Opiranje „poljupcu“ smrti
Opiranje „poljupcu“ smrti
OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ BRAZILA
U gluvo doba noći, dok spavate čvrstim snom, ona se sve više približava. Ne budi vas. Da, čak se i ne promeškoljite dok primate njen škodljiv „poljubac“.
OVA noćna nametljivica je buba berberin koja nastanjuje Južnu Ameriku — takođe nazvana i buba koja ljubi. Taj otegnuti „poljubac“ može trajati 15 minuta, dok vam insekt polako siše krv. Sam po sebi, „poljubac“ vam neće naškoditi. Ali u izmetu koji ostane na vašoj koži može se naći jedan mikroorganizam nazvan Trypanosoma cruzi, ili skraćeno T. cruzi. Ako ovaj parazit uđe u vaše telo preko očiju, usta ili otvorene posekotine, može da prouzrokuje američku tripanozomijazu, poznatiju kao Šagasovu bolest.
U ovoj akutnoj fazi najprepoznatljiviji simptom Šagasove bolesti jeste otok jednog oka. On može biti propraćen umorom, groznicom, gubitkom apetita ili dijarejom. A onda, nakon mesec-dva, simptomi obično nestaju — čak i bez lečenja. Ali najgore može tek da dođe. Deset do dvadeset godina po inficiranju, kod žrtve mogu nastupiti srčani problemi, a među njima i aritmija ili čak infarkt. a
Procenjuje se da je 18 miliona ljudi zaraženo Šagasovom bolešću, a otprilike 50 000 njih umre od nje svake godine. Ne dožive sve žrtve neposredan ujed bube. Na primer, neke žrtve su odojčad koja dobiju bolest preko zaražene majke. Čak trudna žena može da prenese bolest na svoje nerođeno dete ili da zarazi bebu tokom porođaja. Ova bolest se takođe može preneti transfuzijom krvi i uzimanjem sirove hrane koja je zaražena T. cruzi. b
Šta se preduzima da bi se izborilo sa Šagasovom bolešću? Insekticidi su efikasni u obuzdavanju populacije bube berberin. Ali kućno zaprašivanje je neprijatno i mora se ponavljati svakih šest meseci. Federalni univerzitet Rio de Žaneira našao je jedno rešenje — boju koja sadrži insekticid. Proizvod je ispitan u 4 800 domaćinstava. Koji je rezultat? Dve godine kasnije 80 procenata ovih domaćinstava još uvek nije imalo bube! Istraživači su takođe otkrili da listovi margose, ili brazilskog sinamomoa, drveta koje sadrži netoksičnu biološki raspadljivu supstancu (azadirahtin) ne samo da leče zaražene bube već i sprečavaju da zdrave postanu nosioci parazita.
Pomoć za zaražene
Ima li nade za milione ljudi koji su zaraženi Šagasovom bolešću? Ima. Jedan međunarodni tim naučnika pokušava da razmrsi tajnu 10 000 gena T. cruzi. Time se možda mogu stvoriti dijagnostički testovi, vakcine i jači lekovi.
U julu 1997. naučnici su spejs-šatlom Kolumbija poslali jedan vitalni protein T. cruzi u svemir da bi mogli da izučavaju njegovu strukturu u mikrogravitaciji. Ovo je fundamentalni korak u razvoju lekova koji odgovaraju strukturi T. cruzi. Potraga za novim lekovima je važna, jer u poslednjim stadijumima bolesti trenutno nijedan lek nije efikasan. c
Shvatajući koje su koristi od lečenja u ranim stadijumima, brazilski biolog Konstansa Brito, napravila je test za lančanu reakciju polimeraze, koji omogućava da se dijagnoza uspostavi za dva dana. Ali, na veliku žalost, dok je ova bolest u ranim stadijumima mnogi čak i ne znaju da je imaju.
Ključ je u prevenciji
U zaključku, koje mere predostrožnosti možete da preduzmete ako živite u oblasti koja je stanište bube berberin?
▪ Ako spavate u kući od blata ili slame, pokušajte da koristite ležaj s mrežom.
▪ Koristite insekticide. Oni smanjuju rizik prenošenja.
▪ Popravite napukline i pukotine na zidu jer one mogu biti legla bube berberin.
▪ Održavajte kuću čistom, što podrazumeva i prostor iza slika i nameštaja.
▪ Povremeno dušeke i ćebad provetrite na suncu.
▪ Zapamtite da i divlje i domaće životinje mogu biti nosioci.
▪ Ako sumnjate da je neki insekt buba berberin, odnesite ga u najbliži medicinski centar na analizu.
[Fusnote]
a Simptomi variraju i neki od njih ne ukazuju isključivo na Šagasovu bolest. Zato su ovde navedeni čisto kao jedan pregled, a ne s namerom da posluže kao osnova za dijagnozu. Mnogi ljudi ne dožive nijedan simptom sve dok bolest ne dostigne hronični stadijum.
b Američki centri za kontrolu bolesti i preventivu navode da se u nekim zemljama zalihe krvi ne testiraju uvek na Šagasovu bolest.
c Doktori koriste nifurtimoks za lečenje od T. cruzi, ali on često ima jaka neželjena dejstva.
[Okvir na 13. strani]
Otkriće Šagasove bolesti
Brazilski doktor Karlos Šagas je 1909. radio u državi Minas Žerais (Brazil), gde je malarija sprečila izgradnju železnice. Kod mnogih pacijenata je primetio simptome netipične za bilo koju poznatu bolest. Takođe je zapazio da su kuće u toj oblasti bile prepune insekta koji je poznat kao buba berberin, koji se hrane krvlju. Dok je ispitivao sadržaj iznutrice ovog insekta, Šagas je otkrio novu protozou. Nazvao ju je Trypanosoma cruzi, u čast svog prijatelja, naučnika Osvalda Kruza. Nova bolest bila je prikladno nazvana po Karlosu Šagasu, zbog njegovog temeljnog istraživanja koje je dovelo do otkrića ovog oboljenja.
[Slika na 12. i 13. strani]
Seoske kuće su često prepune bube berberin
[Izvor]
Fotografije: PAHO/WHO/P. ALMASY