Mladi pitaju . . .

Odbegli očevi — mogu li zaista pobeći?

„Kad mi je rekla: ’Rodiću tvoje dete‘, bio sam šokiran. Ko će se brinuti o toj bebi? Ja nisam bio u mogućnosti da se brinem za porodicu. Pomislio sam da pobegnem nekud“ (Džim). a

„SVAKE godine zatrudni... skoro milion tinejdžerki“, kaže jedan izveštaj Instituta Alan Gutmaher. Čak „78 posto tinejdžerki rodi vanbračno dete“.

U prošlosti su muškarci osećali obavezu da preuzmu odgovornost za svoju decu. Ali, kako knjiga Teenage Fathers kaže, „vanbračna trudnoća više nije [kao nekada] sramotna i ponižavajuća stvar“. Među mladima u izvesnim zajednicama, očinstvo se čak smatra statusnim simbolom! Ipak, malo je mladih muškaraca koji su spremni da se dugoročno posvete svojoj deci. Mnogi na kraju odu — ili pobegnu. b

Međutim, može li mladić u potpunosti izbeći posledice nemoralnih postupaka? Prema Bibliji, ne može. Ona upozorava: „Ne zavaravajte se: Bog se ne može ismejavati. Jer šta čovek poseje, to će i požnjeti“ (Galatima 6:7). Kao što ćemo i videti, seksualni nemoral često ima doživotne posledice kako za devojke tako i za mladiće. Mladi mogu izbeći takve posledice tako što posvećuju pažnju jasnom biblijskom savetu da izbegavaju seksualni nemoral.

Otići — nije baš tako lako

Staranje o detetu predstavlja ogromno žrtvovanje vremena, novca i lične slobode. Knjiga Young Unwed Fathers zapaža: „Neki mladići nisu zainteresovani da se ’brinu o nekome‘, pogotovo kada time puno gube.“ Međutim, mnogi plaćaju visoku cenu za svoju sebičnost. Iz jednog prostog razloga, sudovi i zakonodavci u mnogim zemljama imaju sve negativnije gledište prema muškarcima koji ne izdržavaju svoju decu. Kada je očinstvo zakonski utvrđeno, od mladih očeva se s punim pravom zahteva plaćanje alimentacije tokom narednih godina. Mnogi mladi su prisiljeni da napuste školu ili da prihvate slabo plaćene poslove kako bi udovoljavali takvim obavezama. „Ako neko postane otac u ranijoj dobi, onda on  stiče srazmerno manje redovnog obrazovanja“, kaže knjiga School-Age Pregnancy and Parenthood. Ukoliko neko ne plaća alimentaciju, može nagomilati dugove.

Naravno, nisu svi mladići neosetljivi prema svom potomstvu. Mnogi na početku imaju dobre namere. Prema jednoj anketi, 75 posto tinejdžera koji su očevi posetilo je svoje dete u bolnici. Ipak, ubrzo većina njih postaje pretrpana odgovornostima staranja o detetu.

Mnogi smatraju da im jednostavno nedostaje veština ili iskustvo kako bi pronašli odgovarajuće zaposlenje. Posramljeni zbog svoje nesposobnosti da pruže finansijsku podršku, polako počinju da zapostavljaju svoje obaveze. Međutim, u godinama koje slede mladić se često duboko kaje. Jedan mladi otac priznaje: „Ponekad se pitam šta se desilo mom sinu... Ne osećam se lepo što sam [ga] ostavio, ali sada sam ga skroz izgubio. Možda će jednoga dana on pronaći mene.“

Šteta nanesena deci

Odbegli očevi mogu takođe da se suoče sa snažnim osećanjem sramote — sramote što su naudili sopstvenoj deci. Na kraju krajeva, Biblija pokazuje da su detetu potrebni i majka i otac (Izlazak 20:12; Poslovice 1:8, 9). Kad čovek napusti svoje dete, on izlaže svoje potomstvo mnoštvu potencijalnih problema. Jedan izveštaj Ministarstva za zdravlje i socijalnu pomoć SAD, kaže: „Mala deca u porodicama sa samohranom majkom obično postižu slabije rezultate prilikom usmenih i matematičkih provera. Kod dece koju je odgajao samo jedan roditelj veća je šansa da u kasnijem detinjstvu imaju slabije ocene, problematično ponašanje, i u većoj meri sklonost ka hroničnim telesnim i duševnim poremećajima. Adolescenti i mladi ljudi, odrasli u porodici sa samohranom majkom izloženi su većim opasnostima kao što su tinejdžerska trudnoća, napuštanje srednje škole, hapšenje, i stavlja ih u situaciju da nisu ni zaposleni niti idu u školu.“

Časopis Atlantic Monthly zaključuje: „Prema sve većem broju socijalnih istraživanja, deca u porodicama koje su ugrožene zbog razvoda i vanbračnog porođaja, postižu slabije uspehe od dece iz porodica sa oba roditelja, i to na više načina. Šest puta su veće šanse da deca iz porodica s jednim roditeljem postanu siromašna. Takođe je velika verovatnoća i da ostanu siromašna.“

Imajte na umu da se ova saznanja temelje na statističkim studijama grupa i da ne moraju da se odnose na pojedince. Mnoga deca postanu dobre, uravnotežene odrasle osobe uprkos prilično lošim porodičnim uslovima. Čak i u tom slučaju, osećaj krivice može strašno mučiti mladića koji je napustio svoje dete. „Bojim se da sam zaista zauvek [upropastio] njegov život“, kaže jedan nevenčani otac (Teenage Fathers).

Izazov u pružanju podrške

Ne beže svi mladi očevi. Neki mladići s punim pravom osećaju moralnu obavezu prema svojoj deci i iskreno žele da pomognu u njihovom odgajanju. Međutim, često je to mnogo lakše reći nego učiniti. Iz jednog prostog razloga što nevenčani otac možda nema puno zakonskih prava i mora prepustiti devojci i njenim roditeljima da kontrolišu koliko kontakta on može da ima sa svojim detetom. „To je neprestana borba u donošenju odluka koje se tiču deteta“, kaže Džim, citiran u uvodnom delu. Stoga, oni mogu doneti odluke kojima se mladi otac oštro suprotstavlja, kao što je usvajanje — ili čak abortus. c „Teško mi je da im dozvolim da ga tek tako daju nekom strancu, ali čini mi se da nemam drugi izbor“, žali se jedan mladi otac.

Neki mladići ponude brak majci svog deteta. d Iskreno rečeno, brak bi poštedeo devojku  izvesnih problema, a detetu omogućio da ga odgajaju oba roditelja. Uprkos njihovim neispravnim postupcima možda se mladi par iskreno voli. Međutim, sama činjenica da je mladić sposoban da ima potomstvo ne mora da znači da on poseduje mentalnu i emocionalnu zrelost potrebnu da bi bio suprug i otac. Niti to znači da je sposoban da finansijski izdržava svoju suprugu i dete. Studije pokazuju da su brakovi sklopljeni zbog trudnoće često kratkog veka. Dakle, brzopleto stupanje u brak nije uvek mudro rešenje.

Mnogi mladi muškarci nude finansijsku podršku svojoj deci. Kao što je ranije spomenuto, gledano na duge staze, potrebna je prava istrajnost da bi mladi otac plaćao alimentaciju — možda 18 ili više godina! Ali, redovna finansijska pomoć može sprečiti da majka i dete žive u siromaštvu.

Šta je sa učestvovanjem u konkretnom vaspitavanju deteta? I to može biti veliki izazov. Ponekad se roditelji mladića i devojke boje da bi moglo doći do daljnjih seksualnih odnosa i stoga pokušavaju da odvrate — ili čak zabrane — da se njih dvoje i dalje viđaju. Možda sama devojka odluči da svoje dete ne „vezuje“ za čoveka koji nije njen muž. U svakom slučaju, ako je ocu dozvoljeno da redovno kontaktira sa svojim detetom, porodice mudro postupaju ako te posete dobro nadgledaju da bi sprečili daljnji nemoral.

Imajući želju da se približe svojoj deci, neki neoženjeni očevi su naučili da obavljaju neke osnovne roditeljske zadatke kao što su kupanje, hranjenje ili čitanje deci. Mladić koji je stekao cenjenje prema biblijskim merilima može čak pokušati da pouči svoje dete nekim načelima iz Božje Reči (Efešanima 6:4). Međutim, iako je izvesna očeva ljubazna pažnja bez sumnje bolja za dete nego da takva pažnja uopšte ne postoji, ipak to nije isto kao kada je otac svaki dan prisutan. A ako se majka deteta uda, mladi otac možda mora bespomoćno posmatrati kako drugi čovek preuzima odgovornost odgajanja njegovog deteta.

Dakle, jasno je da očinstvo izvan bračne zajednice vodi do velikih problema — kako za roditelje tako i za dete. Osim praktičnih problema, postoji i opasnost da se izgubi naklonost Jehove Boga, koji osuđuje nedopušteni seks (1. Solunjanima 4:3). Iako je moguće popraviti lošu situaciju kao što je tinejdžerska trudnoća, jasno je da je najmudrije izbegavati i samo upuštanje u nemoralno ponašanje. Jedan mladi otac priznaje: „Ako ti se rodi vanbračno dete, tvoj život se iz korena menja.“ Zaista, mladi otac će morati da proživi svoj život s posledicama svoje greške (Galatima 6:8). Još jednom se biblijski savet pokazuje mudrim kada kaže: „Bežite od bluda“ (1. Korinćanima 6:18).

[Fusnote]

[Slika na 15. strani]

Najbolje je izbegavati i samo upuštanje u nemoralno ponašanje