Mladi pitaju . . .

Kako da moj boravak u inostranstvu bude uspešan?

„Kada sam stigla na aerodrom, sve što sam želela bilo je da se vratim kući!... Nestala je sva moja žeđ za avanturom i sve oduševljenje za otkrićima. Jednom rečju, čeznula sam za svojim zavičajem više nego ikada pre“ (Uta).

POMALO je strašan osećaj kad se čovek nađe sam u stranoj zemlji. Ali, kao što je i prethodni članak u ovoj seriji pokazao, mnogi mladi odluče da neko vreme žive u inostranstvu. Neki odlaze da bi stekli obrazovanje ili dobili neku posebnu obuku. Drugi pak žele da nauče strani jezik. Treći jednostavno žele da zarade novac. Međutim, neki se presele u stranu zemlju jer je tamo velika potreba za objaviteljima Kraljevstva.

Pretpostavimo da u inostranstvu ostaješ iz mudrih razloga — razloga koji uzimaju u obzir i tvoje duhovne potrebe i ciljeve a — šta možeš da uradiš kako bi zasigurao da tvoj boravak bude uspešan?

Budi rešen da se prilagodiš

Kao prvo, moraš biti voljan da se prilagodiš. To ne znači da napustiš hrišćanska načela ili ustaljene duhovne navike. Ali, to bi moglo značiti da razviješ ukus za nova jela, da naučiš neka nova pravila bontona ili oprobaš nove načine obavljanja stvari. Ti novi običaji mogu umnogome da se razlikuju od načina na koji si stvari obavljao kod kuće. Međutim, Isusova zapovest da ’prestanemo da sudimo‘ mogla bi se ovde dobro primeniti (Matej 7:1). Zaista, nijedna rasa niti kultura nema prava da se izdiže iznad druge (Dela apostolska 17:26). Baš kao što stariji ljudi ne treba kritički da upoređuju mladež prohujalih vremena i današnju mladež, tako ni mladi ljudi u inostranstvu ne treba kritički da upoređuju stranu zemlju sa svojom (Propovednik 7:10). Usredsredi se na pozitivne stvari koje ta nova zemlja i kultura imaju da ponude. Nadalje, što pre naučiš jezik te zemlje, pre ćeš početi da se osećaš kao kod kuće.

Apostol Pavle se u svom misionarskom delu uspešno prilagodio različitim kulturama zato što je bio spreman da ’ljudima svih vrsta postane sve‘ (1. Korinćanima 9:22). Sličan stav može pomoći i tebi da se prilagodiš. Adrijana je o-per u Nemačkoj i ona u jednoj porodici obavlja kućne poslove za smeštaj i hranu. Ona  objašnjava: „Moram da budem veoma fleksibilna jer ne mogu da očekujem da se drugi prilagođavaju meni.“

„Muči me nostalgija“

Nije ništa neobično da u prvih nekoliko nedelja budeš tužan ili da te muči nostalgija. Biblija pokazuje da se i Jakov „zaželeo [„žarko žudeo“, NW] kuće oca svoga“, iako je tada već više od 20 godina proveo u jednoj stranoj zemlji! (Postanje 31:30). Zato nemoj da te iznenadi ako pokatkad imaš napade plača. Naravno, ako stalno razmišljaš o onome što si ostavio, samo ćeš povećati svoju tugu (Brojevi 11:4, 5). Najbolji način da pobediš melanholiju jeste da radiš na prilagođavanju svojoj novoj rutini i okruženju. Premda je dobro da putem pisama i telefonskih poziva održavaš vezu sa svojom porodicom, česti pozivi kući mogli bi da te spreče da se prilagodiš svom novom domu.

Mnogi hrišćanski mladi uviđaju da je povratak duhovnoj rutini najbolji lek protiv usamljenosti (Filipljanima 3:16). Amber se priseća svojih prvih nedelja u inostranstvu: „Večeri su mi teško padale jer tada nije bilo ništa da se radi, zato sam nastojala da proučavam nešto dodatno ili da čitam neku knjigu.“ Mlada Rejčel iz Britanije, koja je o-per u Nemačkoj, savetuje iz ličnog iskustva: „Odmah se poveži sa skupštinom. Smesta kreni na sastanke.“ Možda će ti iz početka trebati pomoć da bi išao na sastanke. Ali, u hrišćanskoj skupštini možeš da pronađeš prijatelje koji ti mogu biti poput ’braće ili sestara ili majki‘ (Marko 10:29, 30).

Učestvovanje u hrišćanskom delu jevanđeliziranja takođe je jedan važan deo dobre duhovne rutine. Ne samo što će ti propovedanje duhovno koristiti već će ti pomoći i da se privikneš na novu kulturu i jezik.

I na kraju, redovno se moli i proučavaj. To je neophodno da bi ostao duhovno zdrav (Rimljanima 12:12; 1. Timoteju 4:15). Iz tog razloga je ranije pomenuta Adrijana sebe osigurala biblijskom literaturom na maternjem jeziku.

Život s porodicom domaćinom

Neki hrišćanski mladi se pobrinu za to da u inostranstvu žive u porodici suvernika. Iako se od porodice domaćina ne može očekivati da preuzme posao roditelja, ipak ona može da bude dobro društvo i izvor duhovnog ohrabrenja (Poslovice 27:17).

Pa ipak, neophodna je otvorena komunikacija s njima kako bi se održavali dobri odnosi (Poslovice 15:22; 20:5; 25:11). Amber primećuje: „Treba da imaš neku predstavu o tome šta ćeš morati da radiš. Treba da znaš šta tvoji domaćini očekuju od tebe. A i oni treba da budu svesni tvojih očekivanja.“ Saznaj kakav je kućni red i do koje se mere očekuje da učestvuješ u kućnim poslovima. Takve stvari treba detaljno razmotriti.

Biće pravi izazov ukoliko, na primer, radiš u porodici koja ne deli tvoja verovanja. Pošto porodica možda ne razume tvoj stav prema biblijskim načelima, mogao bi se naći u kompromisnim situacijama (Poslovice 13:20). Zahtevi da se udovolji kućnim obavezama mogu se sukobljavati s duhovnim obavezama, kao što je recimo posećivanje hrišćanskih sastanaka. Zato ako te neke neizbežne okolnosti  prisile da budeš u porodici koja ne deli tvoja verovanja, onda treba da preduzmeš mnoge mere predostrožnosti.

Rejčel savetuje: „Proveri da li znaju da si hrišćanin. Najbolje je da im odmah otvoreno kažeš.“ To što izložiš svoja religiozna i moralna merila može da služi kao zaštita. Nadalje, poslodavcu treba jasno da staviš do znanja koliko su ti važni hrišćanski sastanci i propovedanje. Na kraju, pre nego što počneš da radiš, mudro je da važne stvari kao što su radno vreme, slobodni dani i plata staviš na papir. To može preduprediti kasnije frustracije.

Rešavati probleme

Uprkos najboljim nastojanjima, mogu se pojaviti problemi. Na primer, šta ako domaćin zahteva da odeš iz njegove kuće? To može da bude veoma poražavajuće. Ukoliko dođe do nekog nesporazuma, mogao bi da popričaš sa svojim domaćinima na miran i razuman način (Poslovice 15:1). Budi spreman da priznaš bilo koju grešku koju si možda napravio. Možda će se predomisliti. Ako neće, moraćeš da pronađeš drugi smeštaj.

Kad dođe do drugih problema možda ćeš morati da zatražiš nečiju pomoć. Možda na primer uletiš u neki novčani problem ili se razboliš. Iz straha da bi mogli da dođu po tebe i da te odvedu kući možda oklevaš da kažeš roditeljima šta se dešava. Pored toga, oni su kilometrima daleko i možda ne znaju šta bi uradili u takvoj situaciji u stranoj zemlji. Starešine u lokalnoj skupštini, međutim, možda imaju iskustva u rešavanju takvih problema i možda bi mogli da ponude neki praktičan savet. Možda bi mogli da ti pomognu pri odlučivanju da li je to stvar za koju treba da znaju tvoji roditelji.

Povratak kući

Uprkos poteškoćama i izazovima, provedeno vreme u inostranstvu može da bude nagradonosno iskustvo, naročito ako ideš iz duhovnih razloga. Međutim, možda će doći trenutak kada ćeš morati da se vratiš. Andreas kaže: „Zbog toliko mnogo lepih uspomena — ružne se brzo zaborave — bilo mi je veoma teško da se vratim.“ Pored toga, kada se vratiš kući nemoj očekivati da tvoji prijatelji ili porodica odjednom promene svoj način obavljanja stvari sada kada si se ti vratio s novim stavovima stečenim u inostranstvu. Nadalje, nemoj da ih iritiraš stalnim podsetnicima kako se stvari obavljaju na drugim mestima. Sasvim je prirodno što ćeš želeti da svi čuju tvoju priču, ali nemoj da padneš u očaj ako ne dele svi tvoje uzbuđenje.

Očigledno treba ozbiljno da shvatiš odluku da neko vreme živiš u inostranstvu. Ako nakon razmatranja s roditeljima, oceniš da postoje opravdani razlozi da odeš, budi spreman na izazove s kojima ćeš se suočiti. Kao što je to sa svakom važnom odlukom u životu, mudro je prvo proračunati trošak (Luka 14:28-30).

[Fusnota]

[Okvir/Slika na 27. strani]

Bezbednosne mere

● Pasoš, novac i povratnu kartu drži na nekom sigurnom mestu.

● Napravi fotokopije pasoša, kao i ulazne dozvole i/ili vize, povratne karte i drugih važnih dokumenata. Po jedan primerak od toga čuvaj kod sebe, a drugi pošalji svojoj porodici ili prijateljima kod kuće.

● Uvek kod sebe drži telefonske brojeve roditelja, odnosno prijatelja kod kuće i porodice kod koje si smešten.

● Ponašaj se čestito s pripadnicima suprotnog pola, bilo u porodici koja te je ugostila, ili u školi, na poslu ili bilo gde drugde.

● Nauči bar neke osnovne reči i fraze na jeziku zemlje domaćina.

● Otiđi na lekarski pregled pre nego što kreneš. Obezbedi sebi odgovarajuću količinu lekova koji su ti potrebni.

[Slika na 26. strani]

Ukoliko dođe do nesporazuma između tebe i porodice domaćina, smireno popričaj s njima