Moja borba sa endometriozom

ISPRIČALA DEBORA ANDREOPULOS

PRE svega moram da kažem da nisam žena koja se stalno sekira oko svog zdravlja. Ne smeta mi ako me tu i tamo nešto malo zaboli. Trudim se da život prihvatim onako kakav jeste. Ima dana kada mi je dobro; a ima i kada mi je loše.

Međutim, kad sam bila tinejdžerka počeo me je mučiti jak bol. Imala sam teške menstruacije i u tim danima često sam osećala oštar bol u jajnicima, kao i glavobolje, proliv, vrtoglavicu, mučninu i bol u krstima. Ponekad sam istovremeno imala više tih simptoma. Primećivala sam da mi vežbanje i odmor pomažu, ali bilo je teško naći vremena za to.

Bol je individualna stvar. Ne možete ga izmeriti, i ne možete ga drugima uvek opisati na uverljiv način. Ponekad sam po cele dane bila u krevetu, iscrpljena od navedenih simptoma, ili sam prisiljavala sebe da ustanem i da nakljukana analgeticima radim uobičajene stvari. Sve me je to sputavalo u obavljanju posla i svakodnevnih aktivnosti. Bila sam strašno razočarana. Osećala sam da nešto nije u redu. Ali prilikom rutinskih medicinskih kontrola, utešne reči lekara bi oterale takve misli.

Kad sam prešla tridesetu, simptomi su se pogoršali. Žestoki bolovi su nastupali i prolazili bez nekog očiglednog razloga. Usred noći me budio oštar bol. U jednom periodu sam u celoj sedmici spavala samo nekoliko sati. Sem toga, ponekad sam imala malo povišenu temperaturu koja je trajala danima. Na kraju sam koristila analgetike za razne bolove, spazmolitike za bolove u crevima, tablete za stomak, i masti i tablete za krsta.

Majstor u oponašanju

Simptomi koji su me mučili mogli bi da se pripišu mnogim dobro poznatim bolestima. Moje stanje je izgledalo tako kao da imam migrenu, trbušne priraslice, dismenoreju (bolnu menstruaciju), sindrom nadražaja creva, kolitis i gastritis. Najveći deo bolova pripisivala sam dismenoreji, ali tada nisam znala da se dismenoreični bol po jačini potpuno razlikuje od onoga što sam ja osećala.

Rečeno mi je da mnoge žene imaju teške i bolne cikluse, a da tome doprinosi nasleđe, neredovno vežbanje, dugo radno vreme za stolom, hormonalni problemi, zamor i stres kao i činjenica da imam više od 30 godina, a nisam rađala. Jedan doktor mi je čak rekao da su svi moji simptomi znak da imam dobro zdravlje!

 A šta je s drugim mučnim simptomima? Iscrpljenost je pripisana napornom poslu i stresu. Temperatura je pripisana zamoru. Bolovi u crevima i problemi sa stomakom pripisani su stresu i neispravnoj ishrani. Za bolove u krstima bio je kriv problem s kičmom i nepravilan položaj tela. Izgledalo je da za sve postoji objašnjenje. Bilo kako bilo, ja sam se i dalje osećala stvarno grozno.

Najzad, ispravna dijagnoza

U aprilu 1998. otišla sam na ultrazvuk, ali rezultati su pokazali da su mi jajnici zdravi. U naredna četiri meseca zdravlje mi se pogoršalo. Rešila sam da odem kod doktora. On me je ponovo poslao na ultrazvuk i otkrio nešto veoma veliko izvan moje materice. Onda me je poslao kod ginekologa. Ginekolog je potvrdio da odmah do materice imam ili veoma veliku cistu ili neku grupu cisti, veličine 10 sa 12 centimetara — kao da sam u četvrtom mesecu trudnoće! A onda je posumnjao da je uzrok mojih problema endometrioza.

U početku sam bila zbunjena. O endometriozi sam znala vrlo malo. Imala sam toliko pitanja. Šta je uzrok? Kako će to uticati na moj život? Zatim sam osetila olakšanje. Godinama sam se osećala kao da sam zarobljena u nekoj pećini bola. Kad posle ponovljenih medicinskih pregleda nije bilo moguće pružiti nikakvu terapiju koja bi mi olakšala stanje niti neko zadovoljavajuće objašnjenje za takvo stanje, stvarno sam bila bespomoćna i depresivna, i na kraju sam samu sebe optuživala  da preterano reagujem na normalan, svakodnevni bol. Govorila sam sebi da samo umišljam da me tako jako boli. Međutim, sada je postojalo objašnjenje za sve te zagonetne simptome.

Uzroci bolesti i mogućnosti lečenja

Doktor je predložio da se za nekoliko dana operišem — svakog časa bi moglo doći do pucanja ciste ili cisti. Međutim, pre nego što smo pristali, moj muž i ja smo odlučili da ispitamo tu dijagnozu i da što je moguće više saznamo o tom strancu nazvanom endometrioza.

Saznali samo da prema nekim procenama čak 30 posto žena u reproduktivnom dobu može imati endometriozu! Uzrok endometrioze je nepoznat. Jedna teorija kaže da se tokom menstruacije jedan deo menstrualnog tkiva vraća kroz jajovode,  implantira se u stomaku i tu raste. Jedna druga teorija sugeriše da endometrijalno tkivo prelazi iz materice u druge delove tela preko limfnog sistema ili krvotoka. Genetička teorija sugeriše da endometrioza može biti u genima nekih porodica ili da postoje neki faktori koji neke žene predisponiraju za nju. Drugi krive toksine i dioksine u našoj zagađenoj sredini.

Rečeno nam je da je svaki slučaj endometrioze zaseban. Jedinstvenoj prirodi ove bolesti doprinosi lokacija implantatâ, dubina do koje prodiru u tkivo i ukupna veličina. Saznali smo da čak i najsitniji implantat, ako iritira obližnji živac, može izazvati nesnosan bol.

Neki lekari smatraju da je krajnje i definitivno rešenje odstranjivanje materice i jajnika. Međutim, pre toga mogu da se koriste hormoni kako bi se što je moguće duže zaustavila ovulacija. To ponekad može naterati endometriozu da se tokom lečenja povuče i da se ne pojavi mesecima ili čak godinama nakon lečenja. U nekim slučajevima se takođe preporučuje standardna operacija kojom se mogu ublažiti simptomi, bilo da se radi o većoj operaciji ili operaciji preko laparoskopa, pri čemu se vade ili uništavaju izrasline.

Operacija i povratak bolesti

Izgledalo je da u mom slučaju najviše odgovara ovo poslednje rešenje. Nakon što su ciste uklonjene hirurškim putem, iznenadila sam se kad mi je moj doktor rekao da ta operacija neće rešiti sve zdravstvene probleme. Rekao je da će biti potrebno da imam pozitivan stav i da prihvatim svoju situaciju kako bih nastavila da vodim što je moguće normalniji život uprkos budućim vraćanjima bolesti. Ohrabrio me je da mu se obratim za pomoć u bilo koje doba.

Doktor je rekao da svaka tri meseca treba da idem na ultrazvuk jajnika i da budem spremna da s vremena na vreme, zavisno od mog stanja, uzimam lekove. Preporučio je da odmah počnem terapiju s hormonom koji oslobađa gonadotropin. Time se u osnovi sprečava oslobađanje  hormona koji stimulišu funkciju jajnika i tako žena dolazi u stanje lažne menopauze. Ovaj lek može da se uzima samo šest meseci, jer može da izazove slabljenje kostiju ili druge promene vezane za menopauzu.

Oko mesec i po dana nakon terapije, ponovo sam osetila peckav bol. Čitala sam o tome koliko se često endometrioza vraća i pokušala da se pripremim za njen sledeći napad. Ali nisam se nadala da će to biti tako brzo. Ultrazvuk je pokazao da sada imam veliku cistu na levom jajniku. Odmah sam počela da uzimam prepisane lekove, u trajanju od jedne nedelje, i bol je popustio. Posle nekoliko meseci cista je nestala. Ipak, posle godinu dana pojavila se još jedna cista. U svakom slučaju, do kraja života ću morati da budem na oprezu i pod lekarskom kontrolom.

Pošto je endometrioza hormonsko oboljenje i bolest imunološkog sistema, postoje još neke stvari osim lekova koje mom telu pomažu da nađe ravnotežu. Morala sam da izmenim režim ishrane tako da između ostalog ubacim više svežeg povrća i dosta voća, kao i vitamine, i da smanjim kofein. Više vežbam i dosta se odmaram. Sve to mi pomaže da smanjim neželjena dejstva lekova i da ojačam telo.

U ovom teškom iskušenju, veoma cenim saosećajnu podršku i ljubazno razumevanje mog muža. Pored toga, moje kolege — svi dobrovoljci u Grčkoj podružnici Watch Tower Societyja — pružaju mi podršku, i to me dosta hrabri. Iznad svega, snagu crpim iz ličnog odnosa s Jehovom, onim koji me ’bolnu krepi na odru‘ (Psalam 41:4).

[Okvir/Slika na 10. strani]

Razgovarajte!

Bolest i bol mogu dovesti do stresa u bilo kom međuljudskom odnosu. Ipak, to takođe pruža priliku i da taj odnos sazreva. Kad izgleda da bolesti nema kraja, pacijentkinja se možda ponaša prilično drugačije nego obično. To može predstavljati problem za članove porodice, a posebno za muževe. Umesto da se predaju, muževi treba da se potrude da razviju i koriste veštine komuniciranja — da budu spori da optužuju i brzi da opraštaju.

Žena koja pati od endometrioze treba da zadrži na umu da je celi menstrualni ciklus potpuno nepoznat muškarcu i da je on možda totalno zbunjen zbog njenog stanja. Međutim, ako se muž potrudi da potpuno razume taj problem, tada može biti mnogo uviđavniji. Evo nekoliko saveta za pacijentkinju.

◼ Vaš muž ne može da vam čita misli; kažite mu gde vas boli i koliko vas boli

◼ Izaberite doktora koji će i vas i vašeg muža upoznati s endometriozom i koji će, ako bude potrebno, odvojiti dodatno vreme

◼ Kažite svom mužu o promenama svog raspoloženja — uključujući i pozitivne promene!

◼ Zamolite ga da pročita nešto o tom stanju

[Okvir/Dijagrami na 11. strani]

Šta je endometrioza?

Endometrioza je dobila ime po endometrijumu — sloju ćelija koji oblaže matericu. Endometrioza je stanje u kome se tkivo slično endometrijumu pojavljuje na raznim mestima izvan materice. Bolest se može locirati u obližnjim organima kao što su jajnici, bešika i creva, a u nekim slučajevima može da se proširi na sve organe u trbušnoj duplji.

Iako endometrioza podrazumeva abnormalan rast tkiva, ona obično nije kancerozna. Ono zbog čega je endometrioza abnormalna nije sâmo tkivo, već to što se nalazi izvan materice. Unutar materice, endometrijalno tkivo učestvuje u ishrani fetusa tokom trudnoće. Kod žena koje nisu trudne ono se izbacuje tokom menstruacije.

Međutim, endometrijalno tkivo izvan materice se ne može izbaciti iz tela. Zato dolazi do unutrašnjeg krvarenja, degenerativnih promena u krvi i na tkivu koje otpada od implantatâ, upale okolnog tkiva i formiranja ožiljaka. Još neke komplikacije, zavisno od lokacije implantatâ, mogu biti formiranje priraslica, krvarenje u crevima i zapletaj creva, smetnje u funkciji bešike i pucanje implantata, zbog čega bolest može da se proširi. Simptomi se s vremenom mogu pogoršati, iako se kod nekih pacijentkinja bolest povlači i opet javlja u ciklusima.

[Dijagrami]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Jajovodi

Jajnici

Materica

Endometrijum (ćelije koje oblažu zid materice)

Svakog meseca, endometrijalni implantati pucaju i krvare, a ne postoji način da se izbace iz tela

Endometrijalni implantati

Priraslice na jajnicima

Endometrijalni implantati

[Okvir/Slika na stranama 12, 13]

„NEKA ČUDNA ŽENSKA BOLEST“?

Da bismo saznali nešto više o duševnim i emocionalnim posledicama endometrioze, dopisnik Probudite se! je razgovarao s Meri Lu Bolveg, predsednicom Udruženja za endometriozu iz Milvokija (Viskonsin, SAD). Evo nekih izvoda iz tog intervjua.

P: Kako endometrioza utiče na žene u emocionalnom pogledu?

O: Dosta toga zavisi od posledica bolesti u datom trenutku. Kad se radi o tinejdžerkama, bolest može biti prilično razorna u emocionalnom smislu. Devojke ne mogu potpuno shvatiti šta se dešava, posebno zbog toga što se tada obično ne dijagnostikuje njihovo pravo stanje. Takođe su vrlo osetljive kada je o tome reč. One ne žele da pričaju o sebi ni sa svojim roditeljima niti s bilo kim drugim. Zato te devojke možda počnu da veruju kako nisu toliko jake ili dobre kao drugi ljudi. Često im je teško da drže korak s nastavnim programom, a trpi i njihov društveni život. Znamo za mnoge devojke koje su napustile školu. Ama baš svake sedmice čujemo bar jednu devojku kojoj slabo ide u školi zato što ima ozbiljne zdravstvene probleme povezane s endometriozom.

P: Šta je s udatim i starijim ženama?

O: Bol može stvoriti haos u braku, posebno ako ženino stanje nije ispravno dijagnostikovano. Kad se bolest ispravno dijagnostikuje, muž i žena mogu sarađivati jer znaju šta se dešava. Tada se mogu nadati da će pronaći načine da neutrališu posledice bolesti. Ali kada ženino stanje nije ispravno dijagnostikovano, to je veliki problem. Ovde kod nas radi jedna žena kojoj je doktor rekao da samo umišlja da ima te simptome — i to pred njenim mužem. Muž je poverovao doktoru i oni su sada razvedeni. Taj nedostatak razumevanja je veliki problem. Ako dođete kući i kažete ukućanima da imate neku hroničnu bolest, kao što je multipla-skleroza, verovatno će pokazati saosećanje i pomoći vam. Ali ako dođete kući i kažete im da imate endometriozu — pa šta je to? Za njih je to neka čudna ženska bolest o kojoj niko ne želi čak ni da razgovara. Možda vam uopšte neće pomagati.

P: Šta vi mislite, kako muž, deca i roditelji mogu pomoći ženi koja ima endometriozu?

O: Pre svega, mislim da treba da veruju ženi i da veruju da joj se to dešava. Treba da nastoje da pruže pomoć kakvu bi pružili da se radi o bilo kom drugom zdravstvenom problemu. Od velike je važnosti da nauče sve što mogu o toj bolesti. Kad znate više o toj bolesti, možete razumeti njene posledice i takođe možete razumeti neželjene posledice nekih lekova. Osim toga, mislim da je u većini zemalja širom sveta stvoren jedan tabu — ljudi ne vole da pričaju o biologiji žene. To je stvarno žalosno. Zato mislim da je verovatno najveći problem s kojim se suočavamo na svetskom nivou kako promeniti stavove u vezi s tim šta u stvari znači biti žensko.

[Slika]

Meri Lu Bolveg