Šećerna trska — gorostas među travkama

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ AUSTRALIJE

ŠTA bismo bez šećera? Bilo bi preterivanje ako bismo rekli da bi svet stao — ali, ukoliko bi nestalo šećera, mnogi načini ishrane morali bi se drastično promeniti. Da, danas je u mnogim delovima sveta konzumiranje šećera postalo deo svakodnevnog života, što je dovelo do toga da proizvodnja šećera postane jedna opštepoznata industrijska grana.

Milioni ljudi, od Kube do Indije i od Brazila pa do Afrike sade i seku šećernu trsku. U stvari, jedno vreme je proizvodnja šećera zauzimala mesto najveće i najunosnije industrijske grane u svetu. Moglo bi se reći da je šećerna trska tako oblikovala svet kao malo koja druga biljka.

Da li želite da saznate nešto više o ovoj čudesnoj biljki. Onda nam se pridružite u poseti oblasti Kvinsland u Australiji gde raste šećerna trska. Iako šećernu trsku ova oblast daje u skromnom obimu, efikasno ratarstvo i metode proizvodnje napravili su od ove oblasti jednog od najvećih izvoznika neprerađenog šećera u svetu.

Poseta zemlji šećerne trske

Vazduh je topao i vlažan. Tropsko sunce prži po polju zrele šećerne trske. Dok traje sabiranje plodova, velika mašina nalik kombajnu polako se kreće kroz visoku šećernu trsku, odseca stabljike i isečenu trsku stavlja u jednu prikolicu koja ide pored nje. Uskoro iz posečene trske potekne šećerni sok, i slatkasti miris koji podseća na miris plesni ispunjava vazduh. Tada dragoceni sok iz ove čudnovate trave započinje svoj put od polja do šećernice na vašem stolu.

Ne tako davno, trska se ovde u Australiji mukotrpno ručno sekla kao što se još uvek ručno seče u mnogim drugim zemljama gde uspeva. Zamislite taj prizor. Radnici ručno seku trsku. Red znojavih sekača trske polako ide kroz polje šećerne trske. Gotovo vojničkom preciznošću, radnici jednom rukom hvataju svežnjeve uspravnih stabljika trske, a onda ih snažno povuku u stranu kako bi se video zajednički deo iz kog su izrasle. Fiju, cak! Fiju, cak! Radnici snažnim zamasima vitlaju mačetama i odsecaju stabljike u blizini zemlje. Bacajući ih u pravilne redove, radnici odlaze do sledeće stabljike iz koje su izrasle šećerne trske, to jest do sledećeg svežnja. Ova situacija se širom sveta postepeno menja budući da je sada sve više zemalja u procesu mehanizacije.

Oblast gde u Australiji uspeva šećerna trska uglavnom je priobalni deo dugačak 2 100 kilometara koji je najvećim delom u ravni s čuvenim Velikim koralskim  sprudom. (Vidite članak „Poseta Velikom koralskom sprudu“ u Probudite se! od 8. juna 1991. /engl./) Toplo i vlažno vreme tokom cele godine omogućava šećernoj trsci da napreduje, a duž obale uglavnom na malim porodičnim farmama raštrkanim poput grozdova na vinovoj lozi živi oko 6 500 uzgajivača.

Nakon duge vožnje, u središnjem delu primorja Kvinslanda u daljini vidimo Bundaberg, grad šećera. Dok se penjemo na jedno brdo, dočekuje nas panorama koja oduzima dah — dokle god pogled seže prostire se more ustalasalih šećernih trski! Kakve nijanse boja! Trska je na različitim poljima u različitom stepenu zrelosti, tako da polja obrazuju jedan pačvork u vidu mozaika jasnih tonova zelene boje i boje zlata, a sve to je prošarano bojom čokolade na poljima koja su ove godine ostala nezasejana ili su nedavno raskrčena.

Juli je najhladniji mesec u godini i upravo je započela sezona seče i sabiranja. To će trajati sve do decembra dok trska sazreva u različitim etapama. Sada nestrpljivo čekamo da posetimo jednu šećeranu kako bismo videli šta se dešava s isečenom šećernom trskom. Ali, pre nego što to uradimo, bilo bi dobro da nešto naučimo o samoj šećernoj trsci. Zato smo odlučili da prvo svratimo u laboratoriju šećerane podignutu u ovom regionu. Ovde naučnici razvijaju nove varijetete trske i vrše istraživanja kako bi poboljšali uzgajanje i proizvodnju šećerne trske.

Njeno poreklo i uzgajanje

U stanici za ispitivanje šećera, jedan prijazan agronom je srećan što može nešto da nas nauči o samoj šećernoj trsci i da nam objasni kako ona raste. Šećerna trska, koja je prvo rasla u kišnim šumama jugoistočne Azije i Nove Gvineje, jeste džin iz porodice trava u koju spadaju različite vrste, kao što je trava za travnjake, žitarice i drvenasti bambusi. Sve ove biljke putem fotosinteze stvaraju šećer u svojim listovima. Pa ipak, šećerna trska se od njih razlikuje po tome što to čini u ogromnim količinama, a onda taj šećer skladišti kao sladak sok u svom vlaknastom stablu.

Uzgajanje šećerne trske je bilo nadaleko poznato u drevnoj Indiji. Tamo su u osvajačkim trupama Aleksandra Velikog, 327. pre n. e., pisari zapisali da su stanovnici „žvakali jednu čudesnu trsku, koja je davala neku vrstu meda bez bilo kakve pomoći pčela“. Dok su u 15. veku istraživanja i napredak na svetskom polju dostizali puni zamah, proizvodnja šećera se širila poput plamena. Danas postoji hiljade varijeteta trske, a preko 80 zemalja učestvuje u njenom godišnjem prinosu od milijardu tona.

Sađenje je u većini delova sveta veoma mukotrpan fizički rad. Zrele stabljike  šećerne trske seku se po dužini od oko 40 centimetara i sade u brazde razdvojene oko 1,5 metar. Iz svakog odsečenog dela to jest mladice izraste nova stabljika sa oko 8 do 12 mladica trske koje sazrevaju u toku 12 do 16 meseci. Šetnja kroz gusto zbijeno polje zrele trske može da bude jedno strašno iskustvo. Stabljike trske s načičkanim lišćem pružaju se u visinu do 4 metra. Da li je to samo šuštanje vetra ili možda zmije ili nekog glodara? Za svaki slučaj, možda je vreme da se povučete na čistinu!

Vrše se istraživanja kako bi se našlo načina da se suzbiju trskine štetočine i bolesti. Mnoga ovakva nastojanja, premda ne i sva, imala su donekle uspeha. Na primer, da bi se istrebile štetne bube koje napadaju trsku, vlasti su 1935. donele golemu gubavicu u severni Kvinsland. Na nesreću, ta žaba je više volela drugu hranu koje je bilo u izobilju nego bube koje su napadale trsku, tako da se sve više razmnožavala i na kraju i sama postala najveća štetočina u celoj severoistočnoj Australiji.

Palite je pre seče?

Malo kasnije, nakon što padne veče, u čudu gledamo kako lokalni farmer pali vatru na svom polju zrele trske. Za nekoliko sekundi malo polje postaje razbuktala vatra čiji plamenovi poskakuju visoko u noćno nebo. Paljenjem trske odstranjuje se neželjeno lišće i druge stvari koje bi mogle da usporavaju seču i procese obrade. Međutim, odnedavno je sve učestalija seča bez spektakularnog prethodnog paljenja. Taj metod se zove seča zelene trske. Ne samo što on poboljšava šećer već i na tlu ostavlja zaštitni pokrivač od lišća koji je za uzvrat koristan u suzbijanju erozija tla i korova.

Iako se u mnogim zemljama u kojima se danas uzgaja šećerna trska letina i dalje sabira ručno, ipak je sve više zemalja u kojima se seča sada obavlja pomoću ogromnih mašina za seču trske. Ove džinovske mašine krče sebi put kroz visoke trske, odsecaju vrhove i potkresuju stabljike, a onda ih automatski seku na kratke motke to jest komade, spremne za obradu u šećerani. Iako čovek primenom teškog metoda ručnog sečenja u proseku može da iseče 5 tona trske na dan, mašine za seču trske mogu bez poteškoća da poseku i do 300 tona dnevno. Ova industrijska  biljka može da uspeva i da se seče nekoliko godina u toku sezone, sve dok proizvodnja šećera ne opadne te biljke tada treba zameniti.

Kada se trska iseče jako je bitna brzina, budući da šećer u posečenoj trsci brzo propada. Da bi se olakšao brz transport do šećerana, u područjima Kvinslanda gde uspeva šećerna trska, na usluzi stoji oko 4 100 kilometara duga tramvajska pruga uskog koloseka. Dok se kreću ladanjskim predelima i vuku mnoge vagone dupke napunjene šećernom trskom, minijaturne lokomotive koje saobraćaju ovim trasama predstavljaju jedan živobojan prizor.

Kroz šećeranu

Obilazak šećerane je interesantno iskustvo. Prvo što vidimo su redovi vagona trske koji čekaju da budu ispražnjeni. Ogromni rezači i valjci drobe trsku i cede šećerni sok iz vlakana. Preostala vlakna, to jest otpaci, suše se i koriste kao gorivo za celu šećeranu. Višak se prodaje proizvođačima papira i građevinskog materijala, a oni ga onda koriste za proizvodnju svojih proizvoda.

Zatim se uklanja nečistoća iz šećernog soka i ostaje pročišćena tečnost. Prerađeni otpaci, takozvani mulj, koristi se kao đubrivo. Još jedan nusprodukt, melasa, koristi se kao stočna hrana ili kao sirovina u destilaciji ruma i industrijskog alkohola. Mnogostranost šećerne trske i efikasnost procesa obrade zaista je upečatljivo.

Ta tečnost se zatim pretvara u sirup tako što se tečnost kuva sve dok ne nestane višak vode i onda se dodaju sićušni kristali šećera. Ovi kristali rastu do željene veličine. Onda se uklanjaju iz ove smese i suše. Proizvod je neprerađeni, žuti šećer. Daljnje prerađivanje pretvoriće ovaj neprerađeni šećer u poznati prerađeni beli šećer koji se nalazi na mnogim trpezama.

Možda će vaš čaj ili kafa biti malo slađi nakon ovog veoma zanimljivog i poučnog obilaska zemlje šećerne trske. Naravno, ukoliko ste dijabetičar, onda morate da ga se odreknete i možda koristite neku zamenu.

Zaista smo impresionirani mnogostranošću i dovitljivošću Onoga koji je smislio, a onda prouzrokovao da u ovolikom obilju izraste ova čudnovata biljka, šećerna trska — jedan pravi gorostas među travkama!

[Okvir na 22. strani]

Da li je to repa ili trska?

Šećer se dobija iz dve glavne svetske kulture. Šećerna trska uglavnom raste u tropskim krajevima i obuhvata barem 65 posto proizvodnje šećera u svetu. Preostalih 35 posto dobija se iz šećerne repe koja uspeva u hladnijim pojasevima, kao što su istočna i zapadna Evropa i severna Amerika. Što se tiče hemijskog sastava, ovi šećeri su istovetni.

[Slika na 23. strani]

Šećerna trska se pre seče pali

[Slika na 23. strani]

Mašina za seču trske. Traktor vuče prikolicu

[Izvor slike na 21. strani]

Sve fotografije na stranama 21-4: Queensland Sugar Corporation