Pogled u svet

„Dobro bi bilo da ih izmislimo“

Profesor Anatolij P. Ziljber, načelnik Odeljenja za intenzivnu negu i anesteziju Univerziteta u Petrozavodsku i Republičke bolnice u Kareliji (Rusija), odao je priznanje Jehovinim svedocima rekavši: „Oni se ne opijaju, ne puše, ne žude za novcem, ne krše svoja obećanja, niti lažno svedoče... Nisu neki misteriozni sektaši, već građani poslušni zakonu.“ On dodaje: „[To] su čestiti, veseli ljudi, koji se interesuju za istoriju, literaturu, umetnost i za život u svim njegovim aspektima.“ Zatim, nakon što je naveo korisne promene u beskrvnoj hirurgiji do kojih se došlo zahvaljujući Svedocima, profesor kaže: „Da prekrojim Volterove reči, mogli bismo reći da ako Jehovini svedoci ne bi postojali, dobro bi bilo da ih izmislimo.“

Visoka moda?

Cipele s platformom, za „mlade koji prate modu jedan bitan modni detalj“, zajedno s visokim potpeticama, odgovorne su za oko 10 000 povreda u Britaniji svake godine, zapaža londonski The Times. Stiv Tajler, predstavnik Britanskog zavoda za standarde, kaže: „Najčešće povrede su iščašenja ili uganuća članaka i prelomi nogu, ali ove cipele mogu prouzrokovati i probleme s leđima, posebno kod devojčica koje su još u razvoju.“ U Japanu su cipele s platformom nedavnih meseci čak imale veze sa smrću dve žene. U jednom slučaju, jedna 25-godišnja vaspitačica se, noseći sandale s platformom od 13 centimetara, saplela, zadobila frakturu lobanje i umrla. Druga mlada žena je poginula kada je auto u kome se nalazila udario u betonski stub zato što vozač nije mogao da zakoči kako treba jer je nosio čizme s platformom od 15 centimetara. S namerom da izbegnu krivično gonjenje, neki proizvođači su na svoje cipele počeli da stavljaju etikete sa upozorenjem.

Kućni poslovi za decu

„Današnji roditelji koji su u škripcu s vremenom popustljivi su kada je reč o tome da im deca pomažu u kući“, izveštava The Toronto Star. Premda kućni poslovi „deci nikada neće biti najvažnija stvar“, kaže Džejn Nelsen, pisac knjige Positive Discipline, takvi zadaci „izgrađuju samopouzdanje i samopoštovanje“. Prema jednoj studiji objavljenoj u časopisu Child, neki kućni poslovi koji dvogodišnjaci i trogodišnjaci mogu da urade mogli bi da uključuju sklanjanje igračaka kao i stavljanje prljavog veša u korpu za veš. Deca od tri do pet godina mogu da postavljaju i raspremaju sto, i da svoja mesta za igranje drže urednima. Ona od 5 do 9 godina mogu da nameštaju svoj krevet, skupljaju lišće i čupaju korov, dok deca od 9 do 12 godina mogu raditi poslove kao što su pranje i brisanje suđa, iznošenje smeća, košenje travnjaka i usisavanje. Nelsenova dodaje da je „od koristi ako postavite rok u okviru kojeg posao treba da se obavi“.

Mladi i kriminal

Jedna anketa škotske vlade otkriva da 85 posto dečaka i 67 posto devojčica u Škotskoj uzrasta 14 i 15 godina kaže da su tokom prošle godine počinili krivično delo. Glazgovske novine The Herald izveštavaju da je od 1 000 anketiranih učenika iz šest škola, samo 12 posto izjavilo da nikada nije napravilo neki prekršaj. Od onih prestupa koje su priznali, 69 posto dečaka i 56 posto devojčica je oštetilo imovinu. Nekih 66 posto dečaka i 53 posto devojčica je kralo po radnjama, a skoro polovina je krala u školi. Drugi prestupi uključuju podmetanje požara i nanošenje povreda oružjem. Mladi ovog uzrasta su tvrdili da je osnovni uzrok njihovih zločina bio pritisak vršnjaka, dok je kod onih koji imaju više od 15 godina, najverovatniji uzrok bio skupljanje novca za drogu.

Nasilni učenici

Ranije, Japan jedva da se suočavao s buntom tinejdžera. Međutim, sada nastavnici širom Japana izveštavaju da je zbog nemirnih i nasilnih učenika na nastavi sve teže održati red. Gradska vlada Tokija je ispitala učenike od 9, 11 i 14 godina, kako bi utvrdila  šta misle o drugim ljudima. Prema novinama The Daily Yomiuri, 65 posto je reklo da ih njihovi prijatelji nerviraju i da im je muka od njih, 60 posto je to reklo za roditelje, a 50 posto za nastavnike. Četrdeset posto je reklo da nikada ili retko kada uspevaju da kontrolišu svoj gnev. Svaki peti učenik kaže da mu je razbijanje stvari način da iskali svoj gnev.

„Misteriozan virus“

„Jedan misteriozan virus zagađuje zalihe krvi širom sveta“, izveštava New Scientist. „Niko ne zna da li je ovaj ’TT‘ virus opasan, ali strahuje se da može izazvati oboljenje jetre.“ Ovaj virus, nazvan TT po inicijalima japanskog pacijenta u čijoj krvi je prvi put otkriven, pronađen je „i u krvi donatora i kod pacijenata sa oboljenjem jetre, koji su primili transfuziju“. U stvari, jedna analiza je otkrila virus kod 8 od 102 donatora iz Kalifornije čija je krv bila negativna na testu za viruse, uključujući i HIV, i hepatitis B i C. Procenjuje se da stopa zaraženosti iznosi 2 posto u Britaniji, 4 do 6 posto u Francuskoj, 8 do 10 posto u Sjedinjenim Državama i 13 posto u Japanu. Članak kaže da naučnici koji „proučavaju TT virus širom sveta, ne žele da izazovu paniku“, ali pokušavaju „da saznaju da li virus predstavlja bilo kakvu pretnju po zdravlje“.

Ogrlica života

Stočari u nekim delovima Južne Afrike svake godine zbog šakala gube i do 40 posto mladunaca iz stada. To ne samo što predstavlja finansijski gubitak već za posledicu ima i eksploziju populacije šakala. Napori da se šakali uklone pokazali su se kao neuspešni i čak štetni po druge životinje. Međutim, nedavnih godina je smišljeno i upotrebljeno jedno pametno rešenje. To je jedna polukruta ogrlica za ovce koja se može podešavati i koristiti više puta, a ne ograničava pokrete ovce niti šteti šakalu. Ona jednostavno sprečava šakala da nanese kobni ugriz. Prema časopisu Natal Witness, stočari koji su koristili ogrlice, „izvestili su da su šakali momentalno i trajno prestali da ubijaju“. Budući da su šakali ograničeni na svoju prirodnu ishranu insektima, glodarima i lešinama, njihov broj opada.

Ose drvodelje

Osa najeznica ima jedan organ za polaganje jaja koji je „očvrsnut jonizovanim manganom ili cinkom“, izveštava National Geographic. Ova osa koristi svoj metalni alat da bi duboko izbušila stabla drveća kako bi položila jaja na ili u tela larvi koje se tamo već nalaze. „Neke u tvrdom drvetu mogu bušiti čak i do sedam centimetara“, kaže Donald Kvik s Britanskog kraljevskog univerziteta. Kada se ose izlegu, one jedu larve koje se nalaze u drvetu i zatim ustima koja su očvrsnula od minerala iz larvi koje su pojele progrizaju svoj put iz drveta.

Indijska „tiha nevolja“

„Uprkos naprecima na polju zdravlja i poboljšanju života u proteklih par godina, neishranjenost ostaje ’tiha nevolja‘ u Indiji“, izveštava The Times of India. Zdravstvena nega i gubitak produktivnosti usled neuhranjenosti koštaju Indiju više od 230 miliona dolara. Prema ovom izveštaju, preko 50 posto indijske dece koja imaju manje od četiri godine je neuhranjeno, 30 posto novorođenih beba je „znatno lakše od normalnog“ i 60 posto žena je anemično. Visoki stručnjak za društveni razvoj pri Svetskoj banci, Mira Čaterji, kaže da „neishranjenost ne samo što uništava živote pojedinaca i porodica već umanjuje i rezultate ulaganja u obrazovanje i deluje kao glavna prepreka socijalnom i ekonomskom napretku“.

Nesrećni sveštenici?

U proteklih šest godina, tri puta je sprovedena anketa o ugledu sveštenika u francuskom društvu. Objavljena u katoličkim novinama La Croix, najnovija anketa otkriva da 45 posto Francuza ne misli da su sveštenici srećne ili zadovoljne osobe. Ljudi u globalu još uvek vide sveštenika kao nekoga ko je blizak drugima i kao nekoga ko sluša. Međutim, novine kažu da ga „sve manje i manje Francuza smatra neophodnim za društvo“ i da samo 56 posto gleda na njega kao na „Božjeg svedoka na zemlji“. Tek bi skoro svaki treći čovek, i svega 51 posto redovnih posetilaca crkvi ohrabrilo svog sina ili rođaka da postane sveštenik.