Pradrvoseča još uvek radi

LJUDI su izumeli mnoge alatke za sečenje šume, uključujući i sekire, klinove za cepanje, dleto i testere. Tu su takođe i traktori opremljeni stegama s noževima koje mogu da seku masivna stabla. Ali najstarije alatke za sečenje drveća nije napravio čovek. Te alatke su dobri oštri zubi — zubi dabra, pradrvoseče.

Odrastao dabar može biti dug oko 1,3 metra, a težak i do 27 kilograma. Zato što mu gornji i donji sekutići neprestano rastu, dabar mora stalno da ih troši. Jedan sloj čvrste gleđi oblaže površinu njegovih sekutića dajući im oštru kosu ivicu. Pošto su savijena prema unutrašnjosti i ojačana veoma snažnim mišićima vilice, ova prirodna dleta s lakoćom seku i najtvrđe drvo.

Topao kaput i rep za mnogo štošta

Ljudi koji žive u hladnim podnebljima cene vrednost toplog, nepromočivog kaputa. Ali dabar nikada ne mora da kupuje takvu odeću, jer je obdaren ogrtačem od debelog krzna. Krzno dabra ima dva sloja, a boja varira od žutosmeđe do tamnobraon. Osnova dlake, gusti donji sloj, sastoji se od veoma tankih vlakana oivičenih sićušnim kukicama koje su čvrsto spojene i tako štite dabra od vode i hladnoće. Duža i deblja vlakna gornjeg sloja krzna štite donji sloj i pomažu dabru da strese vodu sa sebe. Kad tome dodamo i blistavi sjaj i mekoću poput pliša, nije ni čudo što mnogi ljudi cene odeću izrađenu od dabrovog krzna! Nekada je dabrovo krzno čak služilo kao sredstvo plaćanja u Kanadi!

Svi dabrovi u osnovi repa imaju dva para neobičnih žlezda. Jedan par izlučuje posebnu vrstu ulja, a drugi izlučuje kastoreum, aromatičan sekret s jakim, ali neškodljivim mirisom. Dabru ove tečnosti služe u više svrha, između ostalog i da bi mu krzno bilo nepromočivo i da bi privukao druge dabrove. Kastoreum je takođe od koristi i ljudima, jer ga proizvođači parfema upotrebljavaju za neke mirise.

Dabrov rep je jedinstven. U obliku je vesla, dug je oko 30 centimetara i ima mnogo funkcija. Primera radi, u vodi služi kao  kormilo za navigaciju. Na kopnu, dabar pomoću njega održava stabilnost dok glođe drveće. Kad preti opasnost, dabar pljuska repom po vodi upozoravajući sve dabrove do kojih dopire zvuk da beže na neko sigurno mesto. Samo da razjasnimo jednu zabludu, dabar ne koristi rep kao zidarsku mistriju da bi stavljao blato na svoje brane.

Hrana i voda

Šta dabar jede? Mekana unutrašnja kora drveta i pupoljci topola i vrba zauzimaju prvo mesto na jelovniku. Tako dabar dok obara drvo za jedan građevinski projekat takođe može da uživa u dobrom obroku. Ponekad dok je jedan dabar zauzet sečenjem stabla, drugi će se prišunjati i s druge strane, gde ga ovaj ne vidi, ukrasti malo ukusne kore.

Tokom zime dabar koristi jedinstveni sistem skladištenja hrane. Prvo će iskopati duboku rupu pod vodom — ta majstorija nije tako teška s obzirom da dabar može da gnjuri bez prekida i do15 minuta. Zatim na površini vode iznad rupe gomila grane jasike, vrbe i drugog drveća. Kako slaže sve više drveća, gomila na kraju dođe do dna rupe. Kada kasnije led obloži jezerce  i sneg uspori aktivnost napolju, ova naseobina ima dobro uskladišten podvodni „špajz“.

Malom broju kopnenih životinja je tako udobno u vodi kao što je to dabru. Pored gustog krzna koje zbog ulja ne propušta vodu, dabar takođe ima jedan potkožni sloj sala koji mu pruža izolaciju i u najhladnijoj vodi. Dabrovi se čak i pare pod vodom! S obzirom da voda igra tako značajnu ulogu u njihovom životu, nikada ih nećete naći da žive daleko od jezera i rečica.

Dabrovi i ljudi

Dabrovi su pitomi i rado se sprijatelje s ljudima koji se lepo ophode prema njima. Ove životinje se same redovno timare i čiste. U drevna vremena, starosedeoci Amerike su često oko svojih logora držali dabrove kao ljubimce. Pa ipak, dvaput razmislite pre nego što pustite dabra u svoju kuću. Problem je u tome što oni nikad ne prestaju da grade. „Kada ih držite u kući“, piše inženjer ekologije Alis Autvoter, „oni će seći nogare stolova i stolica i sagraditi male brane između komada nameštaja.“ Drveće i ogradu oko dvorišta može zadesiti ista sudbina.

Ali pojavljuju se daleko ozbiljniji problemi između dabrova i ljudi. Na primer, neki zemljoposednici se žale da brane podižu nivo rečica čime se nanosi šteta imanjima. Međutim, naučnici i drugi ljudi protive se takvim žalbama ističući koristi od aktivnosti dabrova. Primera radi, kada dabrovi zatvore vodu, ona se zadržava i pročišćava, i obezbeđuju se uslovi za podržavanje života mnogih drugih vrsta. Neki čak kažu da dabrova jezerca umanjuju posledice suše.

Prirodnjaci procenjuju da oko 10 000 000 dabrova sada živi u kontinentalnom delu Sjedinjenih Država. Međutim, neki procenjuju da je u tom istom području pre 500 godina živelo više od 200 000 000 njih. Zamislite samo: možda je desetine miliona „drvoseča“ radilo u šumama Severne Amerike pre nego što su stigli prvi Evropljani. Pa ipak, umesto da su našli pustu zemlju bez drveća, ovi prvi doseljenici ugledali su ogromne, bujne šume. Očigledno je da dabrovi igraju važnu ulogu u ekologiji naše planete. Zato budimo zahvalni što ovaj pradrvoseča još uvek radi!

[Okvir/Slika na stranama 22, 23]

„Vredan kao dabar“

Osoba koja je skovala ovu frazu verovatno je posmatrala dabrove kako prave branu na nekoj rečici ili kako grade svoj dom. Zaista, ove životinje izgledaju neumorne dok seku drveće i vuku komade do mesta za gradnju. Katkada čak kopaju kanale da bi građevinski materijal plovio do pogodne lokacije.

Kako dabrovi grade svoje brane? Prvo, da bi učvrstili građevinu, zabadaju grane u dno rečice. Ako je rečica široka, dabrovi svoje nasipe zakrivljuju uzvodno kako bi ih ojačali da se odupiru struji. Koristeći još građe, oni popunjavaju prostor sve do pogodne visine i zatim popune rupe blatom i kamenjem. Da bi učvrstili branu, dabrovi će je podupreti s nizvodne strane zabadajući ukoso grane u korito rečice. Ova marljiva stvorenja čak redovno vrše popravke na svojoj građevini!

Ubrzo se uzvodno formira mirno jezerce. Tu dabrovi izgrađuju sigurne naseobine — prvo jednu jednostavnu jazbinu na obali dok je u toku izgradnja brane, a posle uz obalu jednu kupolastu kolibicu od blata i grančica. Da bi se zaštitili od grabljivaca, dabrovi koriste podvodne prolaze. Unutra, na sigurnom, oni se odmaraju i podižu svoje mlade.

Dabrovi su zaista marljivi. Naučnici iz Vajominga (SAD), pustili su deset dabrova — pet mužjaka i pet ženki — na područje gde već duže vremena nije viđen nijedan dabar. Godinu dana kasnije, istraživači su se vratili i otkrili da su oni osnovali pet posebnih naseobina i podigli 55 brana.

[Slike na 24. strani]

Dabar u svom poslu; dabrova koliba i brana; mladunče dabra