Kako se porodice bore s hroničnom bolešću

IZRAZ izboriti se može da se definiše kao „sposobnost da se efikasno izađe na kraj sa stresom kojem je osoba izložena“ (Taber’s Cyclopedic Medical Dictionary). To znači da se s problemima koje donosi hronična bolest suočavate na takav način da imate izvesnu meru kontrole i duševni mir. S obzirom na činjenicu da je hronična bolest porodična briga, potrebno je da svi članovi porodice pruže ljubaznu i lojalnu podršku kako bi se porodica uspešno izborila. Razmotrimo neke od načina na koje se porodice bore s hroničnom bolešću.

Vrednost informacija

Možda se neka bolest ne može izlečiti, ali informacije o tome kako da se izborite, mogu duševni i emocionalni efekat bolesti svesti na najmanju moguću meru. To je u skladu s jednom drevnom poslovicom koja kaže: „Mudar čovek pun je snage“ (Poslovice 24:5). Kako se porodica može informisati o tome kako da se izbori?

Prvi korak je da pronađete komunikativnog i dobrog doktora, koji je spreman da izdvoji vreme kako bi sve pažljivo objasnio bolesniku i vama kao porodici. „Idealan doktor“, kaže se u knjizi A Special Child in the Family, „brine o celoj porodici, i stručan je u svom poslu.“

Sledeći korak je da postavljate specifična pitanja sve dok ne budete razumeli situaciju u okviru svojih mogućnosti. Međutim, zapamtite da je u prisustvu doktora lako usplahiriti se i zaboraviti šta ste hteli da pitate.  Jedan koristan predlog jeste da unapred zapišete pitanja. Možda biste naročito želeli da znate šta da očekujete što se tiče bolesti i lečenja, i šta treba da radite. (Vidite okvir „Pitanja koja porodica može postaviti doktoru“.)

Naročito je važno da o toj bolesti znaju nešto braća i sestre hronično bolesnog deteta. „Od prvog dana objasnite šta nije u redu“, preporučuje jedna majka. „Ako ne razumeju šta se dešava lako mogu osećati da su izbačena iz porodičnog kruga.“

Neke porodice su našle korisne informacije u lokalnoj biblioteci, u knjižari ili na Internetu — i vrlo često su se detaljno informisale o specifičnim bolestima.

Očuvati pristojan kvalitet života

Sasvim je normalno da članovi porodice žele da bolesnik održi pristojan kvalitet života. Uzmite za primer Nila de Toija, spomenutog u prvom članku. On je još uvek frustriran zbog posledica teške bolesti. Ali ipak, mesečno provodi oko 70 sati radeći ono što najviše voli — a to je da priča s ljudima u svojoj sredini o nadi zasnovanoj na Bibliji. On kaže: „Biblijski govori koje držim u skupštini takođe mi donose unutrašnje zadovoljstvo.“

Kvalitetan život podrazumeva i sposobnost davanja i primanja ljubavi, uživanje u prijatnim aktivnostima i održavanje nade. Bolesnici i dalje vole da uživaju u životu u onoj meri u kojoj im bolest i lečenje to dozvoljavaju. Jedan otac čija se porodica već 25 godina bori s bolešću objašnjava: „Volimo da izađemo, ali pošto moj sin ima ograničenja, ne možemo da pešačimo. Zato radimo nešto drugo. Izlazimo na mesta koja ne zahtevaju naporne aktivnosti.“

Da, bolesnici koriste sposobnosti koje im omogućuju da u izvesnoj meri nađu zadovoljstvo u životu. U zavisnosti od prirode bolesti, mnogi još uvek mogu uživati u divnim prizorima i zvucima. Što više poseduju kontrolu nad različitim aspektima svog života, to je verovatnije da će imati život pristojnog kvaliteta.

Izaći na kraj s teškim emocijama

U važan deo borbe spada i to da naučite kako da kontrolišete štetne  emocije. Jedna od njih je gnev. Biblija potvrđuje da čovek s razlogom može biti uznemiren. Međutim, ona nas podstiče da budemo ’spori na gnev‘ (Poslovice 14:29). Zašto je to mudro? Prema jednom priručniku, gnev vas „može izjedati, ozlojediti ili navesti da kažete nešto zbog čega ćete kasnije žaliti“. Čak i jedan jedini izliv gneva može napraviti štetu za koju možda treba mnogo vremena da se popravi.

Biblija preporučuje: „Sunce da ne zađe a da ste vi još isprovocirani“ (Efešanima 4:26). Očigledno je da ne možemo odložiti zalazak sunca. Ali brzo možemo preduzeti korake da više ne budemo „isprovocirani“, tako da ne nanosimo štetu ni sebi ni drugima. Verovatno ćete bolje rešiti situaciju ako ste smireni.

Kao i sve porodice, i vaša će nesumnjivo doživljavati uspone i padove. Mnogima je lakše da se izbore kada mogu da se povere jedan drugome ili nekome ko je saosećajan i pun razumevanja. Ketlin je to iskusila. Najpre se starala o majci koja je imala rak, a kasnije o suprugu koji je patio od hronične depresije i na kraju od Alchajmerove bolesti. Ona priznaje: „Razgovor sa saosećajnim prijateljima za mene je bio izvor olakšanja i utehe.“ Rouzmari, koja se dve godine starala o majci, slaže se s tim. „Razgovor sa iskrenim prijateljem“, kaže ona, „pomagao mi je da ostanem uravnotežena.“

Ali nemojte biti iznenađeni ako ne možete da zadržite suze dok pričate. „Plakanje vas oslobađa napetosti i bola, i pomaže vam da prevaziđete žalost“, kaže knjiga A Special Child in the Family. a

Sačuvajte pozitivan stav

„Želja za životom će te podržati kad si bolestan“, napisao je kralj Solomon (Poslovice 18:14, Today’s English Version). Savremena istraživanja pokazuju da bolesnikova očekivanja — bilo da su negativna ili pozitivna — često utiču na krajnji ishod lečenja. Međutim, kako članovi porodice mogu ostati optimisti uprkos dugotrajnoj bolesti?

Premda ne ignorišu bolest, porodice će se uspešnije boriti ako se usredsrede na ono što još uvek mogu da rade. „Zbog situacije u kojoj se nalazite možete biti potpuno negativni“, kaže jedan otac, „ali morate shvatiti da još uvek imate mnogo toga. Još uvek imate život, jedan drugoga i prijatelje.“

 Iako hroničnu bolest ne treba olako shvatiti, zdrav smisao za humor pomaže u sprečavanju pesimističkog duha. Smisao za humor koji imaju De Toijevi pokazuje u čemu je suština. Kolet, najmlađa sestra Nila de Toija, objašnjava: „Pošto smo naučili kako da se izborimo sa izvesnim situacijama, možemo da se smejemo onome što nam se dešava, a što druge izgleda veoma uznemirava. Ali to stvarno pomaže da se smanji napetost.“ Biblija nas uverava da je ’veselo srce dobar lek‘ (Poslovice 17:22).

Duhovne vrednosti od primarne važnosti

Bitan deo duhovne dobrobiti hrišćana obuhvata i to da ’molitvom i usrdnim moljenjem obznane svoje molbe Bogu‘. Rezultat će biti ono što je obećano u Bibliji: „Božji mir koji prevazilazi svaku misao čuvaće vaša srca i vaše misaone snage“ (Filipljanima  4:6, 7). Posle skoro 30 godina staranja za dvoje hronično bolesne dece, jedna majka kaže: „Shvatili smo da nam Jehova stvarno pomaže da se izborimo. On nas stvarno podržava.“

Nadalje, mnogi su ojačani biblijskim obećanjem o rajskoj zemlji na kojoj neće biti bola i patnje (Otkrivenje 21:3, 4). „Usled hroničnih bolesti s kojima se naša porodica suočila“, kaže Brem, „našli smo dodatni smisao u Božjem obećanju da će ’hromi skakati kao jelen, i da će jezik nemoga radosno klicati‘.“ Poput mnogih drugih, De Toijevi željno iščekuju vreme kada u Raju ’niko od žitelja neće reći: bolestan sam‘ (Isaija 33:24; 35:6).

Ohrabrite se. Bol i patnja koji pritiskaju čovečanstvo predstavljaju deo dokaza da uskoro predstoje bolji uslovi (Luka 21:7, 10, 11). U međuvremenu, uspeh koji postižu staratelji i bolesnici može posvedočiti da je Jehova zaista „Otac nežnih milosrđa i Bog svake utehe, koji nas teši u svakoj našoj nevolji“ (2. Korinćanima 1:3, 4).

[Fusnota]

[Okvir/Slika na 8. strani]

Pitanja koja porodica može postaviti doktoru

• Kako će se bolest razvijati i kakav će biti ishod?

• Koji će se simptomi pojaviti i kako se mogu kontrolisati?

• Koja alternativa postoji što se tiče lečenja?

• Koje su moguće propratne posledice, rizici i koristi od različitih lečenja?

• Šta se može učiniti, a šta treba izbegavati da bi se popravila situacija?

[Okvir/Slika na 11. strani]

Kako možete pružiti podršku

Neki se možda ustručavaju da dođu u posetu ili da ponude pomoć, jer ne znaju šta da kažu ili kako da se ponašaju u toj situaciji. Drugi su skloni da preteruju time što nameću ono što smatraju korisnim, pa samo doprinose pritisku koji porodica oseća. Kako onda pružiti podršku onima koji u porodici imaju hroničnog bolesnika, a da pri tome ne zadiru u njihovu privatnost?

Slušajte s puno razumevanja. ’Budite brzi da čujete‘, kaže Jakov 1:19. Pokažite svoju obzirnost time što dobro slušate i dozvoljavate članovima porodice da se rasterete ukoliko oni žele da pričaju. Možda će to rado učiniti ako vide da ste ’saosećajni‘ (1. Petrova 3:8). Međutim, zadržite u mislima da pojedinci i porodice različito reaguju na hroničnu bolest. Zato „nemojte davati savete ako stvarno ne znate sve o toj bolesti ili situaciji“, kaže Ketlin, koja se starala za majku, a kasnije za hronično bolesnog muža (Poslovice 10:19). I zapamtite, čak i ako znate nešto o tome, bolesnik i porodica možda ne traže vaš savet niti žele da ga prihvate.

Ponudite praktičnu pomoć. Premda shvatate da porodica ima potrebu za privatnošću, budite im na raspolaganju ukoliko im stvarno zatrebate (1. Korinćanima 10:24). Brem, koji je citiran tokom ove serije članaka, kaže: „Pomoć naših hrišćanskih prijatelja bila je izvanredna. Na primer, kada smo provodili noć u bolnici zato što je Mišel bila u kritičnom stanju, uvek je četvoro ili šestoro naših prijatelja sve vreme bilo s nama. Bili su tu kad god nam je trebala pomoć.“ Bremova supruga En dodaje: „Bila je to užasno hladna zima, i dve nedelje su nam svakodnevno donosili raznovrsne supe. Hranili su nas toplom supom i srdačnom ljubavlju.“

Molite se s njima. Ponekad nećete moći skoro ništa praktično da učinite. Međutim, malo toga tako ohrabruje kao izgrađujuće biblijske misli ili iskrena molitva koju možete podeliti s bolesnikom i njegovom porodicom (Jakov 5:16). „Nikada nemojte potceniti moć molitve za hroničnog bolesnika i njegovu porodicu, ili moć zajedničke molitve“, kaže 18-godišnji Nikolas, čija majka pati od hronične depresije.

Da, istinska podrška mnogo može pomoći porodicama da se izbore sa stresom koji donosi hronična bolest. Biblija to ovako izražava: „Prijatelj u svako vreme ljubi, a u nevolji se bratom pokazuje“ (Poslovice 17:17).

[Okvir/Slika na 12. strani]

Kada je bolest neizlečiva

Neke porodice nisu spremne da razgovaraju o predstojećoj smrti voljene osobe koja boluje od neizlečive bolesti. Međutim, knjiga Caring — How to Cope kaže da „ako imate neku predstavu o tome šta da očekujete i šta treba da uradite, to može pomoći da se ublaži panika“. Iako će specifični koraci varirati zavisno od lokalnih zakona i običaja, evo nekih predloga koje porodica može razmotriti kada se kod kuće stara o voljenoj osobi koja boluje od neizlečive bolesti.

Unapred

1. Pitajte doktora šta da očekujete u poslednjim danima i časovima, i šta se mora uraditi ako osoba umre noću.

2. Napravite spisak onih koje treba da obavestite o smrti.

3. Razmotrite stvari oko sahrane:

• Koje su bolesnikove želje?

• Sahrana ili kremacija? Uporedite cene i usluge različitih pogrebnih službi.

• Kada treba obaviti sahranu? Uračunajte i vreme za one koji treba da doputuju.

• Ko će voditi sahranu ili komemoraciju?

• Gde će se održati?

4. Čak i ako je pod dejstvom sedativa, bolesnik je još uvek svestan onoga što se priča i radi oko njega. Pazite da pred njim ne kažete nešto što ne biste želeli da čuje. Možda biste želeli da ga umirite tihim glasom i držanjem za ruku.

Kad voljena osoba umre

Ovo su neke stvari koje drugi treba da obave kako bi pomogli porodici:

1. Omogućite članovima porodice da dovoljno vremena budu nasamo s pokojnikom da bi se navikli na novonastalu situaciju.

2. Molite se s porodicom.

3. Kada porodica bude spremna, ceniće ako im pomognete tako što ćete obavestiti sledeće:

• Doktora koji će potvrditi smrt i izdati umrlicu.

• Pogrebni zavod, mrtvačnicu ili krematorijum, da se pobrinu za telo.

• Rođake i prijatelje. (Treba da taktično kažete nešto slično ovome: „Zovem vas u vezi sa [bolesnikovo ime]. Žao mi je, ali moram vam preneti tužnu vest. Kao što znate, borio se sa [bolešću] neko vreme, i umro je [kada i gde].)

• Novinsku kuću u kojoj će izaći čitulja, ukoliko to porodica želi.

4. Porodica možda želi da povede nekoga da pomogne u završnim pripremama oko sahrane.

[Slika na 9. strani]

Članovi porodice treba da daju sve od sebe kako bi održali pristojan kvalitet života

[Slika na 10. strani]

Zajednička molitva s članovima porodice može im pomoći da se izbore