Gledište Biblije

Da li se Bog menja?

ANTROPOLOG Džordž Dorzi opisao je Boga „Starog zaveta“ kao „divljeg Boga“. On je dodao: „Jahve je... krajnje odbojan. On je Bog pljačkaša, mučitelja, ratnika i osvajača.“ Drugi su došli do sličnih zaključaka o Bogu „Starog zaveta“ — Jahveu, to jest Jehovi. Zato se neki danas pitaju da li je Jehova u stvari jedan okrutan Bog koji je na kraju promenio svoj karakter i postao milosrdan Bog pun ljubavi iz „Novog zaveta“.

Takva predstava o Bogu Biblije nije ništa novo. Prvi koji je zastupao takvo gledište bio je Marsion, polugnostik iz drugog veka n. e. Marsion nije priznavao Boga „Starog zaveta“. Smatrao je da je taj Bog nasilan i osvetoljubiv, da je tiranin koji nudi materijalne nagrade onima koji ga obožavaju. S druge strane, Marsion je Boga „Novog zaveta“ — koji se otkrio preko Isusa Hrista — opisao kao savršenog Boga, Boga čiste ljubavi i milosrđa, milosti i opraštanja.

Jehova deluje u skladu sa izmenjenim okolnostima

Sâmo Božje ime Jehova znači „on prouzrokuje da postane“. To znači da Jehova prouzrokuje da on sam postane Ispunitelj svih svojih obećanja. Kad je Mojsije pitao Boga koje mu je ime, Jehova je objasnio značenje svog imena na sledeći način: „Ja sam onaj koji jesam“ (Izlazak 3:14). Roteramov prevod to ovako kaže: „Ja ću postati šta god želim.“

Tako Jehova odlučuje da postane, to jest on jeste šta god je potrebno kako bi ispunio svoje pravedne namere i svoja obećanja. Jedan dokaz toga jeste činjenica da on ima širok spektar titula i opisnih izraza: Jehova nad vojskama, Sudija, Suveren, Ljubomoran, Suvereni Gospod, Stvoritelj, Otac, Veličanstveni Instruktor, Pastir, Slušač molitve, Otkupitelj, srećni Bog i još mnogo toga. On je odlučio da postane sve ovo — i još mnogo više — da bi izvršio svoje namere pune ljubavi (Izlazak 34:14; Sudije 11:27; Psalam 23:1; 65:2, NW; 73:28, NW; 89:27; Isaija 8:13; 30:20, NW; 40:28, NW; 41:14, NW; 1. Timoteju 1:11).

Da li to onda znači da se Božja ličnost ili njegova merila menjaju? Ne. Jakov 1:17 kaže o Bogu: „Kod njega nema promene u pomeranju senke.“ Kako Bog  može da udovolji različitim okolnostima dok on sam ostaje nepromenjiv?

Da je to moguće možemo prikazati u primeru brižnih roditelja koji zbog dece menjaju svoje uloge. U jednom jedinom danu, roditelj može biti kuvar, električar, bolničar, prijatelj, savetnik, učitelj, vaspitač, onaj koji sprema kuću i još mnogo toga. Roditelj ne menja svoju ličnost kad preuzima ove uloge; on ili ona se jednostavno prilagođava potrebama koje se pojave. Isti je slučaj i s Jehovom, ali samo u daleko većoj meri. Ne postoje granice u onome šta sve on može da postane zbog svoje namere i da bi bio od koristi svojim stvorenjima (Rimljanima 11:33).

Na primer, Jehova se otkriva kao Bog ljubavi i milosrđa kako u Hebrejskim tako i u Hrišćanskim grčkim spisima. Prorok Mihej iz osmog veka pre n. e. pitao je u vezi s Jehovom: „Koji Bog tebi liči, koji bezakonja praštaš i grehe zaboravljaš ostatku nasleđa svoga? Ne drži do veka gneva svoga, jer on milosrđe voli“ (Mihej 7:18). Slično tome, apostol Jovan je napisao čuvene reči: „Bog je ljubav“ (1. Jovanova 4:8).

S druge strane, Jehova je u oba dela Biblije prikazan kao pravedni Sudija za one koji uvek iznova, okorelo i nepokajnički krše njegove zakone i nanose zlo drugima. „Sve bezdušnike [Jehova] istrebljuje“, rekao je psalmista (Psalam 145:20). Na sličan način, Jovan 3:36 kaže: „Ko iskazuje veru u Sina, ima večni život; ko nije poslušan Sinu, neće videti život, nego Božji gnev ostaje na njemu.“

On ne menja svoje osobine

Jehovina ličnost se ne menja kao ni njegove glavne osobine — ljubav, mudrost, pravda i moć. On je rekao Izraelcima: „Ja [sam] Jehova, i ja se ne menjam“ (Malahija 3:6). To je bilo oko 3 500 godina nakon što je Bog stvorio čovečanstvo. U skladu s ovom Božjom izjavom, pomno ispitivanje cele Biblije otkriva Boga koji ne menja svoja merila i svoje osobine. S prolaskom vekova Jehova Bog nije smekšao, pošto to nije bilo ni potrebno.

Kao što je u Bibliji otkriveno, Božja nepokolebljivost u pravednosti nije ništa manja niti je njegova ljubav imalo veća nego što je to bilo na početku njegovog ophođenja s ljudima u Edenu. Razlike koje se naoko vide u različitim delovima Biblije u stvarnosti su različiti aspekti iste nepromenjive ličnosti. Ti aspekti dolaze do izražaja zbog različitih okolnosti i osoba o kojima se radilo, što je zahtevalo različite stavove i različit odnos prema njima.

Prema tome, Pismo jasno pokazuje da se kroz vekove Božja ličnost nije menjala niti će se u budućnosti menjati. Jehova je vrhovno oličenje postojanosti i stabilnosti. On je u svako doba pouzdan i dostojan poverenja. Uvek se možemo osloniti na njega.

[Slike na stranama 16, 17]

Isti Bog koji je uništio Sodom i Gomoru . . .

. . . ostvariće jedan pravedni novi svet