Da li je život sve jeftiniji?

„Ovo je svet u kom je život jeftin. Smrt se može naručiti za svega par stotina funti [sterlinga], a ne manjkaju ni oni koji su spremni da pruže tu uslugu“ (The Scotsman).

Tokom aprila 1999, u jednom napadu koji je šokirao ceo svet, dva adolescenta su nasilno zaposela srednju školu Kalambajn u Litltonu (Kolorado, SAD), ostavivši za sobom 15 mrtvih. Istraga je pokazala da je jedan od napadača imao Web sajt na Internetu gde je napisao: „MRTVI LJUDI NE RASPRAVLJAJU!“ Oba napadača su poginula u toj tragediji.

UBISTVO je opšta pojava i svakodnevno bezbroj ljudi umre nasilnom smrću. Južna Afrika je 1995. godine bila vodeća zemlja u svetu sa stopom ubistava koja je iznosila 75 slučajeva na 100 000 stanovnika. Život je pogotovo jeftin u jednoj južnoameričkoj zemlji, gde je tokom 1997. više od 6 000 ljudi ubijeno iz političkih razloga. Naručeno ubistvo je normalna procedura. Jedan izveštaj o toj zemlji kaže: „Šokantno je što su i ubistva dece postala sve učestalija: tokom 1996, bila su ubijena 4 322 deteta, što je 40 postotni porast za samo dve godine.“ Međutim, čak i deca postaju ubice — ubijaju drugu decu, a i svoje roditelje. Život je zaista jeftin.

Zašto baš „kultura smrti“?

Šta ove činjenice i cifre pokazuju? Sve manje poštovanja prema životu. Ljudi željni vlasti i novca, ubijaju bez pardona. Narko-baroni naručuju ubistva celih porodica. Dok govore o ubijanju oni koriste eufemizme kao što su „srediti“, „ugasiti“, „eliminisati“ ili „dokrajčiti“ potencijalne žrtve. Genocidi i etnička čišćenja samo su povećali danak i ljudski život učinili još jeftinijim.  To je dovelo do toga da su ubistva postala svakodnevna stvar na vestima TV stanica širom sveta.

Ako tome dodamo još nasilje i divljaštvo koje se veliča na televiziji i bioskopskim platnima, naše društvo izgleda kao da je obavijeno morbidnom kulturom koja se usredsređuje samo na smrt. Što se toga tiče Encyclopædia Britannica kaže: „U drugoj polovini 20. veka, smrt je postala neobično popularna tema. Možda to čudno zvuči, ali pre tog vremena bila je to tema koja se najčešće izbegavala u ozbiljnim naučnim, i donekle u filozofskim spekulacijama.“ Prema Hosepu Feriklji, profesoru kulturne antropologije u Kataloniji, „smrt je postala poslednja postojeća tabu tema u našem društvu, i stoga, ona je jedan od najvažnijih izvora ideološke manipulacije“.

Možda je jedna od najistaknutijih karakteristika ove „kulture smrti“ popularno verovanje da su moć, prevlast, novac i zadovoljstvo, mnogo važniji od ljudskih života i moralnih vrednosti.

Kako se širi ova „kultura smrti“? Šta mogu roditelji učiniti da bi sprečili ovaj negativan uticaj koji ih okružuje i utiče na njihovu decu? To su neka od pitanja na koja ćemo dobiti odgovor u narednim člancima.

[Okvir/Slika na 4. strani]

Koliko vredi život?

◼ „Mladi u bandama [u Mumbaju, Indija], toliko su očajni da će ubiti za samo 5 000 rupija [224 DM]“ (Far Eastern Economic Review).

◼ „Ubio prolaznika koji nije hteo da mu da cigaretu“ (naslov iz novina La Tercera, iz Santijaga u Čileu).

◼ „Prosečno naručeno ubistvo u Rusiji [u 1995.] košta oko 7 000 dolara... Broj naručenih ubistava se veoma povećao usled ekonomskog preokreta koji je nastao u postkomunističkoj Rusiji“ (Rojters, na osnovu članka iz časopisa Moskovskie novosti).

◼ „Agent za nekretnine iz Bruklina uhapšen... i optužen da je jednom tinejdžeru isplatio deo honorara od 1 500 dolara, kako bi mu ovaj ubio trudnu ženu i njenu majku“ (The New York Times).

◼ „Padaju cene za ubistva [u Engleskoj]... Cene za ubistvo... pale su sa [30 000 funti] od pre pet godina na prihvatljivijih 5 000 do [10 000 funti]“ (The Guardian).

◼ ’Opasne bande s Balkana zasenjuju mafiju. To je nova vrsta kriminalaca s novim pravilima i novim oružjem. Oni poseduju eksplozive i automate, i ne ustručavaju se da ih upotrebe‘ (Guardian Weekly).