Olimpijski ideali u krizi

KAD je baron Pjer de Kuberten predložio da se oživi Olimpijada, on je postavio neke plemenite ideale. I zaista, savremeno olimpijsko geslo, koje se pripisuje Kubertenu, glasi: „Najvažnije na Olimpijskim igrama nije pobediti, već učestvovati... Suština nije u pobedi već u dobroj borbi.“

Kuberten je verovao da se učešćem u zdravom takmičenju izgrađuju dobre karakterne crte, gaji zdravo prosuđivanje i unapređuje ispravno ponašanje. On je čak govorio o ’sportu kao religiji‘. Olimpijske igre, po njegovom mišljenju, mogu naučiti ljude da žive u miru.

Međutim, do 1937. kada je Kuberten umro, iščezle su sve nade u tom pogledu. Igre su već jednom bile odložene zbog svetskog rata, a tenzije su rasle ka još jednom većem sukobu. Danas su olimpijski ideali u još većoj krizi. Zašto je to tako?

Olimpijada i doping

Sportisti već decenijama koriste stimulativna sredstva pomoću kojih postižu vrhunske rezultate, a ni Olimpijske igre nisu izbegle tu nevolju. Zaista, sada nakon 25 godina od uvođenja tobože strogih doping testova, korišćenje zabranjenih supstanci među olimpijcima i dalje predstavlja problem.

Neki sportisti koriste steroide da bi stekli određene prednosti. Drugi koriste stimulativna sredstva. Kod sprintera i drugih sportista kojima je potrebna snaga popularni su hormoni rasta, jer im pomažu da se brzo oporave od intenzivnih treninga, a takođe pospešuju i snagu mišića. Međutim, jedna vrsta eritropoetina koja se dobija genetskim inženjeringom, predstavlja omiljeno sredstvo za mnoge trkače na duge staze, plivače i ski-trkače, pošto ona jača njihovu izdržljivost  time što podstiče stvaranje crvenih krvnih zrnaca.

Razumljivo je zašto dr Robert Voj, bivši direktor programa doping testiranja pri Olimpijskom komitetu SAD, naziva sportiste „laboratorijom koja hoda“. On dodaje: „Olimpijada je za naučnike, hemičare i lekare bez etike, postala probni poligon.“ A kako stoje stvari s testiranjem? Dr Donald Ketlin, direktor jedne laboratorije za doping testove iz Sjedinjenih Država, kaže: „Prepredeni sportista koji želi da se dopinguje, prelazi na sredstva koja ne možemo testirati.“

Podmićivanje i korupcija

Pošto samo nekolicina gradova može sebi priuštiti da bude domaćin Olimpijskih igara, neke od njih ne može ništa sprečiti da sebi i obezbede tu manifestaciju. Pre skoro dve godine Međunarodni olimpijski komitet (IOC) našao se u kaljuži skandala. Tvrdnje da su članovi IOC-a podmićeni iznosom od čak 400 000 dolara za usvojenu ponudu da se Zimske olimpijske igre 2002. održe u Salt Lejk Sitiju, dovode u pitanje etiku ljudi uključenih u izborni proces.

Linija koja odvaja gostoprimstvo od direktnog podmićivanja često postaje nejasna pošto potencijalni gradovi-domaćini  nude bogate darove onima koji biraju lokaciju. Čak 20-ak članova IOC-a bilo je umešano u skandal sa Salt Lejk Sitijem, a 6 članova je izbačeno iz komiteta. Što se tiče Olimpijade 2000. u Australiji, iščezli su svi pokušaji da se sačuva dobar glas o iskrenosti kada je predsednik Australijskog olimpijskog komiteta priznao: „Pa, naša [ponuda] nije usvojena zbog lepote grada i ponuđenih sportskih objekata.“

Ekstravagantan način života nekih starijih članova IOC-a i dalje pothranjuje skepticizam. Preminuli švajcarski čelnik Međunarodnog veslačkog saveza, Tomi Keler, jednom je rekao da prema njegovom mišljenju neki sportski zvaničnici smatraju Olimpijadu sredstvom za „zadovoljavanje sopstvene sujete“. On je dodao da je njihova pokretačka sila izgleda „želja za zgrtanjem novca i zadovoljavanjem ličnih ambicija“.

Moćan marketing

Niko ne može poreći da je u Olimpijske igre uključen veliki novac. Tradicionalno gledano, one su dovele do povećane gledanosti televizije i do unosnih reklamnih paketa, praveći ogroman marketing od sponzorisanja.

Osmotrite Olimpijadu iz 1988. za koju je devet multinacionalnih kompanija platilo IOC-u ukupno više od 100 miliona dolara za marketinška prava širom sveta. Tokom Letnjih olimpijskih igara u Atlanti 1996. na istim tim pravima ostvaren je profit od ukupno 400 miliona dolara. A ona ne uključuju televizijska prava. Jedna američka TV mreža platila je više od 3,5 milijardi dolara za pravo emitovanja Olimpijskih igara u periodu između 2000. i 2008. godine, i prema jednom izveštaju, tokom četvorogodišnjeg perioda, od 11 sponzora širom sveta svaki mora da plati 84 miliona dolara. Zbog toga su neki ljudi izneli gledište da su Olimpijske igre nekada važile za ideal ljudske uzvišenosti, a danas su prvenstveno prilika za zarađivanje novca, što samo otkriva ljudsku pohlepu.

 Šta je krenulo naopako?

Neki stručnjaci kažu da je početak olimpijske krize usledio zbog dva ključna događaja tokom ranih 1980-ih. Prvi uključuje odluku da se pojedinim međunarodnim sportskim savezima ustupi pravo da oni odlučuju koji će se sportisti kvalifikovati za Olimpijadu. Iako je IOC prethodno ograničio učešće samo na amatere, ovi savezi su počeli da dozvoljavaju profesionalnim sportistima da se takmiče na Olimpijadi. Međutim, profesionalni sportisti su sa sobom doneli i profesionalne stavove. Samo ’dobrom borbom‘ ne zarađuju se sponzorski dolari, i tako je uskoro pobeda postala najvažnija. Ne iznenađuje što je to podstaklo na korišćenje dopinga.

Drugi ključni preokret je nastao 1983. kada je IOC počeo da pronalazi načine  kako da iskoristi ono što je jedan njihov marketinški stručnjak nazvao „najvrednijim i najneiskorišćenijim simbolom na svetu“ — Olimpijske krugove. To je dovelo do klime neobuzdanog komercijalizma koji je postao zaštitni znak Olimpijade. Džejson Zengerle je zapazio: „Uprkos svoj govoranciji oko unapređivanja mira i ujedinjenja svih ljudi sveta... Olimpijada nije ništa drugačija od... bilo koje raskošne sportske dogodovštine.“ Onda, da li to znači da su ideali koje je unapređivao olimpijski pokret nedostižni?

[Okvir/Slika na 5. strani]

ČINJENICE O OLIMPIJADI

→ Simbol Olimpijade sastoji se od pet krugova, koji predstavljaju kontinente: Aziju, Australiju, Afriku, Evropu i Severnu i Južnu Ameriku. Oni su međusobno povezani i simbolizuju sportsko prijateljstvo svih ljudi.

→ Olimpijski moto je Citius, Altius, Fortius — što na latinskom znači „brže, više, hrabrije“. Alternativni prevod „brže, više, snažnije“, sastavio je jedan francuski pedagog.

→ Olimpijska baklja se tokom drevnih igara palila na Zevsovom oltaru. Danas baklju pale sunčevi zraci na Olimpiji, a zatim se ona prenosi na mesto održavanja igara.

→ Olimpijska tradicija je stara hiljade godina. Prve zabeležene Olimpijske igre odigrale su se 776. pre n. e., ali mnogi kažu da poreklo igara potiče najmanje pet vekova pre toga.

[Izvor]

AP Photo/Eric Draper

[Okvir/Slika na 6. strani]

Olimpijska Lokacija U Sidneju

Od septembra 1993. kada je prihvaćena ponuda da se Olimpijske igre 2000. održe u Sidneju, grad se užurbano priprema da primi posetioce kojih bi moglo biti na desetine hiljada. Mnogo toga je učinjeno da se sredi lokacija, da se izgrade vrhunska zdanja u kojima će se održavati Olimpijada, i da se stare deponije smeća na površini od 760 hektara pretvore u niz močvara, parkova i rečnih ušća.

Sidnejsko olimpijsko selo, koje je sagrađeno da bi primilo sve sportiste i službenike, najveće je selo na svetu koje koristi solarnu energiju. Superdom — najveći zatvoreni sportski i zabavni centar na južnoj hemisferi — poseduje najveću privatnu mrežu solarne energije u Australiji, i koristi energiju koja maltene uopšte ne proizvodi gasove koji dovode do efekta staklene bašte.

Iza Superdoma horizontom dominiraju vijugave krivine i isprepleteni stubovi Olimpijskog stadiona. Trebalo je 435 000 000 dolara da se izgradi najveći Olimpijski stadion na svetu koji ima 110 000 mesta. Pod glavnim svodom stadiona mogu se parkirati četiri aviona boing 747, jedan do drugog! Iznad glave, poluprovidne krovne ploče štite gledaoce od sunčevog ultraljubičastog zračenja. „Za nekoliko meseci, u 2000, ovo mesto će postati srce Australije“, rekao je Alan Pečing, glavni direktor stadiona. Zatim je izrekao jedno proročanstvo: „Nakon toga, postaće samo simbol, kao i Sidnejska opera.“

[Slika na 4. strani]

Baron Pjer de Kuberten

[Izvor]

Culver Pictures

[Izvor slike na 7. strani]

AP Photo/ACOG, HO