Šta se to dogodilo sa „stalnim zaposlenjem“?

GREJAM a je 37 godina radio za jednu veliku australijsku kompaniju. U svojim kasnim 50-im, iznenada je dobio saopštenje da za nekoliko sedmica njegove usluge više neće biti potrebne. Možemo razumeti njegovu zbunjenost iz koje se videlo zaprepašćenje i duboka zabrinutost za svoje buduće dobro. ’Šta se to dogodilo s mojim „stalnim zaposlenjem“ za koje sam mislio da je sigurno sve do penzije?‘ pitao se Grejam.

Naravno, gubitak posla nije nešto neuobičajeno niti novo. Međutim, gubitak posla kao sve učestalija pojava i to na globalnom nivou jeste nešto novo za sadašnju generaciju zaposlenih. Nesumnjivo, postoji mnogo razloga za gubitak posla, ali izgleda da je glavni razlog smanjivanje radne snage. Šta to znači i kako dolazi do toga?

Drugačije radno mesto

Današnje ekonomije sve više i više postaju globalne. To je bilo posebno vidljivo u Sjedinjenim Državama krajem 1970-ih kada su preduzeća zapazila da sve više potrošača kupuje kola, elektronske uređaje i druge stvari proizvedene u inostranstvu.

U nastojanju da postanu konkurentna i da smanje troškove proizvodnje, američka preduzeća počinju da smanjuju broj radnika i da poboljšavaju metode i opremu. Proces je opisan kao „smanjivanje radne snage u jednoj organizaciji, obično kombinacijom otpuštanja s posla, podsticanja na prevremeno penzionisanje, premeštaja i prirodnog osipanja“.

Nekoliko godina su ovim procesom uglavnom bili zahvaćeni fizički radnici. Ali krajem 1980-ih i početkom 1990-ih, on je počeo da obuhvata i sve veći broj kancelarijskih radnika, naročito srednje rukovodioce. Ovaj trend je ubrzo zahvatio sve industrijalizovane zemlje. Kako se finansijski pritisak nastavio, upravnici i drugi poslodavci su tražili način da smanje troškove putem daljnjeg smanjivanja radne snage.

Za mnoge radnike više ne postoji siguran posao. Predstavnik jednog sindikata kaže: „Ljudi koji su 10, 15, 20 godina verno radili na kraju su doživeli da njihov ugovor na neodređeno vreme bude pocepan, a oni izbačeni.“ U svojoj knjizi Healing the Downsized Organization, Delorez Ambroz objašnjava da je 1956. bio skovan izraz „organizovan čovek“ da bi se opisao tipičan zaposleni čovek. Ona još kaže: „Bilo da je radio kao običan radnik ili kao rukovodilac, on je svoje ekonomsko blagostanje, društveni život i vernost predao organizaciji u zamenu za sigurnost — to jest stalno zaposlenje. Očigledno je ovaj pakt propao u savremenim korporacijama.“

Milioni ljudi širom sveta gube svoj posao usled smanjivanja radne snage, i nijedna grupa zaposlenih nije izuzeta. Samo u Sjedinjenim Državama cifre su ogromne, i milioni ljudi gube stalni posao. Slično se dešava i u mnogim drugim zemljama. Ali ova bezlična statistika ne kazuje ništa o ljudskoj bedi koja se krije iza toga.

Negativne posledice

Grejam pomenut na početku ovog članka rekao je: „Doživljavate neke stvarne  psihičke ozlede.“ Otkaz koji je dobio uporedio je sa „nekom bolešću ili s modricom od fizičkog okršaja“.

Kada vernost nije nagrađena, ljudi osećaju da su iznevereni jer se ne cene žrtve koje su podneli u korist preduzeća. Gubi se poverenje, posebno kada mnogi glavni izvršioci primaju ogromne sume za smanjivanje radne snage u kompaniji. Uz to, zbog iznenadnog gubitka redovnih prihoda nezaposlena osoba više ne može da otplaćuje hipoteku i ostale dugove, da plaća zdravstveno osiguranje članovima porodice i školarinu i da održi svoj način života, hobije i lične posede. To dovodi do očaja i osećaja bezvrednosti.

Pošto stalan, smisaon posao uveliko doprinosi osećaju lične vrednosti, zamislite koliko su razorne posledice nezaposlenosti po one koji su onesposobljeni, bez kvalifikacija ili u poodmaklim godinama. Jedna anketa u Australiji je otkrila da su po pitanju otkaza najčešće mete ljudi između 45 i 59 godina. Međutim, utvrđeno je da se ova starosna grupa najteže prilagođava promeni.

Da li su dostupne neke druge mogućnosti? Zaposlenje sa skraćenim radnim vremenom ili posao za nižu platu svakako je bolji od nezaposlenosti. Međutim, posledica toga može biti niži životni standard. Ustanovljeno je da samo oko trećina otpuštenih radnika na kraju dobije posao koji je isto plaćen kao i prethodni. To povećava stres u porodičnom životu.

Čak ni trenutno zaposlenje možda ne doprinosi unutrašnjem miru. To je zato što mogućnost gubitka posla u budućnosti ima suptilno, ali ipak razorno dejstvo. U knjizi Parting Company se kaže: „Očekivanje otkaza na poslu je poput biranja najboljeg načina da te udari kamion. Retko kad možete da isprobate čak i najdovitljivije ideje, jer obično ne vidite kamion — to jest otkaz — dok vas ne sruši.“

Kako nezaposlenost utiče na mlade? Nakon ankete koju je sprovelo jedno odeljenje za obrazovanje i nauku, zapaženo je sledeće: „Jedna od glavnih spoljašnjih potvrda da je dostignuto zrelo doba jeste dobijanje stalnog zaposlenja, što označava početak ’pravog‘ zrelog života, u svetu odraslih i na nivou odraslih, uz šta sledi i finansijska nezavisnost.“ Zato, ako se smatra da je zaposlenje znak početka pravog zrelog života, nezaposlenost može biti ubitačna za mlade.

Preživeti nezaposlenost

Izlaženje na kraj s nezaposlenošću može se uporediti s hodanjem po minskom polju. U knjizi Parting Company kaže se da su bes, stid, strah, žalost i samosažaljenje emocije koje se najčešće proživljavaju. Teško je boriti se s tim. Autor ove  knjige zapaža: „Dobili ste težak zadatak — da odredite svoju budućnost. Niste tražili to, verovatno ne znate kako da postupite i odjednom mislite kao da ste potpuno sami.“ Jedan od najtežih problema nezaposlenog lica jeste kako da svojoj porodici objasni iznenadni otkaz.

Međutim, postoje neki praktični načini da se bori s posledicama smanjivanja radne snage. Prvi korak je da odmah uskladite svoj način života s tim, planirajući i živeći jednostavnijim životom nego do tada.

Evo nekih predloga koji vam mogu pomoći da se snađete u toj situaciji, iako to neće rešiti sve probleme. Prvo, shvatite da je neočekivan gubitak posla realnost u ovom vremenu. Stoga, bez obzira na vaše godine i iskustvo, računajte da se tako nešto može desiti i u vašem životu.

Drugo, budite pažljivi što se tiče ulaženja u bilo kakve velike dugove za pojedine stvari koje nisu preko potrebne za izdržavanje i odevanje. Živite u okviru svojih sredstava i nemojte pretpostavljati da možete pokriti dugove prihodom od očekivanog unapređenja ili od redovnog povećanja plate. Poruka današnje ekonomije je da nema dugoročne budućnosti na koju se možete osloniti.

Treće, tražite načine da pojednostavite život i da smanjite postojeće finansijske obaveze. To podrazumeva da se oslobodite dugova za stvari koje vam nisu neophodne za jedan razumno jednostavan, zdrav način života.

Četvrto, ponovo razmotrite vaše životne ciljeve, duhovne i svetovne, i usaglasite ih s novonastalim prilikama. Zatim možete odmeriti sve odluke prema vašim ciljevima, i proceniti kako će to uticati na vaš život.

Na kraju, ne gledajte s čežnjom na manje štedljiv način života drugih u vašem društvu da ne biste poželeli stvari koje oni imaju i bili namamljeni da živite kao i oni.

Ovo su samo neki predlozi koji vama i vašoj porodici mogu pomoći da ne upadnete u zamku oslanjanja na nesigurno bogatstvo u veoma nesigurnom svetu, i da budete pošteđeni mnogih briga koje donosi savremeni način života.

Bivši investicioni bankar Feliks Rohatin citiran je kako kaže: „Postoji nešto što je u osnovi nepravedno u našem društvu, a to je da nezaposlenost jednog čoveka stvara bogatstvo drugom čoveku.“ Tako je u osnovi nepravedan i ovaj sistem koji će uskoro biti zamenjen jednim svetom u kome će izraz „stalno zaposlenje“ poprimiti značenje koje prevazilazi naše sadašnje zamisli (Isaija 65:17-24; 2. Petrova 3:13).

[Fusnota]

[Istaknuti tekst na 14. strani]

’Postoji nešto što je u osnovi nepravedno, a to je da nezaposlenost jednog čoveka stvara bogatstvo drugom čoveku‘

[Slika na 15. strani]

Tražite načine da pojednostavite svoj život