Pogled u svet

Najnoviji podaci o gladi u svetu

„Svetska zdravstvena organizacija (WHO) procenjuje da se otprilike polovina svetskog stanovništva — kako bogatog tako i siromašnog — na ovaj ili onaj način slabo hrani“, izveštava State of the World 2000. Procenjuje se da 1,2 milijarde ljudi širom sveta pati od neishranjenosti. Štaviše, kaže se da još nekoliko milijardi ljudi pati od ’prikrivene gladi‘, što se odnosi na one koji se na izgled adekvatno hrane, ali su pogođeni nedostatkom osnovnih vitamina i minerala. „Još uvek opstaje mit da je glad posledica nedostatka zaliha hrane“, kaže Institut za posmatranje sveta, koji sastavlja godišnji izveštaj State of the World. „Realnost je da je glad proizvod ljudskih odluka... Da li ljudi imaju dovoljno za pristojan život, koji status imaju žene i da li su vlade odgovorne svom narodu — sve ovo ima daleko veći uticaj na to ko jede a ko ne, nego što to ima poljoprivredni potencijal zemlje.“

Samoubistvo u Francuskoj

„U Francuskoj je trideset posto odraslih razmišljalo da izvrši samoubistvo“, izveštavaju novine Le Monde. U ovoj anketi o samoubistvu, koja je u Francuskoj sprovedena prvi put, 13 posto ispitanika reklo je da su ozbiljno razmišljali o samoubistvu, dok je 17 posto priznalo da im je to dolazilo na um. Međutim, prema Mišelu Debuu, profesoru sudske medicine na univerzitetskoj bolnici u Sent Etjenu, prave brojke su mnogo veće, zbog toga što su mnogi skloni da zbog osećaja krivice skrivaju takve misli. Većina anketiranih smatra da je samoubistvo „očajnički postupak“ koji je više prouzrokovan socijalnim problemima nego porodičnim okolnostima. U Francuskoj svake godina u proseku ima 160 000 pokušaja samoubistva od kojih 12 000 uspe.

Religija po ukusu

Jedna studija koju je napravio anketer Džordž Galup ml., pokazuje da većina ljudi u Sjedinjenim Državama na religiju gleda kao na „mešanu salatu“. Umesto da slede „tradicionalne sisteme verovanja, ljudi u [Severnoj] Americi ’biraju‘ u šta žele da veruju, često tako što kombinuju ideje unutar jedne religije ili spajaju dve ili više religija u jedan lični sistem verovanja“, izveštavaju kanadske novine National Post. Studija takođe otkriva da „postoji upadljiv nedostatak spoznanja o Bibliji, osnovnim doktrinama i tradicijama sopstvene religije“ i da je „često vera koja se ispoveda površna, jer ljudi ne znaju u šta veruju ili zašto veruju“, kažu novine. Redžinald Bibi, profesor sociologije na Univerzitetu u Letbridžu (Alberta, Kanada), kaže: „Ogromna većina i dalje nalazi sebe u preovladavajućoj katoličkoj i protestantskoj tradiciji, ali selektivno bira verovanja, običaje i stručne usluge — kao što su krštenja, venčanja i sahrane.“

Kafa i otrovi

Prema nedavnom istraživanju, iz vode sa česme kafa može ukloniti „78 do 90 posto rastvorenih teških metala, kao što su olovo i bakar, i to zato što talog kafe, s nenaelektrisanim ili negativno naelektrisanim molekulima, privlači pozitivno naelektrisane teške metale“, izveštavaju novine Australian. „Što je kafa jača, to je odstranjivanje veće“, kaže hemičar za prirodnu okolinu dr Majk Maklohlin. Slični eksperimenti su sprovedeni i s kesicama čaja, ali dok čaj izvlači oko jedne trećine olova, izgleda da nema mnogo efekta na bakar.

Sneško Belić na Sabat?

Velike snežne padavine u Izraelu prošle zime stavile su pred tamošnje ortodoksne Jevreje neka zamršena pitanja: da li je grudvanje dozvoljeno na Sabat? Šta je s pravljenjem Sneška Belića? Prema novinskoj agenciji IsraelWire, bivši glavni rabin u Izraelu Mordehaj Elijahu nastupio je s nekim smernicama za one vernike koji nisu sigurni šta je dozvoljeno,  a šta nije. Rabin je objasnio da je pravljenje Sneška Belića „rad“, iako se radi samo iz zabave. Tako ova aktivnost potpada pod Sabatna ograničenja. S druge strane, grudvanje ne predstavlja rad te je stoga dozvoljeno. Ali, pod jednim uslovom. Svi učesnici u grudvanju moraju da pristanu na to, čime se isključuje gađanje prolaznika.

Mozak odraslih proizvodi nove nervne ćelije?

„Decenijama je preovladavalo mišljenje da se ljudi rađaju sa svim ćelijama mozga koje će ikada imati“, kaže The New York Times. Iako su već 1965. godine eksperimenti na nekim životinjama ukazali da njihovi mozgovi proizvode nove nervne ćelije, mnogi neurolozi su verovali da se to ne dešava kod ljudi. Međutim, tokom prošle decenije, povećao se broj dokaza da mozak zaista proizvodi nove nervne ćelije i da se stalno obnavlja. Istraživači su prošle godine otkrili da se nove ćelije formiraju u onom delu ljudskog mozga koji je povezan s kratkoročnim pamćenjem. Neki naučnici sada veruju da se „mozak stalno obnavlja“.

Akutan stres povezan sa zlostavljanjem dece

„Žene koje su fizički ili seksualno zlostavljane u detinjstvu, celog života mogu imati poremećenu reakciju na stres“, izveštava The Dallas Morning News. Istraživači sa Univerziteta Emori u Atlanti, uporedili su nivoe hormona stresa i rad srca kod žena koje su bile zlostavljane sa onima koje nisu bile, dok su obavljale neki stresni zadatak. Kod onih koje su u detinjstvu bile zlostavljane, kao reakcija na stres javili su se upadljivo povišeni nivoi hormona stresa i ubrzani rad srca. Istraživači zaključuju da „možda postoji neki stalan biohemijski poremećaj u načinu na koji njihova tela reaguju na stres i kako ga regulišu“, kažu novine.

Teške đačke torbe

Jedna studija Američke akademije ortopedskih hirurga pokazala je da postoji bliska povezanost između bola u leđima i ramenima kod dece i teških đačkih torbi koja neka od njih nose. Pošto torbe natovare školskim knjigama, hranom i pićem, muzičkim instrumentima i odećom za presvlačenje, neka deca nose teret i do 18 kilograma. Pedijatri upozoravaju da deca koja idu u osnovnu školu mogu imati ozbiljne probleme s leđima, uključujući i krivu kičmu, ukoliko u školu svakodnevno nose tako težak teret. Neki specijalisti predlažu direktorima i nastavnicima da težina torbi koje đaci nose ne iznosi više od 20 posto telesne težine deteta ili da torbe imaju „točkiće, kaiševe za kukove i čak da na leđima imaju jastučiće“, izveštavaju novine Excelsior iz grada Meksika.

Vino staro tri veka

U ruševinama jedne zgrade u Londonu koja je uništena 1682. godine pronađene su dve flaše vina, izveštava londonski The Times. Čep je na jednoj istrulio i vino koje je bilo unutra pretvorilo se u sirće. Ali drugi čep, koga su na mestu držali žica i vosak, savršeno je zatvarao flašu. Na jednoj specijalnoj degustaciji vina koju je priredio Londonski muzej, stručnjaci za vino degustirali su nešto od ovog vekovima starog pića koje je iz flaše izvučeno špricem. Zaključili su da je poput suve madere i izjavili su da mu je ukus „svež, blag, živahan i dobro odmeren“.

Reke sveta u ozbiljnoj nevolji

„Više od polovine najvećih svetskih reka presušuje ili su zagađene“, izveštavaju novine USA Today. Mnogi rečni tokovi su „ozbiljno iscrpljeni i zagađeni“ zbog prekomernog i pogrešnog korišćenja zemljišta i vode, kaže Svetska komisija za vodu za 21. vek. Zagađivanje ovih prirodnih resursa „predstavlja pretnju za zdravlje i izdržavanje ljudi koji ih koriste za navodnjavanje, i za pijaću i industrijsku vodu“, kaže komisija. Interesantno, od 500 glavnih reka širom sveta, dve „najzdravije“ su Amazon u Južnoj Americi i Kongo u Africi. Iz kog razloga? „Obe imaju malo industrijskih centara blizu obala“, zapaža se u izveštaju.