Meksičke piramide

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ MEKSIKA

VEĆINA ljudi danas zna za egipatske piramide. Ali i u Americi su arheolozi pronašli mnoge građevine slične piramidama, posebno u Meksiku. Poput svojih pandana u Egiptu, meksičke piramide su stare mnogo vekova i obavijene misterijom.

Egipatska piramida je jedan grob obložen ogromnim simetričnim naslagama kamena. Unutrašnji hodnici vode do groba, najvažnijeg dela piramide. Međutim, meksička piramida je ogromna naslaga zemlje s hramom na samom vrhu i sa spoljnim stepeništem koje omogućuje prilaz vrhu. Osim nekoliko izuzetaka, piramide koje su otkrivene u Americi nisu grobovi.

Teotivakan — „Grad bogova“

Jedno od najistaknutijih nalazišta piramida u Meksiku je Teotivakan. Smešten oko 50 kilometara severoistočno od grada Meksika, Teotivakan je još uvek misterija za antropologe i arheologe. Ovu drevnu metropolu su njeni graditelji napustili više od 500 godina pre pojave astečke kulture. Ime Teotivakan potiče iz nahua jezika, i znači „grad bogova“ ili „tamo gde ljudi postaju bogovi“. Smatra se da su Asteci dali ime ovom gradu kada su ga pohodili.

Jedan od urednika časopisa National Geographic, Džordž Stjuart, objašnjava da je „Teotivakan bio prvi pravi urbani centar Zapadne hemisfere... Pojavljuje se otprilike na početku hrišćanske ere, traje nekih sedam vekova i zatim postaje legenda. Procenjuje se da je na vrhuncu svog napretka, negde oko 500. A. D., imao između 125 000 i 200 000 stanovnika.“

Gotovo u samom centru ovog grada nalazi se velika Sunčeva piramida. Ona u osnovi ima 220 sa 225 metara, a njenih pet terasa uzdižu se do njene sadašnje visine od 63 metra. Da bi došao do vrha ove piramide, čovek mora da se penje više od 240 stepenica. Na severu ovog drevnog grada nalazi se Mesečeva piramida visoka 40 metara. Nekada je na vrhu ovih dveju glavnih piramida bio hram.

Nedavnih decenija se mnogo toga saznalo o ovim piramidama. Međutim, kao što to Stjuart kaže, „mi još uvek skoro ništa ne znamo o poreklu Teotivakanaca, o jeziku koji su govorili, kako im je bilo organizovano društvo i šta je dovelo do njihove propasti“.

Druga nalazišta piramida

U samom srcu grada Meksika može se posetiti Glavni hram Asteka. Premda na tom području nema nijedne piramide, još uvek se mogu videti ostaci jedne građevine u obliku piramide koja je bila temelj Glavnog hrama. Arheolozi su otkrili dva oltara gde su bile prinošene ljudske žrtve.

Čičen Ica je jedno od najposećenijih nalazišta piramida u Meksiku. Postoje mnoge drevne ruševine u oblasti Maja, ali ove su najpristupačnije zato što su blizu grada Merida na Jukatanu. Iako su izgrađene na teritoriji Maja, ove građevine pokazuju da su nekad u ovim područjima bili uticajni Tolteci. Neka zdanja ukazuju na to da su graditelji dobro poznavali matematiku i astronomiju.

 U gradu Palenke, posetioci će naći impresivni kompleks iz vremena Maja okružen Čiapas džunglom. Među mnogim piramidama i građevinama nalaze se Palata i Hram natpisa. Hram natpisa je „jedan od najpoznatijih hramova u celoj Mezoamerici zato što nije jednostavno osnova za neki hram kao drugi, već je to jedan nadgrobni spomenik“, objašnjava se u knjizi The Mayas — 3000 Years of Civilization. „Unutar njega se nalazi zasvođeno stepenište koje vodi do nejraskošnije grobnice ikada otkrivene na području Maja.“ Grobnica je bila sagrađena za Pakala, to jest Voksok Aua — vladara koji je živeo u sedmom veku.

Ovo su samo neke od piramida u Meksiku. Druge ruševine i piramide mogu se naći na mnogim mestima širom zemlje. Takođe postoje ogromne piramide u Gvatemali i Hondurasu. Sve ove drevne građevine pokazuju da su stanovnici Mezoamerike želeli uzvišenije zemljište na kom bi gradili mesta za obožavanje. Valter Krikeberg, pisac knjige Las Antiguas Culturas Mexicanas, napisao je: „Običaj izgradnje hramova na stepenastom podnožju potiče još iz vremena drevnog obožavanja visina.“ On još kaže: „Dok je nebo za nas poput ’svoda‘, za druge ljude ono predstavlja planinu na koju se sunce ujutru penje, a uveče silazi s nje; i zato su njeni obronci poput stepenica kao kod neke ogromne građevine. Tako je ’umetnička planina‘... bila pretvorena u piramidu sa stepenicama i, na osnovu legendi i običaja, postala je simbol neba među mnogim narodima Mezoamerike.“

Ovaj koncept možda podseća istraživače Biblije na biblijski izveštaj o Vavilonskoj kuli koja se nalazila u gradu koji je kasnije bio poznat kao Vavilon. Što se tiče graditelja ove kule, u Postanju 11:4 se kaže: „Posle rekoše: Hajde da sazidamo grad i kulu, čiji će vrh do neba stići, da stečemo o sebi ime.“ Nedaleko od ruševina Vavilona arheolozi su pronašli građevine u obliku piramida poznate kao zigurati.

Oblik obožavanja koji je nastao u Vavilonu širio se u mnoge delove sveta, verovatno dostigavši i oblast koja je postala poznata kao Meksiko. Ne bi bilo iznenađujuće da su zigurati u Vavilonu kao i religija koja se tamo praktikovala bili prototip misterioznih i impresivnih meksičkih piramida.

[Slika na 16. strani]

Teotivakan

[Izvor]

CNCA.-INAH.-MEX Reproducción Autorizada por el Instituto Nacional de Antropología e Historia

[Slika na 17. strani]

Palenke