Poslednja netaknuta zemlja

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ AUSTRALIJE

U NEKIM delovima Antarktika, kako reče jedan pisac, može biti toliko hladno da „ako bacite čeličnu šipku, vrlo je verovatno da će se razbiti kao da je od stakla... i ako izvučete ribu kroz rupu u ledu, za pet sekundi će se zalediti... skameniti“. Zbog ekstremnih uslova i nestvarne, netaknute lepote — koju ponekad upotpunjuje pojavljivanje zadivljujuće polarne svetlosti — Antarktik izgleda kao neki drugi svet.

Ali Antarktik je i te kako deo ovog sveta. U stvari, upoređuju ga sa ogromnom prirodnom laboratorijom za proučavanje Zemlje i njene atmosfere, kao i globalnih promena životne sredine, uključujući i promene do kojih dolazi čovekovom aktivnošću. Naučnici su baš u vezi s tim proučavanjima sve više zabrinuti. Oni su zapazili zloslutne nove fenomene u oblastima Južnog pola, koji ukazuju na to da nije baš sve u najboljem redu. Ali, pogledajmo najpre zašto je Antarktik jedinstven kontinent.

Kao prvo, Antarktik — najudaljeniji kontinent na svetu — zapravo je kontinent pun kontradiktornosti. On je izuzetno lep i očuvan, ali i okrutno negostoljubiv. To je najvetrovitija i najhladnija sredina na planeti, a ipak jedinstveno osetljiva i neotporna. Tamo ima manje padavina nego na bilo kom drugom kontinentu, ali tamošnji led predstavlja 70 posto slatke vode na planeti. Budući da je prosečna debljina leda oko 2 200 metara, Antarktik je najviši kontinent, s prosečnom nadmorskom visinom od oko 2 300 metara. Takođe, to je peti po veličini kontinent, a ipak, na njemu nema stalnih stanovnika većih od jedne vrste muve, jedne mušice bez krila koja je veličine jednog centimetra.

Kao da smo na Marsu!

Ako se odvažite da zadrete u unutrašnjost Antarktika, videćete sve manje i manje znakova života, naročito kada dođete do oblasti zvanih suve doline. Ove polarne pustinje, koje se prostiru na oko 3 000 kvadratnih kilometara, uglavnom su visoko u Transantarktičkim planinama — jednom vencu koji se prostire na kontinentu i koji na nekim mestima dostiže visinu i preko 4 300 metara. Ledeni vetrovi fijuču kroz suve doline i brzo nose sneg koji pada. Naučnici veruju da su ove doline najpribližniji zemaljski ekvivalent površini Marsa. Zato su smatrali da bi to bilo pravo mesto za testiranje svemirske opreme pre nego što bi na Mars lansirali satelite tipa Viking.

Pa ipak, čak i u tim suvim dolinama ima života! Unutar šupljikavih stena, u malim vazdušnim džepovima, žive izuzetno otporni oblici bakterija, algi i gljivica. One preživljavaju i uz najmanje tragove vlage. Napolju, njihov nestvarni svet je jedan od pustih stenovitih formacija zvanih ventifakti, čiji su bizarni oblik i visoki sjaj nastali pod uticajem stalnih antarktičkih vetrova tokom bezbrojnih vekova.

Nazvan pre nego što je otkriven

Nagađanja oko ogromnog kopna na jugu sežu još iz vremena drevnih grčkih filozofa. Aristotel je recimo zastupao tezu da mora postojati južni kontinent koji bi bio protivteža zemljama za koje se znalo da postoje na severnoj hemisferi. Knjiga Antarctica — Great Stories From the Frozen Continent kaže da „kao što severna hemisfera leži pod sazvežđem Arktos, to jest Medvedom, isto tako, rezonovao je Aristotel (384-322. pre  n. e.), nepoznata zemlja na jugu mora biti Antarktikos — drugim rečima, potpuna suprotnost — to jest antipod. Tako je Antarktik jedinstven po tome što je dobio naziv oko 2 000 godina pre nego što je otkriven!

Godine 1772, britanski istraživač kapetan Džejms Kuk plovio je na jug u potrazi za tim pretpostavljenim južnim kontinentom. On je ušao u svet vetru izloženih ostrva i ogromnih ledenih bregova, to jest „ledenih ostrva“, kako ih je on nazvao. „Neka od njih“, pisao je, bila su „obima od skoro tri kilometra i oko 20 metara visoka, a more ih je ipak dosta zapljuskivalo, toliko su talasi bili silni i jaki.“ Kuk je rešio da ide dalje na jug, i 17. januara 1773, njegov brod, Rezolušn, i njegov pratilac, Advenčer, bili su prvi brodovi za koje se zna da su prešli južni polarnik. Kuk je uporno plovio dalje kroz nagomilani led sve dok na kraju više nije mogao dalje. „Prema jugu nisam mogao videti ništa drugo do leda“, napisao je u brodskom dnevniku. U stvari, kada je pošao nazad, bio je na samo 120 kilometara od antarktičkog kopna.

Ko je onda prvi video Antarktik? Stvarno, ko je prvi kročio na njega? Do današnjeg dana niko nije siguran u to. Možda su to čak bili lovci na kitove ili foke, jer kada se Kuk vratio kući, zbog njegovih izveštaja o mnoštvu foka, pingvina i kitova lovci su se otimali za tu oblast.

 Krv na ledu

Kuk je „nabasao na verovatno najveću zajednicu divljači na svetu, i bio je prvi čovek koji je obavestio svet o tome“, napisao je Alan Morhed u knjizi The Fatal Impact. „Za životinje sa Antarktika“, kaže Morhed, „[posledica] je bila holokaust.“ Knjiga Antarctica — Great Stories From the Frozen Continent kaže: „Plovidba na južnoj hemisferi je krajem osamnaestog veka poprimila sva obeležja zlatne groznice.“ Zbog nezasite potražnje iz Kine i Evrope za kožama uskoro je zbrisana sva [prethodno] poznata populacija foka, te su lovci na foke očajnički tragali za novom zemljom s neoplenjenim staništima.“

Nakon što su lovci na foke poubijali skoro sav svoj izvor zarade, morima su počeli da haraju lovci na kitove. „Niko nikada neće znati koliko je kitova i foka ubijeno u južnom okeanu“, piše Morhed. „Deset miliona ili pedeset miliona?“ Brojevi postaju beznačajni; ubijanje se nastavilo sve dok nije ostalo praktično ništa za ubijanje.“

Međutim, danas svu floru i faunu na Antarktiku štite međunarodni zakoni. Osim toga, s obzirom da tamo nema grabljivica, a ima puno morske hrane, Antarktik je pravi raj za životinjski svet. Ali, Antarktik pokazuje znake jednog mnogo podmuklijeg napada, napada koji bi mogao biti van domašaja međunarodnih ugovora.

 [Okvir na 15. strani]

SUPROTNI POLOVI

Iako imaju sličnosti, Severni i Južni pol nisu ’suprotni polovi‘ samo po tome gde se nalaze. Osmotrite sledeće.

Neposredna oblast koja je uz Severni pol sva je pod ledom i morem, dok je Južni pol blizu središta kontinenta koji je po veličini peti na planeti.

Severni pol je okružen naseljenim kopnenim masama Amerike, Azije i Evrope, dok Antarktik okružuje ogroman okean, i to najuzburkaniji na planeti.

U Arktičkom krugu žive desetine hiljada porodica, kao i hiljade biljaka i životinja. Međutim, nijedan čovek ne zove Antarktik svojim domom. Jedini odomaćeni oblici života su alge, bakterije, mahovine, lišajevi, dve vrste cvetnica i nekoliko vrsta insekata.

„Antarktik nazivaju pulsirajućim kontinentom“, kaže Encyclopædia Britannica, „zbog sekundarne ledene obale koja svake godine raste i povlači se.“ Ledene sante se prostiru i do 1 600 kilometara u more. To širenje i skupljanje je šest puta veće nego kod ledenih santi na Arktiku, zbog čega Antarktik više utiče na klimu u svetu.

[Mapa na 15. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

ATLANTSKI OKEAN

INDIJSKI OKEAN

TIHI OKEAN

Drejkov prolaz

Ostrvo Džems Ros

Larsenov lednik

ANTARKTIČKO POLUOSTRVO

Ronov lednik

Vinsonov masiv (najviša planina 4 897⁠m)

Rosov lednik

Mt. Erebus (aktivni vulkan)

TRANSANTARKTIČKE PLANINE

Južni pol

Najniža ikada zabeležena temperatura na Zemlji bila je na Antarktiku — minus 89,2 stepena Celzijusa

0 500 milja 500 km

[Izvor]

U.S. Geological Survey

[Slika na stranama 16, 17]

Pingvini okupljeni na jednom od retkih plavih lednika

[Izvor]

© 2000 Mark J. Thomas/Dembinsky Photo Assoc., Inc.

[Slika na 17. strani]

Grbavi kit

[Slika na 17. strani]

Na Južnom polu

[Slika na 17. strani]

Južni morski slonovi

[Izvor]

Photo: Commander John Bortniak, NOAA Corps

[Slika na 17. strani]

Rosov lednik

[Izvor]

Michael Van Woert, NOAA NESDIS, ORA