svedoka. Lars se obratio nadležnim organima, ali oni su bili na mojoj strani.

Upoznala sam drugog čoveka. Takođe sam se još više angažovala u političkim i u svim drugim oblicima društvenog rada. Zato kada bi neko u to vreme pokušao da priča o mogućem ponovnom ujedinjenju naše porodice, to je izgledalo nemoguće.

Tražeći oružje protiv Jehovinih svedoka, otišla sam do sveštenika lokalne parohije, koji je odmah priznao da ne zna ništa o Svedocima i da nema nikakvu literaturu o njima. Sve što je rekao bilo je to da je bolje da se držim podalje od njih. Naravno, to nije promenilo moje negativno mišljenje o Jehovinim svedocima. Ali tada sam bila prinuđena da ih upoznam na način koji nikad ne bih očekivala.

Moj brat koji živi u Švedskoj postao je Jehovin svedok, i bila sam pozvana na njegovo venčanje u jednoj Dvorani Kraljevstva! To što sam tamo doživela potpuno je promenilo moje mišljenje o Svedocima. Na moje iznenađenje, to nisu bili dosadni ljudi kakvima sam ih uvek zamišljala. Bili su ljubazni i veseli, čak su ispoljavali i dobar smisao za humor.

U međuvremenu se moj bivši muž Lars sasvim promenio. Bio je mnogo odgovorniji, provodio je vreme s decom, bio je ljubazan i odmeren u govoru i nije prekomerno pio kao ranije. Imao je tako privlačnu ličnost! Sada je bio upravo onakav čovek kakvog sam oduvek želela. Pomisao na to da nisam više njegova žena i da će se možda jednoga dana neka druga žena udati za njega, bila je tako razočaravajuća!

Tada sam isplanirala jedan suptilan „napad“. Jednom dok je Jonas bio kod oca, sredila sam da s moje dve sestre otputujem kod njih, pod izgovorom da bi dvema tetkama trebalo dati priliku da vide svog sestrića. Našli smo se u luna parku. Dok su tetke bile s dečakom, Lars i ja smo pronašli jednu klupu i seli.

Na moje iznenađenje, čim sam pokrenula temu o našoj budućnosti, Lars je izvadio iz svoje torbe jednu knjigu. Zvala se Porodični život učiniti srećnim. a Pružio mi je knjigu i predložio da pročitam poglavlja koja govore o ulozi muža i žene u porodici. Posebno mi je preporučio da pogledam biblijske stihove.

Kada smo ustali s klupe, želela sam da ga uhvatim za ruku, ali on je to ljubazno odbio. Lars nije nameravao da ponovo sa mnom stupi u brak sve dok ne sazna kakvo je moje gledište o njegovoj novoj veri. To me je donekle uvredilo, ali onda sam shvatila da je njegov stav bio sasvim razuman i da će, ako ikada ponovo bude moj suprug, to biti i na moju korist.

Sve ovo je više nego ikad probudilo moju radoznalost u vezi s Jehovinim svedocima. Sutradan sam stupila u kontakt s jednom ženom za koju sam znala da je Svedok, i dogovorile smo se da mi ona i njen suprug daju informacije koje sam želela u vezi s njihovom religijom. Imali su biblijske odgovore na sva moja mnogobrojna pitanja. Videla sam da je ono što Jehovini svedoci naučavaju  čvrsto temeljeno na Bibliji. Morala sam da se predam i priznam da je sve istina.

Tokom tog perioda napustila sam evanđelističku luteransku crkvu i prekinula s političkim aktivnostima. Čak sam prestala i da pušim. To mi je bio najteži korak. Počela sam da proučavam avgusta 1990, a krstila sam se kao Jehovin svedok u aprilu 1991.

Drugo venčanje

Judita: Sada smo oboje bili kršteni Svedoci. Iako smo nekada bili na različitim putevima, sada smo oboje proučavali Bibliju. Zahvaljujući njenim izvrsnim poukama više nismo bili kao nekad. Još uvek smo brinuli jedno o drugom, možda čak i više nego ranije. Sada nismo imali prepreke da se ponovo venčamo — i to smo i uradili. Po drugi put smo se zavetovali jedno drugom, ali ovoga puta u Dvorani Kraljevstva Jehovinih svedoka.

Lars: Desilo se nešto neverovatno — naša porodica je ponovo bila ujedinjena! Kako smo samo bili radosni i srećni!

Judita: Našem venčanju su prisustvovali naši sinovi, mnoga rodbina i puno novih i starih prijatelja. Bio je to divan događaj. Među gostima je bilo i nekih koji su nas poznavali još u vreme našeg prvog braka; bili su srećni što nas vide ponovo zajedno i iznenađeni što vide istinsku radost među Jehovinim svedocima.

Deca

Lars: Posle našeg krštenja radovali smo se tome što vidimo da su naša dva sina odlučila da predaju svoj život Jehovi.

Judita: Jonas je cenio istinu iz Biblije čim je saznao za nju, dok je još kao dečak odlazio kod oca. Imao je samo deset godina kada mi je rekao da hoće da se preseli kod tate jer, kao što je to objasnio: „Tata živi po Bibliji.“ Jonas se krstio kada je imao 14 godina. Završio je školovanje i sada je punovremeni sluga.

Lars: Najstariji sin Martin sada ima 27 godina. Promene koje je video kod nas navele su ga da mnogo razmišlja. Napustio je dom i odselio se u drugi kraj zemlje. Pre dve godine počeo je da proučava Bibliju s lokalnom skupštinom Jehovinih svedoka. Posle samo pet meseci, bio je spreman za krštenje. I dalje, kao hrišćanin, pravi lepe planove za svoj budući život.

Naš srednji sin Tomas trenutno nije Jehovin svedok. Naravno, mi ga volimo i imamo divan odnos s njim. Srećan je zbog promena koje su se odigrale u našoj porodici. I svi se slažemo da je zahvaljujući načelima koje smo mi kao roditelji naučili iz Biblije, naša porodica ponovo ujedinjena. Kakav je samo blagoslov za nas što se sada naša porodica često može okupiti pod istim krovom — sva tri dečaka i oba roditelja zajedno.

Naš život danas

Lars: Ne kažemo da smo postali savršeni, ali smo naučili nešto — da su ljubav i uzajamno poštovanje ključni faktori za uspešan brak. Temelj na kom je sada naš brak izgrađen sasvim je drugačiji od onog koji smo pre imali. Sada oboje prihvatamo jedan autoritet veći od nas samih, budući da smo oboje svesni da živimo za Jehovu. Judita i ja se zaista osećamo ujedinjeno i s poverenjem gledamo u budućnost.

Judita: Mislim da smo mi živi dokaz da je Jehova najbolji bračni i porodični savetnik koji postoji.

[Fusnota]

[Slika na 20. strani]

Lars i Judita na svom prvom venčanju 1973.

[Slika na 21. strani]

Tri dečaka su izgubila svoju ujedinjenu porodicu i ponovo je pronašla

[Slika na 23. strani]

Lars i Judita danas; ponovo ujedinjeni zahvaljujući sleđenju biblijskih načela