Traganje za savršenim društvom

BILO bi predivno videti bolji svet, prepun ljudi bez boli, bolesti i invalidnosti! Društvo u celini bez kriminala ili borbi. Ljudsku porodicu bez smrti.

Očigledno je da bi postizanje takvih ciljeva zahtevalo veće promene unutar samog čovečanstva. Ideje o oplemenjivanju ljudske rase nisu nove. Pre otprilike 2 300 godina, grčki filozof Platon je napisao: „Najbolje jedinke oba pola treba što je moguće češće spajati, a slabe što je moguće ređe.“ Međutim, tek odnedavno se ulažu ozbiljni napori da se oplemeni ljudska porodica. Ova nauka se zove eugenika.

Izraz „eugenika“ osmislio je 1883. ser Fransis Golton, britanski naučnik i rođak Čarlsa Darvina. Ova reč potiče od grčkih izraza koji znače „dobrog roda“ ili „plemenitog nasleđa“. Golton je znao da selektivnim odgajanjem različite biljke i životinje mogu steći izvesne poželjne osobine. Zar čovečanstvo ne bi moglo da se oplemeni sličnim metodama? Golton je verovao da bi moglo. On je ovako rezonovao: ako bi se deo troška i napora utrošenog na odgajanje konja i stoke posvetio „oplemenjivanju ljudske rase“, rezultat bi bio „blistavi skup genija“.

Pod uticajem Darvinovih rukopisa, Golton je rezonovao da je došlo vreme da ljudi sopstvenu evoluciju uzmu u svoje ruke. Tokom prvih decenija 20. veka, Goltonove ideje su postale izuzetno popularne među političarima, naučnicima i akademicima, kako u Evropi tako i u Sjedinjenim Državama. Odražavajući ovo popularno gledište svojih dana, vođa jedne moćne nacije je napisao: „Društvo ne sme dozvoliti da degenerisane osobe produžuju svoju vrstu... Bilo koja grupa stočara koja bi sprečavala svoju najbolju stoku da se pari i dozvolila da se najgora stoka umnožava, smatrala bi se dostojnom zatvora... Jednoga dana shvatićemo da je prvenstvena dužnost dobrog građanina da iza sebe ostavi svetu svoju krv, i nećemo raditi na tome da ovekovečujemo loš tip građana.“ Ove reči je napisao 26. predsednik Sjedinjenih Država, Teodor Ruzvelt.

Na sajmovima i izložbama u Britaniji i Americi prikazivani su zakoni genetskog nasleđa, često na jednoj uspravnoj  tabli s nizom prepariranih zamorčića. Oni su bili poređani da bi prikazali boju krzna koja se prenosi nasleđem s jedne generacije na drugu. Suština ovog eksponata bila je razjašnjena propratnim tekstom. Na jednom grafikonu je stajalo: „Nepodesna ljudska obeležja kao što su maloumnost, epilepsija, kriminal, duševna bolest, alkoholizam, siromaštvo i mnoga druga, šire se u porodicama i nasleđuju se na isti način kao i boje krzna kod zamorčića.“ Na jednom drugom izložbenom plakatu bilo je postavljeno pitanje: „Dokle ćemo mi Amerikanci toliko paziti na pedigre naših svinja, kokošaka i stoke — a poreklo naše dece prepuštati pukom slučaju?“

Eugenika na delu

Ove ideje nisu bile samo intelektualnog karaktera. Na desetine hiljada „nepoželjnih“ bilo je sterilisano kako u Severnoj Americi tako i u Evropi. Naravno, definicija toga ko ili šta je nepoželjno u velikoj meri zavisi od gledišta onih koji donose odluku za sprovođenje sterilizacije. Na primer u državi Misuri, u SAD, zakonodavstvo je razmatralo predlog da se sterilišu svi oni koji su „optuženi za ubistvo, silovanje, drumsko razbojništvo, krađu živine, bombaške akcije ili krađu automobila“. U svojim zabludom vođenim naporima da se u okviru jedne generacije stvori jedna superiorna rasa, nacistička Nemačka je u tome otišla korak dalje. Nakon prisilne sterilizacije 225 000 ljudi, milioni drugih — Jevreja, Roma, invalida i drugih „nepoželjnih“ — bili su uništeni u ime eugenike.

Zbog varvarstva nacističke ere, eugenika je poprimila ružan prizvuk i mnogi su se nadali da je ovo područje nauke sahranjeno, zakopano s milionima koji su umrli u ime nje. Međutim, tokom 1970-ih, kružili su izveštaji o naučnim dostignućima na području novog polja molekularne biologije. Neki su se bojali da bi ova dostignuća mogla pothranjivati povratak idejama koje su početkom veka zavele Evropu i Severnu Ameriku. Na primer, godine 1977. na forumu Nacionalne akademije nauka, gde je bilo reči o DNK sa stranim genetskim materijalom, jedan istaknuti biolog je upozoravajući svoje kolege rekao: „Ovo istraživanje nas  dovodi korak bliže genetskom inženjeringu kod ljudi. Na ovom području se vrše proračuni o tome kako da stvaramo decu sa idealnim karakteristikama... Poslednji put, idealna deca su imala plavu kosu, plave oči i arijevske gene.“

Mnogi bi danas smatrali apsurdom upoređivati napredak u genetskom inženjeringu s Hitlerovim programom eugenike. Pre šezdeset godina postojali su oštri zahtevi za rasnom čistoćom. Danas ljudi govore o poboljšanju zdravlja i kvaliteta života. Stara eugenika je imala svoje korene u politici i hranila se fanatizmom i mržnjom. Nova dostignuća u genetskim istraživanjima pothranjuju se komercijalnim interesima i željom potrošača za boljim zdravljem. Međutim, iako postoje velike razlike, cilj da se ljudi oblikuju prema našim sopstvenim genetskim predrasudama može umnogome zvučati poput stare eugenike.

Transformacija društva putem nauke

Čak i dok čitate ove reči, moćni kompjuteri sistematski rade na dešifrovanju ljudskog genoma — kompletnog seta instrukcija koji se nalazi u našim genima i koji upravlja našim rastom i umnogome određuje nas same. Ovi kompjuteri rade na pažljivoj katalogizaciji desetine hiljada gena koji se nalaze u ljudskom DNK. (Vidite okvir „DNK detektivi“.) Nakon što se informacije sakupe i uskladište, naučnici predskazuju da će se one koristiti u dalekoj budućnosti kao glavni izvor za razumevanje ljudske biologije i medicine. Čim se misterije ljudskog genoma dešifruju, naučnici se nadaju da će biti otvoren put ka terapiji koja će popraviti ili zameniti oštećene gene.

Lekari se nadaju da će genetska istraživanja dovesti do nove generacije bezbednih a ipak moćnih lekova za sprečavanje bolesti i borbu protiv njih. Takve tehnologije će takođe i vašem lekaru omogućiti da proveri vaš genetski sklop kako bi unapred odredio koji će lekovi biti najdelotvorniji u vašem slučaju.

Osim takvih medicinskih napredaka, neki u genetskom inženjeringu vide sredstvo za rešavanje društvenih problema. Između Drugog svetskog rata i ranih 1990-ih, akademici su tvrdili da se društveni problemi mogu smanjiti reformacijom ekonomije i institucije, i poboljšanjem životne sredine. Međutim, tokom nedavnih godina društveni problemi su postali još veći. Mnogi ljudi su počeli da veruju da ključ za takve probleme leži na genetskom nivou. A sada neki veruju da u uticaju na individualno i grupno ponašanje geni igraju još važniju ulogu od sredine.

Šta je sa smrću? Prema istraživačima, čak i rešenje tog problema leži u manipulisanju našim DNK. Naučnici su već udvostručili životni vek voćnim mušicama i crvima, služeći se pri tom tehnikama za koje tvrde da bi se jednog dana mogle primeniti i na ljude. Direktor firme Human Genome Sciences Inc. je rekao: „Ovo je prvi put da možemo shvatiti ljudsku besmrtnost.“

Dizajnirane bebe?

Oduševljavajući izveštaji o onome šta se radi i šta bi se moglo uraditi  tokom predstojećih godina, čine da se lako previde trenutna ograničenja i potencijalni problemi ove nove tehnologije. Da bismo to ilustrovali, vratimo se na temu o bebama. Genetsko testiranje je već uobičajena stvar. Najšire korišćena metoda datira još iz 1960-ih. Lekar ubada iglu u matericu trudne žene i vadi uzorak amnionske tečnosti koja okružuje fetus. Ova tečnost se zatim testira da bi se videlo da li fetus ima bilo koju od desetina genetskih poremećaja, uključujući i Daunov sindrom i rahishizu. Ovaj postupak se obično obavlja nakon 16. nedelje trudnoće. Jedan još noviji postupak već između šeste i desete nedelje trudnoće otkriva detalje iz genetskog sklopa embriona.

Ovi postupci omogućuju lekarima da identifikuju mnoge poremećaje, ali samo 15 posto njih može da se ispravi. Kada testovi otkriju neki genetski problem ili daju nejasne rezultate, mnogi roditelji se suočavaju s jednom groznom odlukom — da li abortirati ili roditi dete? Časopis The UNESCO Courier komentariše:  „Uprkos sve većem broju DNK testova — od kojih je svaki patentiran i donosi profit — genetika nije uspela da ispuni svoja razmetljiva obećanja u genetskoj terapiji. Lekari tragaju za stanjima i poremećajima koje ne mogu da leče. Na taj način se kao oblik lečenja često preporučuje abortus.“

Naravno, sa sve većom delotvornošću biotehnologije, lekari očekuju da će imati daleko veću moć u otkrivanju i ispravljanju genetskih mana koje kod ljudi prouzrokuju razne bolesti ili ih predisponiraju za njih. Osim toga, naučnici se nadaju da će konačno biti u stanju da presađuju veštačke hromozome u ljudski embrion kako bi obezbedili zaštitu od bolesti kao što su Parkinsonova bolest, sida, dijabetes i rak prostate i dojki. Na taj način, dete bi se rodilo sa ojačanim imunološkim sistemom. Takođe je u izgledu stvaranje budućih lekova koji će „oplemeniti“ embrion u razvoju, možda čak manipulišući genima koji povećavaju inteligenciju ili poboljšavaju pamćenje.

 Međutim, iako čak i najoptimističniji naučnici shvataju da će proći još puno vremena dok roditelji ne budu mogli iz kataloga da izaberu željeno dete, za mnoge je izgled rađanja deteta iz snova izuzetno privlačan. Neki tvrde da bi bilo jako neodgovorno ne iskoristiti tehnologiju za eliminisanje genetskih poremećaja. Na kraju krajeva, oni rezonuju, ako nema ničeg lošeg u tome da šaljete svoje dete u najbolju školu i kod najboljih lekara, zašto onda ne pokušati da dobijete i najbolju moguću bebu?

Zabrinutost oko budućnosti

Drugi izražavaju svoju zabrinutost. Na primer, knjiga The Biotech Century kaže: „Ako promenom genetskog sklopa čoveka treba da se spreče dijabetes, anemija srpastih eritrocita i rak, zašto ne raditi i na sprečavanju drugih manje opasnih ’poremećaja‘ kao što su: kratkovidost, daltonizam, disleksija, gojaznost,  levorukost? Zaista, šta može da spreči društvo da zaključi da je određena boja kože poremećaj?“

Osiguravajući zavodi će očajnički potraživati genetske informacije. Šta ako prenatalni test otkrije potencijalni problem? Hoće li osiguravajući zavodi vršiti pritisak na majku da abortira? Ako ona to odbije, da li mogu da joj uskrate osiguranu svotu?

Hemijske, farmaceutske i biotehnološke kompanije se takmiče koja će od njih patentirati gene i organizme, kao i načine na koje će manipulisati njima. Pokretačka sila je naravno finansijska — zaraditi novac od tehnologije budućnosti. Mnogi bioetičari se plaše da bi to moglo dovesti do „potrošačke eugenike“, u kojoj bi se na roditelje vršio pritisak da izaberu „genetski prihvatljivu“ decu. Nije teško zamisliti da bi reklamiranje igralo veliku ulogu u takvom trendu.

Naravno, nove tehnologije verovatno neće biti lako dostupne u siromašnijim delovima sveta. Već sada u mnogim delovima sveta nedostaje najosnovnija zdravstvena nega. Čak i u dobro razvijenim zemljama terapija na bazi gena može postati izbor samo za bogate.

Savršeno društvo

U brdu literature koja govori o tome šta se sve postiže na području biotehnologije, često se pojavljuje fraza „igrati se Boga“. Pošto je Bog Dizajner i Tvorac života, podesno je osmotriti šta on ima na umu kada je reč o traganju za savršenstvom. Biblijska knjiga Postanja kaže da nakon stvaranja života na zemlji, „pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, sve dobro beše“ (Postanje 1:31). Prvi ljudski par bio je genetski savršen. Oni su na sebe i na svoje potomstvo navukli nesavršenstvo i smrt zato što su se pobunili protiv Boga (Postanje 3:6, 16-19; Rimljanima 5:12).

Jehova Bog želi da vidi kraj bolestima, patnjama i smrti. Davno pre, on je načinio pripreme za spasenje čovečanstva od ovih problema. Biblijska knjiga Otkrivenja predskazuje vreme kada će se Bog umešati u ljudska zbivanja. O tom vremenu čitamo: „[Bog] će obrisati svaku suzu s njihovih očiju, i smrti više neće biti, niti će više biti tuge, ni vike, ni boli. Pređašnje stvari prođoše.“ Ove dalekosežne promene neće nastati zahvaljujući naučnom prodoru ljudi, od kojih mnogi čak i ne priznaju postojanje Boga, a još ga manje hvale. U tekstu dalje stoji: „Onaj [Jehova Bog] koji sedi na prestolu reče: ’Gle! sve činim novo‘“ (Otkrivenje 21:4, 5).

[Istaknuti tekst na 5. strani]

Nakon prisilne sterilizacije 225 000 ljudi u nacističkoj Nemačkoj, milioni drugih „nepoželjnih“ bili su uništeni u ime eugenike

[Istaknuti tekst na 6. strani]

Lekari se nadaju da će genetska istraživanja dovesti do nove generacije bezbednih, a ipak moćnih lekova za sprečavanje bolesti i borbu protiv njih

[Istaknuti tekst na 11. strani]

Od vremena ovce Doli, naučnici su klonirali na desetine životinja — sve iz razvijenih ćelija. Da li je moguće istu tehnologiju koristiti za kloniranje ljudi?

 [Okvir/Slike na 7. strani]

Da li je moguće klonirati ljude?

Godine 1997. jedna ovca po imenu Doli ispunila je naslovne strane novina širom sveta. Šta je tako posebno u vezi s Doli? Ona je bila prvi sisar koji je uspešno kloniran iz jedne razvijene ćelije koju su uzeli iz mlečne žlezde jedne ovce. Stoga je Doli postala mlađa „bliznakinja“ ovce od koje je uzeta ćelija. Pre Doli, naučnici su već decenijama klonirali životinje iz embrionalnih ćelija. Nekolicina njih verovala je da je moguće reprogramirati ćeliju odraslog sisara da bi se načinila jedna druga životinja sa istim genetskim sklopom. Kloniranje iz razvijenih ćelija omogućuje da se unapred vidi kako će potomstvo izgledati.

Cilj naučnika koji su klonirali Doli bio je da oplemene životinje na farmama koje su dragocen izvor za proizvodnju lekova koji se dobijaju iz njihovog mleka. Izveštaj o uspehu naučnika prvi put se pojavio u februaru 1997. u naučnom časopisu Nature, pod naslovom „Potomstvo sposobno za život dobijeno iz fetalnih i razvijenih ćelija sisara“. Mediji su brzo iskoristili taj izveštaj i dublji značaj svega toga. Dve nedelje kasnije naslovna strana časopisa Time prikazala je Dolinu fotografiju uz naslov „Hoće li ikada postojati još jedan primerak vas?“ Te iste nedelje časopis Newsweek je objavio seriju udarnih članaka pod naslovom „Možemo li klonirati ljude?“

Od Dolinog vremena, naučnici su klonirali na desetine životinja — i to sve iz razvijenih ćelija. Može li se ista tehnologija koristiti da bi se klonirali odrasli ljudi? Neki biolozi kažu da može. Da li je to učinjeno? Još ne. Britanski naučnik Jan Vilmat, koji je predvodio tim za kloniranje Doli, ukazuje na to da je kloniranje trenutno „veoma nedelotvoran postupak“, jer je stopa smrtnosti kod fetusa deset puta veća nego prilikom prirodnog razmnožavanja.

Neki se pitaju: ’Šta bi bilo kada bi neko usavršio ovu tehniku i klonirao, recimo, više Hitlera?‘ Pokušavajući da ublaži takva strahovanja, Vilmat ukazuje na sledeće: iako bi klonirano dete bilo genetski identičan blizanac osobe od koje je klonirano, na kloniranog čoveka bi uticala njegova okolina i razvijao bi drugačiju ličnost, baš kao što je to i u slučaju prirodnih blizanaca.

[Okvir/Slike na stranama 8, 9]

DNK detektivi

Ljudsko telo je sačinjeno od otprilike 100 biliona ćelija. Većina ćelija ima jezgro. Unutar svakog jezgra ima 46 svežnjića koji se zovu hromozomi. Svaki hromozom sadrži jedan molekul koji se zove DNK, a sličan je gusto namotanoj končanoj niti. Procenjuje se da unutar DNK ima oko 100 000 gena koji su razmešteni poput sela i gradova uz neki prometni put. Naši geni u velikoj meri odlučuju svaku karakteristiku našeg tela — naš razvoj u materici, pol i fizičke karakteristike, kao i rast do zrelog doba. Naučnici takođe veruju da naš DNK uključuje i „sat“ koji određuje koliko ćemo dugo živeti.

DNK kod životinja i ljudi izuzetno je sličan. Na primer, genetski sklop šimpanze se razlikuje od ljudskog za samo 1 posto. Ipak, ta razlika je deset puta veća od razlike DNK između bilo koja dva čoveka. Bez obzira na to, ove beskrajno male razlike odgovorne su za mnoge odlike koje svakog od nas čine jedinstvenom osobom.

Pre nešto manje od deset godina, naučnici su započeli jedan složen zadatak — određivanje tačnog redosleda hemijskih jedinica u ljudskom DNK. Ovaj zadatak, poznat kao Projekat ljudskog genoma ambiciozan je i ogroman, i koštaće milijarde dolara. Biće dovoljno podataka da se ispuni otprilike 200 tomova, od kojih će svaki biti veličine telefonskog imenika sa 1 000 stranica. Da bi pročitao sve ove informacije, čoveku bi bilo potrebno da ih čita 24 sata dnevno u periodu od 26 godina!

Često se u medijima previdi činjenica da će nakon sakupljanja ovih informacija biti potrebno i vreme da bi se one protumačile. Trebaće nov pribor za analiziranje ovih podataka. Jedna je stvar identifikovati gene, a sasvim druga znati šta oni čine i kako sarađuju da bi sagradili čoveka. Jedan istaknuti biolog je nazvao Projekat ljudskog genoma „svetim gralom genetike“. Međutim, genetičar Erik Lander je predložio realniji opis: „To je spisak delova“, kaže on. „Kad bih vam dao spisak delova boinga 777, kojih ima 100 000, ne verujem da biste ih mogli sastaviti, i sigurno ne biste razumeli kako on leti.“

[Dijagram]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

ĆELIJA

JEZGRO

HROMOZOMI

DNK

PAR BAZA