Gledište Biblije

Ukrašavanje tela — treba biti razuman

„TAŠTINA je živi pesak razuma“, napisala je jedna književnica francuskog porekla. Sasvim je sigurno da mnogo toga što ljudi već vekovima rade sebi zbog taštine nema nikakve veze s razumom. Primera radi, da bi imale što tanji struk, u 19. veku žene su do bola stezale stomak sve dok nisu jedva disale. Neke su tvrdile da im je obim struka svega 32 centimetra. Neke žene je korset toliko stezao da su im rebra probila jetru, zbog čega su i umrle.

Iako je, na svu sreću, ta moda izumrla, taština koja ju je prouzrokovala danas je isto tako očigledna kao što je bila tada. Muškarci i žene se još uvek podvrgavaju teškim, pa čak i opasnim zahvatima da bi izmenili svoj prirodni izgled. Na primer, lokali za tetoviranje i pirsing, koje su nekada posećivali manje pristojni članovi društva, sada niču u šoping-centrima i predgrađima. U stvari, među poslovima koji u Sjedinjenim Državama najbrže rastu, tetoviranje je u jednoj od proteklih godina bilo šesto po redu.

Još radikalniji oblici ukrašavanja tela uzimaju maha naročito među mladima. Prekomerni pirsing delova tela — uključujući i bradavice na dojkama, nos, jezik, pa čak i polne organe — sve je popularniji. Za jednu manju grupu, čak i takav prekomerni pirsing nije više zanimljiv. Oni isprobavaju još radikalnije zahvate kao što su žigosanje, rezanje a i „klesanje“ tela, pri čemu se predmeti stavljaju pod kožu da bi se napravila ekstravagantna udubljenja i brazde.

Drevni običaj

Ukrašavanje ili preoblikovanje tela nije ništa novo. U nekim područjima Afrike, ritualno rezanje tela i tetoviranje već vekovima se koristi da bi se označile posebne porodične grupe ili plemena. Zanimljivo je da se u mnogim od tih zemalja s negodovanjem gleda na te običaje i sve se manje upražnjavaju.

Tetoviranje, pirsing i rezanje tela postojalo je i u biblijska vremena. Najčešće su to praktikovali paganski narodi u povezanosti sa svojom religijom. Sasvim je razumljivo što je Jehova zabranio svom narodu, Jevrejima, da oponašaju te pagane (Levitska 19:28). Kao Božja ’posebna svojina‘, Jevreji su tako bili zaštićeni  od ponižavajućih običaja krive religije (Ponovljeni zakoni 14:2, NW).

Hrišćanska sloboda

Hrišćani nisu pod Mojsijevim zakonom, premda on izlaže izvesna načela koja su preneta i na hrišćansku skupštinu (Kološanima 2:14). Zato kada se radi o vrsti ukrašavanja za koje se odlučuju mogu se izraziti u granicama onoga što je pristojno (Galatima 5:1; 1. Timoteju 2:9, 10). Međutim, ta sloboda nije bez ograničenja (1. Petrova 2:16).

Pavle je u 1. Korinćanima 6:12 napisao: „Sve mi je dozvoljeno; ali nije sve korisno.“ Pavle je razumeo da to što je slobodan kao hrišćanin ne znači da može da radi šta hoće, a da pri tome ne uzima u obzir druge. Ljubav prema drugima uticala je na njegovo ponašanje (Galatima 5:13). On je podsticao da gledamo „s ličnim zanimanjem ne samo na svoje sopstvene interese nego i na interese drugih“ (Filipljanima 2:4). Njegovo nesebično gledište služi kao izvanredan primer za sve hrišćane koji razmišljaju o nekom obliku ukrašavanja tela.

Biblijska načela koja treba razmotriti

Jedan od zadataka koje imaju hrišćani jeste da propovedaju i poučavaju o dobroj vesti (Matej 28:19, 20; Filipljanima 2:15). Onda je sasvim razumljivo da jedan hrišćanin neće dozvoliti da išta, uključujući i njegov izgled, odvrati druge od slušanja te poruke (2. Korinćanima 4:2).

Premda je ukrašavanje kao što je pirsing i tetoviranje popularno među nekima, hrišćanin treba da se pita: ’Kakve će reakcije takvo ukrašavanje izazvati tamo gde živim? Da li će me povezati s ljudima koji su na marginama društva? Čak i ako mi savest to dozvoljava, kako će moj pirsing ili tetoviranje uticati na druge unutar skupštine? Da li će na to gledati kao na dokaz o prisustvu „duha sveta“? Može li to izazvati sumnju u to da imam „zdrave misli“?‘ (1. Korinćanima 2:12; 10:29-32; Titu 2:12).

Izvesne vrste preoblikovanja tela nose ozbiljne medicinske rizike. Tetoviranje nehigijenskim iglama može biti povezano sa širenjem hepatitisa i HIV-a. Bolesti kože su ponekad posledica boja koje se koriste. Posle pirsinga treba da prođu meseci da bi rana zacelila i veći deo tog vremena ona može mnogo da boli. Može doći i do trovanja krvi, krvarenja, zgrušavanja krvi, oštećenja nerava i ozbiljnih infekcija. Sem toga, neki zahvati se teško mogu vratiti na staro. Primera radi, u zavisnosti od veličine i boje, za uklanjanje tetovaže treba izvršiti nekoliko skupih i bolnih laserskih tretmana. Pirsing može ostaviti doživotne ožiljke.

Da li će osoba odlučiti da se izloži ovim rizicima jeste lična odluka. Ali onaj ko se trudi da ugodi Bogu svestan je da to što je hrišćanin znači da se predao Bogu. Naše telo je živa žrtva data Bogu da je koristi (Rimljanima 12:1). Dakle, zreli hrišćani ne smatraju svoje telo isključivim vlasništvom koje mogu da oštete ili unakaze onako kako žele. Naročito oni koji ispunjavaju uslove da predvode u skupštini poznati su po umerenosti u navikama, zdravim mislima i razumnosti (1. Timoteju 3:2, 3).

Razvijanje i ispoljavanje biblijski školovane moći rasuđivanja pomoći će hrišćanima da ne upražnjavaju ekstremne, mazohističke običaje ovoga sveta koji je tako beznadežno ’otuđen od života koji pripada Bogu‘ (Efešanima 4:18). Tako će njihova razumnost blistati pred svim ljudima (Filipljanima 4:5).

[Fusnote]