Mladi pitaju . . .

Da li da živim u inostranstvu?

„Želeo sam da živim negde drugde“ (Sam).

„Jednostavno sam bila znatiželjna. Želela sam da vidim nešto novo“ (Maren).

„Jedan blizak prijatelj mi je rekao da bi za mene bilo dobro da na neko vreme pobegnem od kuće“ (Andreas).

„Bio sam željan pustolovina“ (Hejgen).

DA LI si ikada sanjao da možda samo privremeno živiš u nekoj stranoj zemlji? Svake godine na hiljade omladinaca je u mogućnosti da to učini. Andreas o svom iskustvu u inostranstvu kaže: „Voleo bih da to ponovim.“

Neki mladi odlaze privremeno zato što žele da zarade novac ili nauče neki strani jezik. Na primer, u mnogim zemljama su prilično popularni takozvani o-per programi. Oni mladim strancima omogućuju da u nekoj porodici obavljaju kućne poslove za smeštaj i hranu, a slobodno vreme mogu koristiti za učenje lokalnog jezika. Zatim su tu i mladi koji se sele u inostranstvo radi sticanja obrazovanja. Drugi se sele u potrazi za poslom kako bi mogli da izdržavaju svoju porodicu. Treći se opet sele zato što nisu sigurni šta žele nakon školovanja i žele malo da se odmore u nekoj stranoj zemlji.

Interesantno je što se neki mladi hrišćani sele u zemlje gde ima malo jevanđelizatora kako bi tamo proširili svoju službu. Bez obzira na razlog za selidbu, život u stranoj zemlji može da bude vredna lekcija ka postizanju nezavisnosti svojstvene odraslom dobu. To može proširiti tvoje vidike u pogledu kulture. Možeš čak savladati i neki jezik — što može povećati tvoje šanse na tržištu rada.

Međutim, život u inostranstvu nije uvek prijatno iskustvo. Suzan je recimo provela godinu dana kao student u razmeni. Ona kaže: „Bila sam uverena da će od početka do kraja biti apsolutno fantastično. Ali nije bilo tako.“ Neki mladi su čak bili eksploatisani ili su upali u ozbiljnu nevolju. Zato pre nego što spakuješ torbe, bilo bi mudro da sedneš i odmeriš argumente za i protiv.

Preispitaj svoje motive

Odmeravanje argumenata za i protiv svakako bi podrazumevalo i preispitivanje motiva zašto želiš da ideš u inostranstvo. Jedna je stvar otići radi duhovnih ciljeva ili zbog brige o porodičnim odgovornostima. Ali, kao što su rekli mladi citirani u uvodu, mnogi žele da se presele samo zato što hoće avanturu, veću slobodu ili dobar provod. To samo po sebi ne mora biti loše. Na kraju krajeva, Propovednik  12:1 hrabri mlade da ’uživaju u svojoj mladosti‘. Međutim, 2. stih upozorava: „Ukloni žalost od srca svoga i zlo od tela svoga.“

Ukoliko je tvoj motiv za odlazak u stranu zemlju bežanje od roditeljskih ograničenja, onda bi to moglo da bude prizivanje ’zla‘. Da li se sećaš Isusove priče o rasipnom sinu? To je priča o mladiću koji je u inostranstvo otputovao iz sebičnih razloga, očigledno u potrazi za većom slobodom. Međutim, nije mnogo prošlo i snašlo ga je zlo, zadesila ga je glad, siromaštvo i duhovna bolest (Luka 15:11-16).

Zatim, tu su i oni koji žele da pobegnu od problema u kući. Ali, Hajk Berg u svojoj knjizi What’s Up piše da „ako želiš da odeš samo zato što si nesrećan... i veruješ da će sve biti bolje na nekom drugom mestu — onda si u zabludi!“ Zaista je bolje da se otvoreno suočiš s problemom. Ništa se ne postiže begom iz situacija koje nisu po našoj volji.

Drugi opasni motivi su pohlepa i materijalizam. Podstaknuti željom za bogatstvom, mnogi mladi gaje grandiozne, nerealne predstave o životu u industrijalizovanim zemljama. Neki zamišljaju da su svi zapadnjaci bogataši. Ali, daleko je to od istine. Nakon odlaska, mnogi mladi se zateknu u nekoj nepoznatoj zemlji i upinju se iz petnih žila kako bi se izvukli iz nemaštine. a Biblija upozorava: „Ljubav prema novcu koren [je] svih štetnih stvari, i težeći za tom ljubavlju neki su odvučeni od vere i proboli su sebe mnogim bolima“ (1. Timoteju 6:10).

Da li si spreman?

Postoji još jedan činilac koji treba da razmotriš: da li si zaista dovoljno zreo da se nosiš s poteškoćama, problemima i borbama koje će se pojaviti u inostranstvu? Verovatno ćeš morati da živiš s cimerom ili nekom porodicom i da izmeniš svoj ustaljeni raspored. Stoga, koliko se sada dobro slažeš sa ukućanima? Da li se roditelji žale na tebe da si neuviđavan i egocentričan? Da li si preterano izbirljiv u hrani? Koliko si spreman da obaviš svoj deo kućnih poslova? Ukoliko ti sada sve ovo teško pada, zamisli koliko bi ti to bilo teže u tamo nekoj stranoj zemlji!

Ukoliko si hrišćanin, hoćeš li moći da održavaš svoju duhovnost? Ili te tvoji roditelji stalno moraju podsećati da ne zapostavljaš proučavanje Biblije, hrišćanske sastanke i delo propovedanja? Da li ćeš biti dovoljno duhovno jak da se odupreš svim pritiscima i kušnjama koje te čekaju u inostranstvu, a na koje nisi nailazio u svojoj postojbini? Jednom mladom hrišćaninu, koji je posredstvom razmene studenata došao u jednu stranu zemlju, već prvog školskog dana je rečeno gde može da dođe do ilegalne droge. Kasnije ga je jedna školska drugarica pitala da se zabavljaju. U njegovoj domovini, devojka nikada ne bi na tako direktan način pokazala svoje interesovanje. Jedan mladi Afrikanac koji se preselio u Evropu primećuje još nešto: „U mojoj zemlji se nikada u javnosti ne mogu videti nemoralne slike. A ovde ih ima posvuda.“ Preseljenje u inostranstvo bi osobu moglo dovesti do duhovnog  brodoloma ukoliko nije ’čvrsta u veri‘ (1. Petrova 5:9).

Prikupi činjenice!

Treba da prikupiš sve činjenice pre nego što odeš. Ne oslanjaj se na informacije iz druge ruke. Ako, na primer, razmišljaš o programu razmene studenata, koliko će to koštati? Možda ćeš se iznenaditi kad otkriješ da su za to često potrebne hiljade dolara. Takođe treba da ustanoviš da li je školovanje koje ćeš dobiti u inostranstvu priznato u tvojoj zemlji. Nadalje, prikupi što više možeš informacija o samoj zemlji — njenim zakonima, kulturi, običajima. Šta sve obuhvataju troškovi života? Koje ćeš takse morati da plaćaš? Postoje li neki zdravstveni rizici koje treba da uzmeš u obzir? Možda bi bilo od koristi da porazgovaraš s ljudima koji zapravo žive tamo.

Zatim tu je i smeštaj. Roditelji koji su domaćini studentu koji je došao putem razmene, obično ne očekuju od njega nikakvu novčanu nadoknadu. Ali i pored toga, život sa osobama koje ne poštuju biblijska načela može biti veoma stresan i napet. Jedno rešenje bi moglo da bude da stanuješ kod prijatelja ili rođaka. Ali pazi da im ne budeš na teretu — čak i ako navaljuju da ostaneš. To bi moglo zategnuti ili čak uništiti tvoj odnos s njima (Poslovice 25:17).

Ukoliko planiraš da se zaposliš dok si u inostranstvu, ne zaboravi na hrišćansku obavezu da se pokoravaš svetovnim vlastima (Rimljanima 13:1-7). Da li zakon dozvoljava da radiš u toj zemlji? Ukoliko dozvoljava, pod kakvim uslovima? Ako radiš na crno kompromitovaćeš svoj položaj poštenog hrišćanina i lišiti sebe osnovne zaštite, kao što je osiguranje u slučaju nesreće. Čak i ako je legalno da radiš, treba da budeš pažljiv i oštrouman (Poslovice 14:15, NW). Beskrupulozni poslodavci često iskorišćavaju strance.

Donošenje odluke

Iz ovoga se jasno vidi da je odluka o preseljenju u drugu zemlju važna odluka — i ne treba je olako shvatiti. Sedi sa svojim roditeljima i pažljivo osmotri očekivane koristi i moguće opasnosti. Trudi se da ti oduševljenje ne pregazi razboritost. Budi iskren dok preispituješ svoje motive. Pažljivo slušaj svoje roditelje. Na kraju krajeva, oni će i dalje biti odgovorni za tebe, čak i ako si stotinama kilometara daleko. Verovatno će ti trebati njihova novčana potpora kako bi opstao.

Sve u svemu, možda preseljenje i neće biti mudro — bar kako trenutno stoje stvari. Možda bi te to moglo razočarati, ali ima još puno uzbudljivih stvari koje možeš da učiniš. Na primer, da li si se raspitao o mogućnostima da posetiš interesantna mesta u svojoj zemlji? Ili, zašto odmah ne počneš da učiš neki strani jezik? S vremenom će se možda otvoriti prilika za odlazak u inostranstvo.

Međutim, šta ako odlučiš da odeš? Naredni članak će razmotriti šta možeš da učiniš da bi tvoj boravak u inostranstvu bio uspešan.

[Fusnota]

[Slika na 13. strani]

Neki mladi se sele da bi pomagali u delu propovedanja o Kraljevstvu

[Slika na 14. strani]

Razgovaraj s roditeljima o koristima i opasnostima odlaska