Pogled u svet

Britanci i dokolica

U 1999. godini, prosečni Britanac je prvi put više potrošio na opremu i usluge koje koristi u dokolici nego na „hranu, kuću ili na bilo šta drugo što ulazi u sedmični porodični budžet“, izveštavaju londonske novine Times. Godine 1968. samo 9 posto ukupnih porodičnih izdataka odlazilo je na dokolicu, u poređenju s današnjih 17 posto. Savetodavac potrošača Martin Hejvard kaže: „Pošto smo svi sada dosta bogatiji nego pre recimo 30 godina, mnogo toga što se kupovalo radi dokolice i što se ranije smatralo luksuzom, danas većina ljudi smatra osnovnom potrebom. Većina ljudi sada godišnji odmor smatra ’potrebom‘ a ne ’željom‘. Neki čak misle da je odlazak na odmor tri puta godišnje osnovna potreba.“ Domaćinstva sada potroše na video i audio opremu, televizore i kompjutere četiri puta više nego što su trošili 1968. Zapravo, svako deseto domaćinstvo je priključeno na Internet, a svako treće ima kompjuter.

Dremanje koje okrepljuje

Navika da se pouzdamo u to da ćemo uz kofein pregurati popodnevnu pospanost može biti kontraproduktivna, kaže The New York Times. „Posle konzumiranja kofeina javiće se osećaj umrtvljenosti“, kaže stručnjak na području sna s univerziteta Kornel, Džejms Mas. „Nedovoljno spavanja ne može se nadoknaditi veštačkim stimulansima.“ Umesto kafe-pauze Mas preporučuje da se malo dremne, što, kako on kaže, „mnogo više pojačava sposobnost poklanjanja pažnje detaljima i donošenja veoma važnih odluka“. Kratko podnevno dremanje, manje od 30 minuta, može čoveku povratiti energiju, a da mu ne bude teško da se razbudi, niti da mu poremeti dobar noćni san, zapaža Times. „Ne bi trebalo da se s neodobravanjem gleda na kratko dremanje“, kaže Mas. „Ono treba da bude u istom rangu kao i svakodnevno vežbanje.“

Pamuk raste na ovci?

Prema jednoj nedavnoj anketi koju je izvršilo Evropsko veće mladih poljoprivrednika, „50 posto dece u EU [Evropskoj uniji] ne zna kako se dobija šećer, tri četvrtine... ne zna odakle potiče pamuk, a od njih, preko četvrtina misli da pamuk raste na ovci.“ Uz to, 25 posto mališana između 9 i 10 godina u Britaniji i Holandiji misle da narandže i masline uspevaju u njihovoj zemlji. Deca se ne susreću s poljoprivrednim proizvodima na farmi, već uglavnom u supermarketu, a o poljoprivredi uče većinom u školi. To je možda jedan od razloga zbog čega danas poljoprivreda kao zanimanje ne privlači mnogo evropske dece. „U proseku“, navodi to veće, „samo 10 posto dece u EU bi ’mnogo volelo‘ da u budućnosti postanu poljoprivrednici.“

Prijateljstvo na udaru

Duži radni dan, više poslovnih putovanja i razonoda uz elektroniku koja nam „omogućuje da budemo u vezi gotovo sa svim i svačim osim s drugim ljudima“ uzimaju danak u ličnim prijateljstvima, izveštava The Wall Street Journal. „Provođenje vremena s prijateljima ne smatra se vrednim, naprotiv, to je neobavezno zadovoljstvo koje krade dragoceno vreme od već i tako krcatog rasporeda“, beleži ovaj časopis. Ali oni koji zanemaruju prijateljstva mogu ustanoviti da kada ih zadesi porodična tragedija „nema nikog uz njih“, kaže sociolog Džen Jegar. S druge strane, izgleda da istraživanja otkrivaju da oni koji imaju dobre prijatelje podnose manje stresa, manje su bolesni i čak mogu da žive duže. „Ključ je“, zapaža Journal, „u tome da se shvati da se za održavanje prijateljstava zahteva poseban trud, baš kao i za uravnoteživanje posla i porodice.“

Predebela deca

„Gojaznost je jedan od najozbiljnijih zdravstvenih problema s kojim se suočava omladina u Aziji“, upozorava dr Čuang Leči, predsednik udruženja dijetetičara iz Tajpeja (Tajvan). Sve je više predebele dece u mnogim delovima Azije, naročito dečaka u urbanim područjima, izveštava Asiaweek. Jedna nedavna studija u Pekingu otkrila je da je više od 20 posto osnovaca i srednjoškolaca predebelo. Izgleda da azijska omladina provodi sve više i više vremena gledajući TV i igrajući  video-igre, navodi se u tom izveštaju. Šta učiniti? Kako kaže Asiaweek, rešenje nije toliko u tome da se ograniči količina hrane koju deca jedu, već je pre u tome da se redovno vežbanje kombinuje sa zdravom ishranom — ishranom koja daje prednost voću i povrću umesto masnim grickalicama. Dr Čuang nadalje zapaža da je ključ za uspeh u tome da se fizičke aktivnosti učine zabavnima. Ali ukoliko ne promene navike, kaže ovaj izveštaj, predebela deca mogu imati visok krvni pritisak, probleme s jetrom, dijabetesom i psihičke probleme.

Filmovi nasuprot crkvi

„Filmovi kao što su Terminator 2, Titanik i Ratovi zvezda pružaju tinejdžerima dublja religiozna iskustva nego tradicionalne crkve“, izveštava londonski list The Independent. Dr Lin Klark iz centra za ispitivanje mas-medija sa univerziteta Kolorado, pitala je 200 mladih koji film je najsličniji njihovim religioznim uverenjima. Mnogi su naveli film Terminator 2, koji prikazuje borbu između dobra i zla; glavni lik putuje nazad kroz vreme da bi spasao dete koje je budući izbavitelj. Govoreći na konferenciji u Edinburgu (Škotska), dr Klark je zaključila: „Mladi gledaju na Darta Vejdera i na Dosije iks, kao na izvore koji će im pomoći da razreše pitanja o životu. Dosije iks je privlačan jer razmatra kompletnu zamisao o jednoj nepoznatoj sili koja upravlja svemirom. On pokreće jedan problem, a to je da postoje stvari koje nauka ne može objasniti. To je religiozni problem, ali njime se religija ne bavi baš dobro.“

Pušenje skraćuje život

„Svaka cigareta koju čovek popuši skraćuje mu život za 11 minuta“, izveštava University of California Berkeley Wellness Letter. Tako, ako popuši boks cigareta to će mu skratiti život za dan i po, a ako puši paklicu dnevno, svake godine će mu život biti kraći za skoro dva meseca, kaže se prema istraživanjima s Bristolskog univerziteta (Engleska). Naučnici su došli do takvih procena upoređujući prosečni životni vek ljudi koji puše i onih koji ne puše. Istraživači komentarišu: „To pokazuje, na način koji svi mogu da razumeju, koliko je visoka cena pušenja.“

Slonovi „umetnici“

U Otapalamu (Indija) mali slonovi se obučavaju da slikaju tako što surlom čvrsto drže četkicu. Pobornici očuvanja prirodnih bogatstava započeli su Projekat za umetnost i zaštitu azijskih slonova da bi sakupili novac za zaštitu slonova tako što prodaju slike koje su uradili sami slonovi, izveštava The Indian Express. Jedan šestogodišnji slon po imenu Ganesan izgleda posebno uživa u svojim „umetničkim“ pokušajima. Kada je raspoložen da slika on maše ušima i prihvata četkicu od svog trenera. Kada Ganesan slika ne voli da ga uznemiravaju čak ni ptice ni veverice svojom prisutnošću. Kada napravi nekoliko raznobojnih poteza, on zastane i izgleda kao da analizira svoje delo. Međutim, ne reaguju svi slonovi isto na pokušaje da ih preobrate u životinje „umetnike“. Neki negoduju tako što lome slikarske četkice.

Programiranje porođaja

„Deca se uče da budu rođena onda kada to bolnica želi“, kaže italijanski list Corriere della Sera. Na jednoj konferenciji o porođaju održanoj nedavno u Firenci (Italija), švajcarski ginekolog Fred Pakod je zapazio: „Od 19. veka u zapadnom delu sveta broj porođaja subotom i nedeljom smanjio se za 95 posto. Ali to nije sve: Možemo reći da se većina porođaja dogodila tokom sati kada je to bilo podesno za kolektiv, to jest, u smenama kada je većina doktora i sestara na poslu.“ Porođaji su ili izazvani lekovima ili izvršeni na carski rez. „Suočavamo se s time da se porođaji podešavaju lekovima i hirurgijom“, kaže ginekolog Anđelo Skuderi iz Firence. „Zapažamo rapidan porast broja carskih rezova koji se sada vrše prilikom više od 20 posto [porođaja].“ Međutim, profesor Karlo Romanini, predsednik Italijanskog društva za ginekologiju i akušerstvo, tvrdi da „’programirani‘ porođaji nisu samo stvar pogodnosti“ već su zaštita od nepredviđenih komplikacija za majke i njihovu novorođenčad. „Mnogo je bolje da se [jedan porođaj] odvija onda kada je bolnica puna osoblja i kada može da obezbedi najbolju moguću negu“, rekao je on.