Od razjarenog vulkana do spokojnog ostrva

 DOK naš brod pravi poslednji obrt prema luci grčkog ostrva Santorin, nailazimo na jedan veličanstven prizor. Visok zid zastrašujućih hridina izdiže se iz mora skoro 300 metara. Na tim strminama nalaze se izrazito bele kuće. Neuobičajen oblik ostrva, nijedna plaža tipična za ostrva i hridine koje se naglo spuštaju — sve ovo ukazuje da se ovde izgleda desilo nešto neobično. I jeste. Ostrvo Santorin je preostala istočna polovina jednog vulkana koji je proradio, a mi plovimo vodama koje su popunile njegov krater!

Nastanak ostrva

U drevna vremena ostrvo Santorin — danas poznato i kao Tira — zvalo se Strogili, što znači „Okrugao“. I ostrvo je zaista bilo okruglo. Ali, prema stručnjacima, snažna vulkanska erupcija je promenila oblik ostrva pre skoro 3 500 godina. Izgleda da je snažna eksplozija otvorila jedno veliko grotlo u središtu ostrva, te tako stvorila duboku kotlinu u koju se onda slila voda iz mora.

Neki vulkanolozi teoretišu da se tutnjava eksplozije čula sve do Evrope, Azije i Afrike i da je srušila građevine udaljene i do 150 kilometara. Zagušujući pepeo, tvrde oni, mora da je nekoliko dana sakrivao sunčevu svetlost nad celom Mediteranskom kotlinom. Sve u svemu, 80 kvadratnih kilometara ostrva nestalo je u vazduhu ili propalo u more. Izbrisan je bio svaki trag života.

S vremenom su ostatak ostrva Strogili naselili doseljenici s kopna i ostrvo je dobilo novo ime Kaliste, što znači „Najlepši“. Ali život na vulkanu pružio je naseljenicima doslovno klimavu egzistenciju. Između 198. pre n. e. i 1950. n. e. bilo je 14 erupcija. Onda je 1956. jedan zemljotres upropastio mnoge kuće na ostrvu. „Zemlja se tresla i podrhtavala kao žele“, kaže Kira Eleni, jedna starica koja je preživela taj katastrofalni događaj. „U dvorištu ispred moje kuće, koja je bila  smeštena na jednoj litici, nalazila se jedna šljunkovita staza. Odjednom je ona skliznula u more, a kuća je skoro ostala da visi u vazduhu! Morali smo da odemo iz te kuće i da izgradimo novu na stabilnijem tlu.“

Oštećena sela su brzo popravljana, a to su uglavnom učinili stranci. Sada se svakog leta na Santorin sjati hiljade posetilaca. Pored Santorina ostalo je i manje ostrvo Tereza i nenaseljeno ostrvce Aspronisi.

Pored toga, u središtu grotla Santorina nalaze se dva vulkanska ostrvca — Nea Kameni i Palaija Kameni. Na tim nedavno nastalim ostrvcima još uvek može da se oseti vulkanska aktivnost kad se ’usnuli div‘ povremeno promeškolji i izbaci dim. Celokupan oblik Santorina neprekidno se menja, i zato je s vremena na vreme potrebno izraditi nove geografske karte.

Život na ivici

Na obodu grotla Santorin ne postoje padine, samo strmine. Uspravni nanosi  zemlje omogućuju ostrvljanima najjednostavnije solucije za izgradnju kuća: prokrčiti horizontalan tunel kroz zemlju, podići zid na ulazu i useliti se. I tako je većina kuća koje se nalaze duž grotla, isklesana od stena.

Ispred svake ovakve kuće je dvorište ili balkon koji gleda na grotlo. Dvorište gornje kuće je u stvari krov kuće koja se nalazi ispod. Sa ovih balkona možete uživati u fantastičnim zalascima sunca dok s divljenjem gledate kako purpurno sunce polako i veličanstveno nestaje iza mora. Neka dvorišta imaju i malu kuhinju, jedan ili dva kokošarnika i lonce sa zasađenim mirisnim biljkama i cvećem.

Ono što je posebno karakteristično za ova sela u celini jeste da nema nijedne prave ulice. Čak ni kućni svodovi nisu simetrični. Ovo mnoštvo nepravilnih linija i krivina, koje obrazuju najneobičnije oblike, obavija nežnošću skupine građevina, koje su pravo iznenađenje na tako stenovitom i strmom ostrvu.

Santorin je veoma sušan. Jedina voda koja je na raspolaganju jeste sakupljena kišnica koja se čuva u cisternama. Ali, gornji sloj tla je plodan. Zato ograničena unutrašnjost ostrva daje raznovrsne žitarice.

Santorin je i za turiste i za starosedeoce jedinstven i sjajan spomenik lepote naše planete.

[Okvir na 18. strani]

POVEZANOST SA ATLANTIDOM

Jedan mit koji je možda prvobitno nastao u Egiptu, zatim zaživeo u spisima grčkih klasičara i onda se pojavio u srednjovekovnim predanjima arapskih geografa, jeste mit o jednom nestalom delu kopna, jednom ostrvu, to jest gradu Atlantidi. Atlantida je navodno nestala u moru zbog zemljotresa i poplava. Neki arheolozi kažu da ovaj mit ima svoje korene u vulkanskoj erupciji Santorina.

Iskopovanja koja su ovde započela 1966/67. otkrila su jedan bogat kraljevski minojski grad, sahranjen ispod vulkanskih ostataka, koji je ostao isti baš kao u vreme erupcije. Izgleda da su rana upozorenja navela stanovnike da na vreme napuste ovo područje. Neki istraživači spekulišu o tome da ostvrljani nisu bili voljni da priznaju da je njihov nekada sjajan grad nestao, i tako je nastala legenda o Atlantidi koja je preživela, i u dobrom stanju nastavlja svoj gradski život na dnu mora.

[Slika na 16. strani]

Santorin

[Slika na 17. strani]

Jehovini svedoci rado propovedaju na Santorinu

[Slika na 18. strani]

Pogled na Egejsko more s terasa Santorina