Zemljotres!

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! SA TAJVANA

„Ležao sam i čitao u svom stanu na devetom spratu u Tajpenu, kad je svetlo počelo da treperi. Onda se soba počela naglo tresti. Bilo je kao da je neko čudovište zgrabilo zgradu i drmalo je. Brzo sam skočio pod sto pošto me je zvuk stvari koje su padale na spratu iznad uplašio da će pasti plafon. Izgledalo je kao da nikada neće stati“ (jedan novinar s Tajvana).

ZEMLJOTRES. I sama reč uliva jezu, a od nedavno je možete čuti s alarmantnom učestalošću. Prema Geološkom pregledu SAD, tokom 1999. bilo je velikih zemljotresa više nego što je uobičajeno, a broj smrtnih slučajeva je bio duplo veći od godišnjeg proseka.

Najveći zemljotres u 1999. bio je na Tajvanu, gde se sastaju dve glavne kontinentalne ploče zemljine kore. Sve u svemu, zna se da na Tajvanu postoji 51 rascep zemljine kore. Otuda nije čudo što se svake godine ovde zabeleži 15 000 potresa. Ali, većina ih je suviše mala da bi se osetila.

Međutim, to nije bio slučaj 21. septembra 1999. U 1.47 ujutru, Tajvan je potresao tako ozbiljan zemljotres da ga je predsednik Li Teng-Huej nazvao „najgorim na ostrvu u ovom veku“. Trajao je svega 30 sekundi, ali mu je jačina bila 7,6 stepeni Rihterove skale. a Dubina epicentra bila je samo nešto više od 1 kilometra, i ta njegova mala dubina je prouzrokovala da se njegove  posledice u potpunosti osete. „Probudilo me je strašno ljuljanje“, kaže Lju Cju-Cja, koja živi blizu epicentra ovog potresa. „Padao je nameštaj i čak je padalo osvetljenje s plafona. Nisam mogla da izađem zato što su vrata bila zaglavljena srušenim predmetima i razbijenim staklom.“ Huan Šu-Hong, koju je zemljotres izbacio iz kreveta, susrela se s drugačijim izazovom. „Odmah je nestala struja tako da je bilo jako mračno“, kaže ona. „Oteturala sam se napolje i ostatak noći provela kraj puta s komšijama. Izgledalo je da zemlja neće prestati da se trese.“

Napori za spasavanje

U zoru su posledice zemljotresa bile očigledne. Srušilo se čak 12 000 zgrada, od prizemnih kuća do višespratnica. Kad se vest o katastrofi proširila, specijalne spasilačke ekipe iz 23 zemlje došle su na Tajvan da pomognu lokalnim dobrovoljcima. Mnoge žrtve su još uvek bile zarobljene među ruševinama.

Prva 72 sata nakon neke katastrofe presudna su u pronalaženju preživelih, ali u ovom slučaju spasioci su naišli na neke neuobičajene slučajeve. Na primer, jedan šestogodišnjak je spasen nakon što je bio zatrpan 87 sati. Kada su u Tajpenu radnici teškom opremom raščišćavali ostatke jedne 12-spratnice, odjednom je iz ruševina izronio jedan mladić. On i njegov brat su bili zarobljeni unutra više od pet dana i obojica su preživeli ovaj užas!

Nažalost, ne može se doći do svih, i spasioci su naišli na neke vrlo potresne scene. Na primer, jedan predvodnik ekipe je tužno ispričao: „Čuli smo plač deteta osam sati ranije. A onda je sve zamuklo.“ Na kraju je danak smrti na Tajvanu bio više od 2 300 lica, a preko 8 500 je bilo povređeno.

Izboriti se s posledicama

Uložen je veliki trud da bi se pronašlo utočište za stotine hiljada koji su zbog zemljotresa ostali bez svoje kuće. Isprva  su se neke žrtve pomalo plašile da uđu u zatvoren prostor. To je razumljivo, jer deset dana nakon prvog zemljotresa zabeleženo je još skoro 10 000 manjih! Jedan od njih je bio 6,8 stepeni Rihterove skale, i doveo je do pada nekoliko ionako oslabljenih građevina.

Pa ipak, pružanje pomoći se nastavilo. Priličan broj nevladinih organizacija — uključujući i strane spasilačke timove, budističku grupu Cu Či i vatrogasce — uložili su svoje vreme i veštinu u radove koji su bili u toku. Takođe su i Jehovini svedoci učestvovali u pružanju pomoći. U duhu biblijskog saveta iz Galatima 6:10, oni su imali dva cilja. Želeli su da (1) pomognu onima koji su s njima u veri i (2) čine dobro svima, uključujući i one koji ne dele njihova verovanja.

Jehovini svedoci su već na kraju prvog dana kamionom dovezli hranu, vodu, šatore i opremu za kuvanje na otvorenom. Budući da su sve veze bile u prekidu, starešine iz šest skupština u pogođenom području zajednički su se potrudile da pronađu ostale Svedoke i njihovu rodbinu, kao i studente Biblije i zainteresovane osobe. Svedoci koji su ostali bez kuće, ohrabreni su da ostanu zajedno u šatorima tako da bi svi bili zbrinuti i da bi se lakše stupilo u vezu s njima. Putujući nadglednici i članovi Odbora podružnice na Tajvanu posetili su svaku grupu i skupštinu kako bi pružili ohrabrenje.

Sledeći korak je bio popraviti kuće i Dvorane Kraljevstva koje su oštećene. Svaka skupština je napravila spisak onih kojima je trebala pomoć. Onda su pod upravom Regionalnog odbora za gradnju poslati timovi dobrovoljaca da izvrše potrebne popravke. Nakon mesec dana od zemljotresa, radovi su bili završeni.

Jehovini svedoci su pomagali i svojim susedima koji nisu Svedoci. Na primer, Svedoci su posetili bolnice i porodice pod šatorima kako bi im pružili utehu. Takođe su distribuisali i fotokopije članka „Prirodne katastrofe — pomoći svom detetu da izađe na kraj“, koji je objavljen u izdanju Probudite se! od 22. juna 1996. Mnogi su bili zahvalni za ove informacije i odmah su počeli da ih čitaju. Kad su putevi postali prohodni, Jehovini svedoci su poslali kamione pune stvari u zabačena planinska područja koja je ovaj zemljotres strašno pogodio.

Oni koji proučavaju Bibliju uviđaju da je ona davno prorekla da će poslednje dane ovog sistema stvari obeležavati ’zemljotresi u jednom mestu za drugim‘ (Matej 24:7). Međutim, Biblija pruža zasiguranje da uskoro pod vladavinom mira Božjeg Kraljevstva čovečanstvo neće više živeti u strahu od prirodnih katastrofa. U to će vreme zemlja zaista biti raj (Isaija 65:17, 21, 23; Luka 23:43).

[Fusnota]

[Slike na 26. strani]

Jehovini svedoci su održavali svoje sastanke dok su živeli pod šatorima

[Slika na 27. strani]

Zemljotres je uništio mnoge puteve

[Izvor]

San Hong R-C Picture Company

[Izvor slike na 25. strani]

San Hong R-C Picture Company

[Izvor slike na 27. strani]

Seizmogram na stranama 2, 25-7: Dijagram ljubaznošću Berkeley Seismological Laboratory