Luj Braj — donosi svetlo zatočenicima tame

KOLIKO ceniš to što možeš da čitaš i pišeš? Neki to uzimaju zdravo za gotovo, ali čitanje i pisanje čine samu osnovu našeg učenja. Otklonite sposobnost čitanja pisane reči i izgubili ste ključ od ogromne riznice znanja.

Pisana reč je stotinama godina bila nepristupačna za slepe. Međutim, tokom 19. veka, zabrinutost zbog njihovog teškog stanja navela je jednog ozbiljnog dečka da razvije metodu komunikacije koja je i njemu i milionima drugih otvorila nove mogućnosti.

Nada se pomalja iz tragedije

Luj Braj je rođen 1809. godine u selu Kuvreu, oko 40 kilometara od Pariza (Francuska). Njegov otac Simon-Rene Braj zarađivao je za život izrađujući konjsku opremu. Možda se mali Luj često igrao u radionici svog oca. Međutim, jednom prilikom se upravo tu desila strašna nesreća. Dohvativši jednu oštru, šiljatu alatku — verovatno šilo — Luj ju je nesmotreno gurnuo sebi u oko. Ozleda je bila nezalečiva. Što je još gore, infekcija se ubrzo proširila i na drugo oko. Kada je imao samo tri godine Luj je potpuno oslepeo.

Pokušavajući da u toj situaciji učine ono što je najbolje, Lujevi roditelji i parohijski sveštenik Žak Palvi, uredili su da Luj pohađa časove koji su se održavali u lokalnoj školi. Luj je upijao mnogo od onog što je slušao. Štaviše, nekoliko godina je bio najbolji u razredu! Ali ono što je jedna slepa osoba mogla da nauči koristeći metode oblikovane za one koji vide bilo je ograničeno. Zbog toga se 1819. godine Luj upisao na Kraljevski institut za slepu omladinu.

Osnivač instituta, Valentin Avi, bio je jedan od prvih koji je napravio program koji bi pomogao slepima da čitaju. Njegova želja je bila da pobije preovladavajuće mišljenje da slepilo sprečava osobu da izvuče korist iz redovnog obrazovanja. Prvi eksperimenti koje je sproveo uključivali su izrađivanje velikih, ispupčenih slova na debelom papiru. Iako je to bio samo početak, time je posejano seme koje će kasnije pustiti koren.

Braj je učio da čita velika izbočena slova iz knjiga u maloj Avijevoj biblioteci. Međutim, uvideo je da je ovaj pristup učenju spor i nepraktičan. Na kraju krajeva, slova su oblikovana za oči — a ne za prste. Na sreću, neko drugi ko je shvatao ova ograničenja samo što se nije pojavio na sceni.

Ideja iz neočekivanog izvora

Godine 1821. kada je Luj Braj imao samo 12 godina, Šarl Barbije, francuski kapetan artiljerije u penziji, posetio je institut. Tamo je predstavio sredstva komunikacije koja su se tad zvala noćno pisanje, a kasnije sonografija. Noćno pisanje je bilo razvijeno za korišćenje na bojnom polju. Bila je to metoda komunikacije putem čula dodira, uz korišćenje ispupčenih tačkica poređanih u pravougaoni oblik, po šest tačaka uspravno i po dve vodoravno. U školi je ova ideja o korišćenju koda za fonetsko prenošenje reči pogodila pravu žicu. Braj je sa oduševljenjem lično primenio ovaj novi pristup i čak ga je usavršio. Ali da bi ovaj metod stvarno  učinio praktičnim, Braj je morao da bude uporan. U svom dnevniku je napisao: „Ako moje oči neće da mi kažu nešto o ljudima i događajima, idejama i učenjima, moram pronaći drugi način za to.“

Tako je naredne dve godine Braj uporno radio na tome da pojednostavi kod. Na kraju je razvio jednu prefinjenu i elegantnu metodu zasnovanu na „kućici“ koju čine samo po tri tačke uspravno i po dve vodoravno. Luj Braj je 1824, kada je imao 15 godina, dovršio sistem od šest tačaka. Ubrzo nakon toga je počeo da poučava na institutu, a 1829. je objavio svoju jedinstvenu metodu komuniciranja koja je danas poznata po njegovom imenu. Ako izuzmemo neka manja doterivanja, njegov sistem je uglavnom ostao nepromenjen do dan-danas.

Brajevo pismo postaje dostupno širom sveta

Krajem 1820-ih izdata je prva knjiga koja je objasnila Brajev izum sa ispupčenim tačkama; ali taj izum se sporo prihvatao. Novi kod nije bio zvanično prihvaćen čak ni na institutu sve do 1854. — dve godine posle Brajeve smrti. Uprkos tome, ova metoda, daleko bolja od ostalih, na kraju je stekla popularnost.

Nekoliko organizacija proizvodi literaturu na Brajevom pismu. Watchtower Society je počeo da izdaje ovakav materijal 1912, kada je ovaj kod tek standardizovan za engleska govorna područja. Danas, koristeći napredne metode štampanja na Brajevom pismu, Zajednica svake godine izrađuje milione takvih stranica na osam jezika i distribuiše ih u preko 70 zemalja. Nedavno je Zajednica udvostručila proizvodnju kako bi udovoljila sve većoj potražnji za biblijskom literaturom na Brajevom pismu.

Danas taj jednostavni, dobro osmišljeni Brajev kod doprinosi tome da pisana reč bude dostupna milionima ljudi sa oštećenim vidom — i to zahvaljujući predanim naporima jednog mladića koji je živeo pre skoro 200 godina.

[Okvir/Slike na 15. strani]

DEŠIFROVANJE BRAJEVOG KODA

Brajevo pismo se čita sleva nadesno, koristeći se jednom ili obema rukama. Postoje 63 moguće kombinacije tačaka u svakoj Brajevoj „kućici“. Stoga se sva slova i znaci interpunkcije u većini alfabeta mogu preneti posebnom kombinacijom tačaka. Nekoliko jezika koriste skraćeni oblik Brajevog pisma u kome se neke „kućice“ stavljaju umesto učestalih kombinacija slova ili čitavih reči. Neki ljudi su postali toliko spretni u čitanju Brajevog pisma da mogu čitati 200 reči u minuti!

[Slike]

Za prvih deset slova se koriste samo tačke u dva gornja reda

Za sledećih deset slova dodaje se donja leva tačka svakom od prvih deset slova

Za poslednjih pet slova dodaju se obe donje tačke na prvih pet slova; slovo „w“ je izuzetak jer je ono kasnije dodato francuskom alfabetu

[Izvor slike na 14. strani]

Portret: © Maison Natale de Louis Braille - Coupvray, France/Photo Jean-Claude Yon