Da li vidite i ono što se očima ne vidi?

VOZAČI automobila obično ne mogu da vide iza nepregledne krivine. Ali uz pomoć ogledala postavljenog na krivini, može se primetiti da li neko dolazi iz suprotnog smera i tako sprečiti nesreća. Slično tome, ljudi u stvari ne mogu da vide nevidljivog Stvoritelja. Postoji li neki način da saznamo da on postoji?

Jedan pisac iz prvog veka spomenuo je kako možemo zapaziti ono što ne možemo videti. On je napisao: „[Božja] nevidljiva svojstva jasno se vide od stvaranja sveta naovamo, budući da se zapažaju po onome što je načinjeno, naime njegova večna moć i Božanstvo, tako da oni nemaju izgovora“ (Rimljanima 1:20).

Razmislite o tome. Da li vidite da se u stvarima koje nas okružuju i koje ljudi nisu u stanju da stvore odražava inteligencija? Da li vam takve stvari pomažu da „očima svog razumevanja“ vidite da postoji neko ko je veći od čoveka? Osmotrimo neke primere (Efešanima 1:18, King James Version).

Učimo od stvarstva

Da li ste se divili lepoti veličanstvenog, zvezdanog neba u noći bez mesečine, i da li u tome vidite dokaz o Veličanstvenom Tvorcu? „Nebesa slavu Božju objavljuju, dela ruku njegovih nebeski prostor glasi“, uskliknuo je posmatrač iz drevnih vremena. „Kad nebesa tvoja gledam, delo prsta tvojih, i mesec i zvezde što si postavio, šta je čovek da ga se opomeneš, sin čovečji da se o njemu brineš?“ (Psalam 8:4, 5; 19:2).

Sasvim je normalno da se divimo delima stvaranja koja su i suviše čudesna da bi ih ljudi kopirali.  Jedan čuveni stih kaže: „Samo Bog drvo stvoriti zna.“ Pa ipak, daleko čudesnije stvarstvo je beba, koja nastaje bez ikakvog stvaralačkog usmeravanja roditelja. Kad se spermatozoid oca sjedini s jajnom ćelijom majke, u DNK novoformirane ćelije brzo se formiraju nacrti za razvoj deteta. Jednom je u vezi s uputstvima u DNK rečeno: „Kad bi se ispisala, ispunila bi hiljadu knjiga od po 600 strana.“

To je samo početak. Prvobitna ćelija se deli na dve, zatim na četiri, pa na osam i tako dalje. Posle oko 270 dana rađa se beba koja ima na milijarde živih ćelija koje se mogu svrstati u preko 200 kategorija. Pomislimo samo da je prvobitna ćelija imala u sebi informacije potrebne za stvaranje svih tih raznoraznih vrsta ćelija i da se one razviju baš u pravo vreme! Da li vas to navodi da hvalite našeg Stvoritelja? Zapazite kako ga je hvalio psalmista koji je napisao: „Ti si utrobe moje stvorio, i sastavio me u utrobi majke moje. Hvalim te što sam tako divno sazdan“ (Psalam 139:13-16).

Oni koji proučavaju ta „čuda“ osećaju izvesno strahopoštovanje. Dr Džejms H. Haton, bivši predsednik Medicinskih udruženja Čikaga i države Ilinois, rekao je da je bio zaprepašćen „magičnom sposobnošću [gena i hromozoma ćelije] da na nove ćelije prenesu one podatke koje žele da reprodukuju. Stvarno je divno što naši istraživači uspevaju da saznaju nešto o tim stvarima. Ali te fenomene je morala da osmisli neka Božanska Inteligencija“.

Dr Haton je nastavio: „U endokrinologiji, što je moja specijalnost, proučavanje funkcija i poremećaja endokrinih žlezda doprinosi mom uverenju da neka Božanska Sila mora biti odgovorna za čudesnu složenost i funkciju tih vitalnih organa.“ On je zaključio: „Kad razmišljam o tim čudima, čini mi se da imam ubedljiv razlog da verujem da je neka svemoćna i sveznajuća sila osmislila svemir, da ga je pokrenula i da ga nadgleda.“

Nakon ovih zapažanja, dr Haton je pitao: „Da li je to Bog kao stvarna osoba, koji zapaža svakog vrapca koji padne na zemlju?“ On je odgovorio: „Nekako sumnjam u to. A i ne verujem da On obraća neku posebnu pažnju na moje relativno nebitne svakodnevne aktivnosti.“

Zašto mnogi priznaju da se u „čudima“ stvaranja jasno vidi inteligencija, ali dovode u pitanje postojanje Boga kao stvarne osobe, koji je zainteresovan za čovečanstvo?

Da li Bog zaista brine za nas?

Mnogi rezonuju tako da ako ima Boga, on ne bi dopustio da ljudi toliko pate. Ljudi često pitaju: „Gde je bio Bog kad nam je trebao?“ Jedan čovek koji je preživeo Drugi svetski rat, u kome su nacisti pobili na milione ljudi, bio je toliko ojađen patnjom koju je video da je rekao: „Kad biste mogli liznuti moje srce, otrovalo bi vas.“

Zato se mnogi nalaze u dilemi. Kao što je posmatrač iz drevnih vremena koga smo ranije spomenuli primetio, postoje očigledni dokazi o postojanju Stvoritelja, dokazi koje možemo videti kada istražimo izvanredan red i konstrukciju stvari. Ipak, ako je On Bog koji brine za nas, kako može dozvoliti takve užasne patnje? Da bismo to razumeli i da bismo obožavali Boga na ispravan način, moramo dobiti zadovoljavajuć odgovor na to važno pitanje. Gde možemo pronaći taj odgovor?

Pozivamo vas da nabavite brošuru Da li Bog zaista brine za nas? Na 32. strani ovog časopisa možete saznati kako da naručite tu brošuru. Uvereni smo da ćete pažljivim istraživanjem tema „Zašto Bog dopušta patnju“ i „Kakav je rezultat pobune?“ dobiti zadovoljavajuće odgovore.

[Slike na 10. strani]

Da li u ovim stvarima vidite dokaze za postojanje Stvoritelja?